ZELENI MADRID

Zeleno je boja prirode, deluje smirujuće i opuštajuće. Španci imaju na umu još jedno njeno značenje, a to je sloboda, makar se ono lako izvodi i spaja s prirodom. Dakle, ako ste se setili romanse Garcije Lorke Zeleno, volim te zeleno…i ako ste siti stege, užurbanosti, boja, mirisa i zvukova grada, pođite u parkove da slušate i udišete prirodu, da se razonodite i odmorite. U Madridu ih ima dosta, u centru i van njega, a dovoljno su prostrani i različiti da se samo prošetate, ili da provedete ceo dan na pikniku sunčajući se i zabavljajući se.  

Kraljevska Botanička BAŠTA (REAL JARDÍN BOTÁNICO)

Krov vrta je jedan kavkaski brest blizu 200 godina star sa krošnjom širokom 40 m2 

Kraljevska botanička bašta, fotografija preuzeta sa: https://www.gardenvisit.com/gardens/madrid_botanical_garden-real_jardin_botanico

Idealna za predah i sređivanje utisaka, tačno naspram izlaza iz muzeja Prado nalazi se Botanička bašta XVIII v. Po želji Karlosa III, za koga kažu da je bio najbolji gradonačelnik, a uz pomoć jednog botaničara, projektovao ga je, kao i Prado, arhitekta Huan Viljanueva u tri stepenaste terase. U to doba Ilustracije poraslo je interesovanje za Južnu Ameriku i Filipine, pa su odande donete brojne vrste ukrasnog, lekovitog i mirisnog bilja. Zatim su se naselile i svakojake ptice stvorivši tako mali ekosistem usred grada. A možete sresti i đake koje su doveli da im pokažu kako raste povrće i voće koje obično vide samo na trpezi. Danas je botanička bašta u nadležosti Visokog centra za naučno istraživanje, glavne državne ustanove koja ga neguje, a on joj za uzvrat daje mogućnosti za rad. Višestruko korisna i lepa oaza u srcu metropole. 

Zapadni park (PARQUE DEL OESTE)

S jedne male zaravni uživajte u pogledu na Palatu okupanu suncem na zalasku

Hram Debod, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/templo-de-debod

            Kako se iz imena vidi, u zapadnom delu grada, sasvim blizu Španskog trga (Plaza de España), nastao je početkom XX v. ovaj park mešavine engleskog i prirodnjačkog stila, pun brežuljaka, padina i krivudavih staza. Svakako najveću njegovu atrakciju predstavlja hram Debod koji je egipatska vlada poklonila Španiji u znak zahvalnosti na pomoći pri spasavanju spomenika u Nubijskoj dolini pre puštanja u rad Asuanske brane. Prenet je kamen po kamen i sastavljen u Madridu 1970. Prilično je dobro očuvan, jedino su mu reljefi znatno oštećeni. Sa mesta na kome je, pruža se divan vidik na planinu Gvadaramu i drugi park, Poljsku kuću, do koga vodi žičara. Ako ste ljubitelj kraljice cveća, ne propustite Ružičnjak i kraj njega Kuću ruža sa stalnom izložbom najlepših primeraka raznih vrsta ovoga cveta. A tu je i Škola keramike i takozvani Park ćupova, kao i osmougaoni mali Muzički hram. Kod tako bogatog izbora pitanje je hoćete li se odmoriti.

MAVARSKO polje (CAMPO DEL MORO)

Po lepom vremenu Kralj ovde priređuje zvanične večere 

Mavarsko polje, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/campo-del-moro-gardens

Ovaj ogromni i divni park prekriva padinu iza Kraljevske palate, ali se u njega ulazi odozdo, gotovo sa obale Mansanaresa, pa ga mnogi zato i ne primete. Istorija mu je duga, traje čak od XII v. kada su u njemu logorovale mavarske vojske po kojima je i dobio ime. Potom je bio poprište srednjovekovnih turnira i zabava, pa su se u njemu igrali prinčevi i princeze, a onda je za vreme vladavine Izabele II pretvoren u romantični park engleskog stila sa travnjacima i vijugavim stazama među drvoredima i skulpturama.  Prepoznaćete ga po fontani Tritona prenetoj iz Palate u Aranhuesu i fontani Školjki prenetoj iz Palate u Boadilji, obe nedaleko od Madrida. U donjem delu se nalazi Muzej kraljevskih kočija. I eto, uz malo mašte vaše putovanje na trenutak se dešava u nekom drugom vremenu.

