ŽIVO(S)T U STAROM MADRIDU

Kad je Madrid 1561.g. postao glavni grad rastuće kolonijalne sile, oko dvora Habzburga počeo je da se širi gusti splet ulica nabijenih kućama i crkvama. Primetićete da se to prvo jezgro grada čini haotičnim, no svakako ćete osetiti i onaj dah prisnosti kakav pruža starina. Na samom početku XVIII v. Austrijance na prestolu smenjuju Francuzi koji se urbanistički šire ka istoku, pa ćete se u burbonskom Madridu diviti prostranim trgovima i monumentalnim građevinama. I sve zajedno će vas očarati upravo tom blizinom  kontrasta.

LA LATINA I LAVAPIÉS

 Uz čašu piva ili crvenog vina dobićete tipični “poklopac”(tapas), tanjirić s ukusnim zalogajem

Lavapiés, fotogragija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/

Želite li da upoznate pravi narodni Madrid, pođite u južnu četvrt La Latina i njenu komšijsku četvrt Lavapijes. Nadomak Kraljevske palate očuvali su se delovi arapskih zidina sa vratima prema svim važnim putevima, tokom vremena pretvorenim u glavne ulice, strme i uzane, u kojima su zajedno živeli plemići, sveštenstvo i zanatlije svih vrsta i čija imena često otkrivaju istoriju. Na Plaza de la Paja, Trgu slame,  trgovalo se i drugom robom i bio je centar grada dok nije sagrađena Plaza Mayor ili Glavni trg. Oko Plaza de la Cebada, Ječmenog trga, prodavale su se žitarice, a ogromna čelična kuća koju ćete danas zateći podignuta je krajem XIX v. Nedaleko odatle, na istok, ka trgu Tirso de Molina, već ćete ući u Lavapijes, u prevodu “pranje stopala”, prvobitno jevrejski kvart, čiji verski obred objašnjava ime. Između njih se nedeljom poput klina uglavljuje buvlja pijaca Rastro. Danas je ovo najmnogonacionalniji prostor grada u kome ćete sresti živopisnost od afričke do indijske i kineske kulture. Na kraju šetnje se svakako osvežite u nekom od barova u čistom tradicionalnom stilu.

PLASA DE LA VILJA (Plaza de la Villa)

U ovom istorijskom kutku naći ćete tri kuće iz tri veka i u tri stila

Plaza de la Villa, fotografija preuzeta sa www.esmadrid.com

            Ako od Kapije sunca, Puerta del Sol, zađete u Calle Mayor, Glavnu ulicu, naići ćete na Plaza de la Villa, Gradski trg, još jedno tipično mesto iz epohe austrijske vladavine koje na malom prostoru okuplja nekoliko važnih građevina. Najstariji je Toranj plemićke porodice Luhan  iz XV v. koji je zajedno sa dva portala jedini ostatak negdašnje palate toledskog stila. Potom je tu kuća Sisneros u stilu čiste španske renesanse. Porodica Sisneros dala je poznatog kardinala koji je osnovao univerzitet u Alkali de Enares. Uđite i pogledajte salon tapiserija sa delima flamanskih majstora iz XVI i XVII v. Unutrašnjim hodnikom ova zgrada je povezana s Gradskom kućom u kojoj se smestila Madridska opšina. Projektovao ju je u XVII v. isti arhitekt kao i Plasu Major. Strogih linija, od cigle i kamena, kasnije je dobila prvo barokni portal i grbove, a potom neoklasičnu kolonadu i balkon sa koga se objavljuju opšinski praznici. U XIX v. u središte trga je postavljen kip don Alvaru de Basanu, markizu i zaslužnom moreplovcu iz XVI v.

TRG ORIJENTE I KRALJEVSKO POZORIŠTE

Legenda kaže da kipovi kraljeva nisu na dvorskoj fasadi zbog kraljičinog ružnog  sna.

Plaza de Oriente, fotografija preuzeta sa https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Oriente

            Opet sa Puerte del sol krenite ulicom Arenal do kraja. Stižete na Trg Izabele II, vladarke koja je upravo tu, u blizini palate, 1850. godine dala da se sagradi Kraljevsko pozorište. Obnovljeno 1997, otvorilo je svoja vrata kao opera, pa ako imate sreće, moći ćete uživo čuti i samog Plasida Dominga. Ulazi se sa Istočnog trga ili Trga Orijente koji se tako zove jer je istočno od Kraljevske palate na koju se pruža pogled i sa čijeg su se glavnog balkona njihova visočanstva raznim prigodama obraćala tu okupljenom narodu. Središnji deo trga zauzima konjički spomenik Filipa IV, a bočno su kipovi gotskih kraljeva koji su vladali poluostrvom od IV v. do dolaska Mavara u VIII v. Zajedno sa svim ostalim španskim kraljevima trebalo je da se nađu na fasadi Palate, ali su bili preteški, pa ih je Filip V postavio ovde, a druge preneo na jedno od šetališta u parku Retiro. U levom i desnom krilu su vrtovi. Cela zona je pešačka, pa se lepo nauživajte,  a u  nekoj od kafeterija možete i da se odmorite i posmatrate zalazak sunca.