Poljska kuća (Casa de Campo)

Uveče njime zavladaju kraljice noći

Park Poljska kuća, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/casa-de-campo

U okolini Madrida, ali ipak dovoljno blizu, nalazi se zeleni prostor od preko 1.700 hektara, tradicionalno omiljeno mesto Madriđana za praznovanje i celodnevne izlete. Lako ćete stići ako iz Zapadnog parka uzmete žičaru, a usput ćete iz ptičije perspektive osmatrati grad. Nekadašnje kraljevsko lovište danas posetiocima svih uzrasta nudi izuzetno raznovrsne sadržaje: tu su Zoo vrt sa akvarijumom i delfinarijumom i njihovim programima, veliki luna park, jezero u kome se može veslati, bazeni i atletske staze, i moderni sajamski prostor sa specifičnim sadržajima od kojih će vas zanimati izložba starih i sportskih automobila Retromobil, ili Međunarodni salon Club Gourmet gde ćete se sigurno nečim ukusnim založiti. Čak i ako vas od svega toga ništa ne privuče, divno ćete se provesti na travi uz svoju piknik korpicu. A u smiraj dana, kad sve atrakcije utihnu i zamru, izlaze poslenice najstarijeg zanata na svetu.

Gradska poljana (Dehesa de la villa)

Neko je pesnički rekao da je divlja ali negovana, neizbežno urbana ali mirisava

Park Gradska poljana, fotografija preuzeta sa: https://www.vidademadrid.com/es/20568/dehesa-villa/

Na severu, uz bok univerziteta  Komplutense, nalazi se jedna od najstarijih zelenih zona u Madridu čiji se prvi pomeni sreću u XII v. kada je kralj Alfonso VII to zemljište poklonio gradu. Do XIX v. je bila deo kraljevske rezidencije u obližnjem mestu El Pardo, a onda je pretvorena u park-šumu. Nedavno je potpuno oslobođena saobraćaja. Omiljeni i tradicionalni izletnički prostor sa drvenim stolićima i klupama među visokim borovima, danas se uveliko primakao gradu, kaže se da više i nije park, nego šuma koju je grad “upio” u sebe. Tu ćete sresti bicikliste, džogere, penzionere koji igraju karte, ljude željne odmora koji ručaju i leže na travi, obične šetače sa njihovim ljubimcima i decu koja se razdragano igraju. Sa vidikovca uživajte u divnom pogledu i radujte se što ste daleko od guste kolone automobila na autoputu koji vodi prema severu. A po baštama na obodu  poljane možete se osvežiti hladnim pićem.

ŽIVO(S)T U STAROM MADRIDU

Kad je Madrid 1561.g. postao glavni grad rastuće kolonijalne sile, oko dvora Habzburga počeo je da se širi gusti splet ulica nabijenih kućama i crkvama. Primetićete da se to prvo jezgro grada čini haotičnim, no svakako ćete osetiti i onaj dah prisnosti kakav pruža starina. Na samom početku XVIII v. Austrijance na prestolu smenjuju Francuzi koji se urbanistički šire ka istoku, pa ćete se u burbonskom Madridu diviti prostranim trgovima i monumentalnim građevinama. I sve zajedno će vas očarati upravo tom blizinom  kontrasta.

LA LATINA I LAVAPIÉS

 Uz čašu piva ili crvenog vina dobićete tipični “poklopac”(tapas), tanjirić s ukusnim zalogajem

Lavapiés, fotogragija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/

Želite li da upoznate pravi narodni Madrid, pođite u južnu četvrt La Latina i njenu komšijsku četvrt Lavapijes. Nadomak Kraljevske palate očuvali su se delovi arapskih zidina sa vratima prema svim važnim putevima, tokom vremena pretvorenim u glavne ulice, strme i uzane, u kojima su zajedno živeli plemići, sveštenstvo i zanatlije svih vrsta i čija imena često otkrivaju istoriju. Na Plaza de la Paja, Trgu slame,  trgovalo se i drugom robom i bio je centar grada dok nije sagrađena Plaza Mayor ili Glavni trg. Oko Plaza de la Cebada, Ječmenog trga, prodavale su se žitarice, a ogromna čelična kuća koju ćete danas zateći podignuta je krajem XIX v. Nedaleko odatle, na istok, ka trgu Tirso de Molina, već ćete ući u Lavapijes, u prevodu “pranje stopala”, prvobitno jevrejski kvart, čiji verski obred objašnjava ime. Između njih se nedeljom poput klina uglavljuje buvlja pijaca Rastro. Danas je ovo najmnogonacionalniji prostor grada u kome ćete sresti živopisnost od afričke do indijske i kineske kulture. Na kraju šetnje se svakako osvežite u nekom od barova u čistom tradicionalnom stilu.

PLASA DE LA VILJA (Plaza de la Villa)

U ovom istorijskom kutku naći ćete tri kuće iz tri veka i u tri stila

Plaza de la Villa, fotografija preuzeta sa www.esmadrid.com

            Ako od Kapije sunca, Puerta del Sol, zađete u Calle Mayor, Glavnu ulicu, naići ćete na Plaza de la Villa, Gradski trg, još jedno tipično mesto iz epohe austrijske vladavine koje na malom prostoru okuplja nekoliko važnih građevina. Najstariji je Toranj plemićke porodice Luhan  iz XV v. koji je zajedno sa dva portala jedini ostatak negdašnje palate toledskog stila. Potom je tu kuća Sisneros u stilu čiste španske renesanse. Porodica Sisneros dala je poznatog kardinala koji je osnovao univerzitet u Alkali de Enares. Uđite i pogledajte salon tapiserija sa delima flamanskih majstora iz XVI i XVII v. Unutrašnjim hodnikom ova zgrada je povezana s Gradskom kućom u kojoj se smestila Madridska opšina. Projektovao ju je u XVII v. isti arhitekt kao i Plasu Major. Strogih linija, od cigle i kamena, kasnije je dobila prvo barokni portal i grbove, a potom neoklasičnu kolonadu i balkon sa koga se objavljuju opšinski praznici. U XIX v. u središte trga je postavljen kip don Alvaru de Basanu, markizu i zaslužnom moreplovcu iz XVI v.

TRG ORIJENTE I KRALJEVSKO POZORIŠTE

Legenda kaže da kipovi kraljeva nisu na dvorskoj fasadi zbog kraljičinog ružnog  sna.

Plaza de Oriente, fotografija preuzeta sa https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Oriente

            Opet sa Puerte del sol krenite ulicom Arenal do kraja. Stižete na Trg Izabele II, vladarke koja je upravo tu, u blizini palate, 1850. godine dala da se sagradi Kraljevsko pozorište. Obnovljeno 1997, otvorilo je svoja vrata kao opera, pa ako imate sreće, moći ćete uživo čuti i samog Plasida Dominga. Ulazi se sa Istočnog trga ili Trga Orijente koji se tako zove jer je istočno od Kraljevske palate na koju se pruža pogled i sa čijeg su se glavnog balkona njihova visočanstva raznim prigodama obraćala tu okupljenom narodu. Središnji deo trga zauzima konjički spomenik Filipa IV, a bočno su kipovi gotskih kraljeva koji su vladali poluostrvom od IV v. do dolaska Mavara u VIII v. Zajedno sa svim ostalim španskim kraljevima trebalo je da se nađu na fasadi Palate, ali su bili preteški, pa ih je Filip V postavio ovde, a druge preneo na jedno od šetališta u parku Retiro. U levom i desnom krilu su vrtovi. Cela zona je pešačka, pa se lepo nauživajte,  a u  nekoj od kafeterija možete i da se odmorite i posmatrate zalazak sunca.