Četvrt MALASANJA (Malasaña)

Upoznajte šaroliku gradsku faunu i odslušajte sve (ne)moguće muzičke vrste i fuzije

Malasaña, fotografija preuzeta sa esmadrid.com

U zaleđu Gran vije nalazi se malo noviji, ali takođe tipični Madrid omeđen ulicama Fuenkaral i San Bernardo, kao i trgovima Kaljao i Bilbao. Manuela Malasanja je bila 15-godišnja vezilja koja je učestvovala u narodnom pokretu protiv Napolena i sa mnogim drugim sugrađanima pogubljena 2. maja 1808. Trg koji u imenu nosi taj datum omiljeno je okupljalište mladih, a u okolnim ulicama su radnjice s odećom u stilu svih urbanih plemena, i barovi i diskoteke po njihovom ukusu. Ne propustite da na trgu Bilbao popijete kaficu u čuvenom Kafe Komersijalu otvorenom krizne 1898. kada je Španija izgubila svoju poslednju koloniju, udahnete miris kubanskih cigara i oslušnute razgovore intelektualaca, političara i glumaca starine koji su se tu okupljali na čašicu razgovora. Ili da u klasičnom malasanjskom baru «Mlečni put» osetite tragove vibracija «madridskih kretanja» iz burne tranzicijske decenije 1975/85.

ULICA GRAN VIJA

U ovoj glavnoj gradskoj arteriji proći ćete kraj zgrada koje čine Madrid

Gran vía, fotografija preuzeta sa www.expedia.com

            Nekada poslovna arterija, Gran vía, Široki put je danas uglavnom turistička ulica. Otvorena je 1910, počinje od ulice Alkala i prvo se penje, a potom spušta. Na njenom početku je zgrada Metropolis u pariskom stilu koju ćete lepo videti sa Trga Sibeles. Ukrašena je korintskim stubovima i skulpturama, a kupola pločicama. Kuća broj 7 je u španskom stilu sa balkonima od kovanog gvožđa i olucima u vidu kamenih karijatida. Kod ulice Montera je zgrada telefonske kompanije, prvi madridski soliter i senzacija iz 1929. Tu počinje zona vreve gde se ide u bioskop, u kafeterije i najrazličitije radnje. Kod trga Kaljao, na broju 41, nalazi se čuveni Karion, poznat još kao Kapitol, koji predstavlja “skok u modernizam”. Već silazeći stižete do kraja, na Plaza de España, Španski trg. Okružen je zgradom nazvanom Španija iz 1948. i Madridskim tornjem, betonskim soliterom iz 1957. U centru je kameni obelisk sa spomenikom Servantesu ispred koga jašu dva večna lika, Don Kihot i Sanćo Pansa.

ČETVRT ĆUEKA (CHUECA)

Prvo u bojama duge, a potom i zajedničkog života  svih  kultura i subkultura

La Plaza de Chueca, fotografija preuzeta sa www.timeout.com

            U trouglu između ulica Fuenkarral i Gran Vija, u staroj i doskora ne baš bezbednoj zoni, početkom 90-ih smestili su se homoseksualaci i učinili da ceo kraj neverovatno napreduje. Obnovili su kuće i obojili ih pastelnim bojama, pootvarali radnje, diskoteke i restorane, tako da je danas to jedan od najživljih i najkosmopolitskijih delova grada. U njegove ulice i butike zalaze špijuni velikih modnih lanaca da se upoznaju sa najnovijim tendencijama, u frizerskim salonima će vam od glave napraviti nadrealističku ikebanu, u pirsing centrima će vam izbušiti telo na neslućenim mestima, a naletećete i na prodavnicu prirodnih droga duhovitog imena Ninjo Kanjamon, Dete Kanabisović. Izađete li noću, srešćete sve urbane tipove, od dragkvinova sa ružičastom perikom, do uličnog prodavca Kineza. Danas je Ćueka najoriginalnije i najbesramnije, ali i najtolerantnije mesto jer tu sa gejevima isti vazduh dišu i reperi, skejteri, alternativci i ko zna ko sve ne.

ŠPANSKI PARLAMENT

Ako želite, možete i predsedniku države ostaviti neku poruku na njegovom sedištu

Palacio de las Cortes. Fotografija preuzeta sa en.wikipedia.org/wiki/Palacio_de_las_Cortes,_Madrid

             Na Plaza de las Cortes, Trgu Parlamenta, smeštena je ova najvažnija ustanova državnog i političkog života u zgradi  iz XIX v. Fasadom dominiraju ogromni stubovi, a sa obe strane ulaz čuvaju dva lava izlivena od bronze topova zaplenjenih u afričkom ratu. Vreme poseta je ograničeno, ali ako zakažete, možete ući i pogledati zdanje i unutra. Dekoracija je s kraja XIX v., iz perioda Isabel II, one iste kraljice koja je dala da se sagradi opera. Objasniće vam gde ko sedi prema partijskoj pripadnosti i funkciji i kakav je način glasanja i ceo parlamentarni protokol. Iz novije istorije najznačajniji događaj je poslednji trzaj španske vojne desnice, neuspeli pokušaj državnog udara pukovnika Tehera 1981. g. Još uvek možete videti rupe u plafonu od metaka ispaljenih iz njegovog pištolja, ostavljene možda zbog turista, ali svakako i za opomenu.