Četvrt MALASANJA (Malasaña)

Upoznajte šaroliku gradsku faunu i odslušajte sve (ne)moguće muzičke vrste i fuzije

Malasaña, fotografija preuzeta sa esmadrid.com

U zaleđu Gran vije nalazi se malo noviji, ali takođe tipični Madrid omeđen ulicama Fuenkaral i San Bernardo, kao i trgovima Kaljao i Bilbao. Manuela Malasanja je bila 15-godišnja vezilja koja je učestvovala u narodnom pokretu protiv Napolena i sa mnogim drugim sugrađanima pogubljena 2. maja 1808. Trg koji u imenu nosi taj datum omiljeno je okupljalište mladih, a u okolnim ulicama su radnjice s odećom u stilu svih urbanih plemena, i barovi i diskoteke po njihovom ukusu. Ne propustite da na trgu Bilbao popijete kaficu u čuvenom Kafe Komersijalu otvorenom krizne 1898. kada je Španija izgubila svoju poslednju koloniju, udahnete miris kubanskih cigara i oslušnute razgovore intelektualaca, političara i glumaca starine koji su se tu okupljali na čašicu razgovora. Ili da u klasičnom malasanjskom baru «Mlečni put» osetite tragove vibracija «madridskih kretanja» iz burne tranzicijske decenije 1975/85.

ULICA GRAN VIJA

U ovoj glavnoj gradskoj arteriji proći ćete kraj zgrada koje čine Madrid

Gran vía, fotografija preuzeta sa www.expedia.com

            Nekada poslovna arterija, Gran vía, Široki put je danas uglavnom turistička ulica. Otvorena je 1910, počinje od ulice Alkala i prvo se penje, a potom spušta. Na njenom početku je zgrada Metropolis u pariskom stilu koju ćete lepo videti sa Trga Sibeles. Ukrašena je korintskim stubovima i skulpturama, a kupola pločicama. Kuća broj 7 je u španskom stilu sa balkonima od kovanog gvožđa i olucima u vidu kamenih karijatida. Kod ulice Montera je zgrada telefonske kompanije, prvi madridski soliter i senzacija iz 1929. Tu počinje zona vreve gde se ide u bioskop, u kafeterije i najrazličitije radnje. Kod trga Kaljao, na broju 41, nalazi se čuveni Karion, poznat još kao Kapitol, koji predstavlja “skok u modernizam”. Već silazeći stižete do kraja, na Plaza de España, Španski trg. Okružen je zgradom nazvanom Španija iz 1948. i Madridskim tornjem, betonskim soliterom iz 1957. U centru je kameni obelisk sa spomenikom Servantesu ispred koga jašu dva večna lika, Don Kihot i Sanćo Pansa.

ČETVRT ĆUEKA (CHUECA)

Prvo u bojama duge, a potom i zajedničkog života  svih  kultura i subkultura

La Plaza de Chueca, fotografija preuzeta sa www.timeout.com

            U trouglu između ulica Fuenkarral i Gran Vija, u staroj i doskora ne baš bezbednoj zoni, početkom 90-ih smestili su se homoseksualaci i učinili da ceo kraj neverovatno napreduje. Obnovili su kuće i obojili ih pastelnim bojama, pootvarali radnje, diskoteke i restorane, tako da je danas to jedan od najživljih i najkosmopolitskijih delova grada. U njegove ulice i butike zalaze špijuni velikih modnih lanaca da se upoznaju sa najnovijim tendencijama, u frizerskim salonima će vam od glave napraviti nadrealističku ikebanu, u pirsing centrima će vam izbušiti telo na neslućenim mestima, a naletećete i na prodavnicu prirodnih droga duhovitog imena Ninjo Kanjamon, Dete Kanabisović. Izađete li noću, srešćete sve urbane tipove, od dragkvinova sa ružičastom perikom, do uličnog prodavca Kineza. Danas je Ćueka najoriginalnije i najbesramnije, ali i najtolerantnije mesto jer tu sa gejevima isti vazduh dišu i reperi, skejteri, alternativci i ko zna ko sve ne.

ŠPANSKI PARLAMENT

Ako želite, možete i predsedniku države ostaviti neku poruku na njegovom sedištu

Palacio de las Cortes. Fotografija preuzeta sa en.wikipedia.org/wiki/Palacio_de_las_Cortes,_Madrid

             Na Plaza de las Cortes, Trgu Parlamenta, smeštena je ova najvažnija ustanova državnog i političkog života u zgradi  iz XIX v. Fasadom dominiraju ogromni stubovi, a sa obe strane ulaz čuvaju dva lava izlivena od bronze topova zaplenjenih u afričkom ratu. Vreme poseta je ograničeno, ali ako zakažete, možete ući i pogledati zdanje i unutra. Dekoracija je s kraja XIX v., iz perioda Isabel II, one iste kraljice koja je dala da se sagradi opera. Objasniće vam gde ko sedi prema partijskoj pripadnosti i funkciji i kakav je način glasanja i ceo parlamentarni protokol. Iz novije istorije najznačajniji događaj je poslednji trzaj španske vojne desnice, neuspeli pokušaj državnog udara pukovnika Tehera 1981. g. Još uvek možete videti rupe u plafonu od metaka ispaljenih iz njegovog pištolja, ostavljene možda zbog turista, ali svakako i za opomenu.

ŠETNJA PO MADRIDU

Sada možemo da nastavimo šetnju po Madridu.

Park RETIRO

U trenucima dok spokojno šetate jedna statua će vas podsetiti da đavo ne miruje

Ovaj predivni park odmah iza Prada nasledio je ime «Odmorište» od nestale kraljevske palate od koje se sačuvala jedino «Kuća dobrog odmora». Za obične smrtnike otvoren je tek krajem XIX v. i danas je jedan od najživljih prostora u Madridu. Tamo će vam gledati u dlan, čitati sudbinu iz tarota, slikati vas, svirati vam svaku vrstu muzike, klovnovi će razveseljavati decu kad su se umorila od igre, moći ćete da iznajmite brodić i zaveslate jezerom ispred monumentalne polukružne kolonade s konjičkim kipom kralja Alfonsa XII ili ćete obići dve palate arkitekte Velaskesa Boska: jednu, Velaskesovu, od crvene cigle i obloženu tipičnim keramičkim pločicama i drugu, Kristalnu, od metala i stakla. Dok uživate i opuštate se, tek da ne zaboravite da postoji i ona druga strana, otkriće vam se kip Palom anđelu, jedini u svetu podignut  Sotoni. Do njega je ružičnjak, pa poruku otkrijte sami…

Kristalna palata u Retiru. Slika preuzeta sa: https://madridsecreto.co

Kolumbov trg (La plaza de Colón)

 Zaplovio je ka Indiji, ali umesto Indijaca sreo se s Indijancima

            Kad od trga Sibeles krenete u kratku šetnju na sever, prvo ćete s desne strane proći pored Nacionalne biblioteke, monumentalnog zdanja iz XIX v. čiju fasadu krase kipovi znamenitih humanista. Potom stižete na prostrani trg na kojem je s jedne strane  par postmodernističkih tornjeva od čelika i stakla, a sa druge se uočavaju dve umetničke celine. Na lepom neogotičkom stubu iz 1885. stoji Kolumbo okrenut ka zapadu, a u podnožju su u reljefu opisani prizori sa njegovih putovanja. Iza, prema ulici Serrano, u savremenom Vrtu otkrića, na četiri betonska bloka pročitaćete uklesana imena karavela i moreplovaca koji su pošli u Novi svet i otpočeli veliku kolonijalnu pustolovinu. Pet vekova kasnije, putevi vode u obrnutom smeru, pa ćete na ulicama sigurno primetiti bar nekoga od više stotina hiljada Južnoamerikanaca koliko ih danas živi samo u Madridskoj autonomnoj oblasti. 

Kolumbov trg. Slika preuzeta sa; https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Col%C3%B3n

Železnička stanica Atoća (ATOCHA)

Pre nego što krenete na put, već u tropskom vrtu ćete se osetiti kao na drugom mestu

            Na zemljištu obraslom koviljem podignuta je sredinom XIX v. prva železnička stanica koja je po ovom rastinju dobila ime. Kad je nedugo potom izgorela, sagrađena je nova od kovanog gvožđa i stakla. Bila je poprište mnogih istorijskih događanja, pisci su na njoj smeštali radnje svojih romana, a u novije vreme Almodovar je tu snimao svoj film «Kika». Stanica je danas  mnogo veća i prilagođena savremenim potrebama, a u starom delu je napravljen tropski vrt sa 400 biljnih vrsta na 4.000 m2. Posle terorističkog napada 11. marta 2004. građani su jedan deo pretvorili u mesto spomena na 192 žrtve. Preko puta se nalazi zgrada Ministarstva poljoprivrede, takođe iz XIX v., sa kupolama ukrašenim keramičkim pločicama na uglovima i vajarskom grupom skulptura u sredini. Pođete li uzbrdo ulicom Atoća, zastanite kod zgrade broj 55. Poznata je po nemilom događaju ubistva 5 i ranjavanja 4 advokata laburista 1977, dve godine posle smrti diktatora Franka, na početku španske tranzicije.

Stanica Atoća. Slika preuzeta sa: https://www.seat61.com/stations/madrid-atocha.htm

KAPIJA SUNCA (Puerta del Sol)

Uobičajeno mesto susreta. Naravno, kod medveda!

            Ovde je davno bila tvrđava i istočni prilaz gradu. Kapije više nema, sem u imenu, Kapija Sunca. Trg je prostran i otvoren, u obliku polumeseca. Na njemu su se zbili mnogi presudni trenuci španske istorije, a danas predstavlja neuralgičnu tačku društvenog života. U središtu polukružnog oboda je zdanje iz XVIII v. u čijem tornju je veliki sat sa kuglom. Na masovnim dočecima novih godina, on celoj zemlji odbrojava poslednje sekunde stare godine. Na asfaltu ispred zgrade zastanite u samom geografskom središtu Španije, na oslikanom nultom kilometru od koga se mere svi državni putevi; ako stanete na njega, urbana legenda kaže da  ćete se svakako vratiti u Madrid. Onda ćete proći kraj bronzanog konjičkog kipa Karlosa III  i zatim kraj znamenje prestonice, spomenika s medvedom koji je otišao pravo u njen grb. Tu su i drugi simboli: ulica Montera poznata, kako se to sada kaže, po seksualnim radnicama i, na jednoj od visokih zgrada, čuvena reklama «Tio Pepe», čika Pepe, marka još poznatijeg aperitivnog vina heres, ili šerija.

Medved – simbol Madrida. Slika preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/puerta-del-sol

GLAVNI TRG (PLAZA MAYOR)

Od lomača Inkvizicije do novogodišnjeg vašara

            Od Kapije sunca, idući ulicom Major dolazite na Glavni trg, tipično špansku arhitektonsku tvorevinu. Sagrađen je početkom XVII v. u kastiljanskom stilu, pravugaonog je oblika i okružen trospratnim kućama. Na njemu su javno izvođene presude Inkvizicije, a kasnije održavane koride. Glavni ukrasni element je freskama oslikana fasada starog sedišta pekarskog esnafa, a u centru je konjički kip Filipa III. Iz kafanica u prizemlju zgrada po lepom vremenu se iznose stolovi napolje, a u radnjama sa zanatskom robom možete kupiti originalu baskijsku beretu i mnoštvo drugih suvenira. Brojni izlazi vode sa trga, ulica Toledo do buvlje pijace Rastro, a na sledećem uglu, niz stepenice se stiže do Luka nožara (Arco de Cuchilleros), dela sa tipičnim gostionicama. Nedeljom trg postaje filatelistička tržnica, a svakog decembra se pretvori u ogromni bučni vašar na otvorenom za prodaju veselih božićnih i novogodišnjih ukrasa i sitnica. U okolnim kućama žive obični ljudi, a priča se i da lutaju duše davno spaljenih krivoveraca.

La Plaza Mayor. Slika preuzeta sa: esmadrid.com

BUVLJA PIJACA RASTRO

Za svačiji ukus, potrebu i džep: antikno, staro, retro, novo, moderno…

            Nadomak četvrti La Latina, srca starog Madrida, još u srednjem veku su počeli da trguju oko klanica stoke. Rastro je bio veletržnica mesa, a danas se na njemu prodaje sve, od životinja do nameštaja i odeće i to samo nedeljom pre podne. Počinje na Trgu Kaskoro, što je ime mesta na Kubi gde se u poslednjem kolonijalnom ratu istakao španski vojnik Eloj Gonsalo kome je tu podignut spomenik. „Buvljak“ je uvek pun i prodavaca i kupaca i pripazite da vam se novac neosetno ne izvuče, jer tamo svako nudi ili traži nešto dobro, lepo i jeftino. A svakako, ima i svoju priču. Izvjesni čika Cicija obogatio se prodajom starog posuđa i stekao 20 kuća, a hranio se samo hlebom i povrćem.  

Slika preuzeta sa: https://www.madrid-guide-spain.com/el-rastro.html

KRALJEVSKA PALATA  (PALACIO REAL)

 Zamislite da vas dovoze u raskošnoj  kočiji i da  ulazite u lavirint bajnih salona…

            Na uzvišici iznad reke Mansanares na kojoj su Mavari imali osmatračnicu, kasniji hrišćanski kraljevi su sagradili zamak. Legenda kaže da su požar u kom je izgoreo na Božić 1734. izazvale veštice i duhovi sa susedne padine jer im je narušavao mir. Filip V je u XVIII v. poželeo da sagradi najveličanstveniju palatu na svetu od cigle i kamena, kako ne bi ponovo gorela. A onda je, opet po legendi, dao da se iskopaju oči i odseče jezik arhitekti kako ne bi ponovio delo, niti kome preneo svoje znanje. Ipak, kad je ovaj umro u tamnici, nije mu uskratio počasti, pa je njegovu glavu ugradio iznad jednog prozora na prvom spratu. Do 1931. kraljevske porodice su stanovale u palati, a od tada se u njoj samo održavaju zvaniči skupovi i otvorena je za publiku. Na Trgu oružja ispred ulaza počeće vaša kraljevska avantura u bogatim salonima od mermera i mahagonija, punim umetničkih dela najpoznatijih majstora s početaka burbonske epohe. Ipak ne zaboravite da izađete, vi ste iz neke druge bajke.

El Palacio Real. Slika preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/royal-palace-madrid

TRG KORIDE

Ako pogledate mapu cele Španije, uočićete da  izgleda kao raširena  koža bika

            Koride su jedno od poznatih španskih znamenja i održavaju se na mestima naročito i samo u tu svrhu sagrađenim. Madridska arena je jedna od najlepših i najvažnijih sa 24.000 mesta, u stilu mudehar svojstvenom mavarskloj arhitekturi na hrišćanskoj teritoriji. U ovoj borbi čoveka i životinje možete da tražite iskonske simbole sukoba uma i snage, da se setite Minotaura i lavirinta, ali ipak je danas reč samo o omiljenoj narodskoj i dobro komercijalizovanoj zabavi. Bikovi se posebno gaje samo za to i u izvornoj verziji moraju biti ubijeni. Stoga ova prilično krvava predstava ima dosta protivnika među samim Špancima, iako im ne daju da se mnogo čuju. Ako se ni vama ne gleda, priključite se nekoj grupnoj poseti, pa će vas uvesti u arenu, kročićete na pesak koji gaze čuveni toreadori i pokazaće vam druge ključne tačke jer korida sledi strogo utvrđeni protokol. Od mesa ubijene životinje po restoranima u okolini spremaju se specijaliteti. Pored arene nalazi se Muzej koride.

La plaza de toros de las Ventas, Madrid. Slika preuzeta sa: http://blog.dflatmadrid.com/conocer-madrid/descubre-la-plaza-de-toros-de-las-ventas-pasion-taurina-en-arquitectura-neomudejar/

MADRIDSKI MUZEJI (drugi deo)

Već smo vam govorili o Muzeju Prado. Ali Madrid  ima tridesetak muzeja i svaki od njih je nešto posebno. Naravno, ne mogu  svi oni da se obiđu u samo jednoj poseti Madridu. Mi ćemo vam danas predstaviti nekoliko njih po našem mišljenju. najzanimljivijih. Vi odlučite koji želite da vidite jer Madrid osim muzeja ima toliko zanimljivosti da je teško odlučiti šta prvo da se vidi.

Muzej Thyssen-Bornemisza

Mislite li da je slučajno što se baronica zove Karmen i što je kolekcija  u Madridu? 

Fasada Palate Viljahermosa. Fotografija preuzeta sa www.museothyssen.org

 Zajedno sa Pradom i Umetničkim centrom Kraljice Sofije, ovaj muzej čini čuveni madridski umetnički trougao. U palati Viljaermosa iz XVIII v. od 1992. nalazi se kolekcija barona Hajnriha Tisena-Bornemise koja se sastoji od preko 800 slika, skulptura, tapiserija i zlatnih i srebrnih predmeta. Mnogi kritičari smatraju je najznačajnijom privatnom zbirkom na svetu. Na drugom spratu je staro, uglavnom italijansko slikarstvo do XVII v., na drugom je zbirka dela od holandskih majstora XVII v. do nemačkih ekspresionista, a u prizemlju je samo XX v. sa velikim brojem američkih slikara na jednom mestu. Tako su tematski dopunjeni i Prado i Muzej Kraljice Sofije. Zgrada palate je dobila moderno proširenje u dvorišnom delu gde je od 2002. izložena kolekcija baronice Karmen Tisen-Bornemise sa 600 slika, među njima i onih Gogena, Kandinskog i Renoara, kao i Španaca iz XIX v. Besplatno ju je ustupila na 11 godina. Uživajte, jer pred tolikom lepotom reči su suvišne.

MUZEJ KRALJICE SOFIJE

Gernika, Pablo Pikaso 

Umetnički centar Kraljice Sofije nalazi se kod stanice Atoća i posvećen je  slikarstvu XX v., pa se u njemu između ostalih mogu videti Pikaso, Dali, Miro i Gris. Verovatno je najpoznatiji eksponat Pikasova Gernika vraćena iz Njujorka 1981. Snaga ovog naizgled monotonog crno-belog platna ne može se opisati, sami ćete to doživeti, iako je slika iza blindiranog stakla. Baš u vreme kad je konačno postavljena u ovo zdanje iz XVIII v. koje je sve do 1965. bilo bolnica i ispod koga su prilikom preuređivanja 90-ih godina nađeni mnogi posmrtni ostaci iz doba velikih epidemija,  počeli su da se čuju glasovi, alarmi bi se sami od sebe aktivirali, a čulo bi se i kucanje na vrata. Tako je postavka «obogaćena» duhom. Zaposleni su mu dali ime Ataulfo, a o tome čiji duh njime šeta svako ima svoje mišljenje.

No, to nije bio razlog novom proširenju 2005. koje je pod istim krovom obuhvatilo još tri zgrade namenjene izložbama, koncertima i biblioteci. Po posljednjoj reči mode, tu je i kafeterija-restoran sa svojom zbirkom boja, mirisa i ukusa. Ako niste pobegli od utvara, izvolite i prijatno!

 AKADEMIJA LEPIH UMETNOSTI

U njenim prostorijama učili su se slikanju Dali i Pikaso

Fotografija preuzeta sa ttnotes.com

U ulici Alkala 13, nadomak Kapije Sunca (Puerta del Sol), u palati Gojeneće iz XVIII v. smešten je, bez preterivanja, hram španske umetnosti, Kraljevska akademija lepih umetnosti San Fernando. Goja joj je bio jedan od  upravnika, a za nju su vezana i mnoga druga značajna imena. Ne treba zaboraviti njene brojne aktivnosti u istoriji i danas. Da nije prosto okamenjena institucija, već da sledi moderne tokove, svedoče stalne izmene u statutima. Tako je 1975. škola premeštena na univerzitet Komplutense i tamo za tri godine izrasla u Fakultet lepih umetnosti. A 1987. u Akademiju su Kraljevskim ukazom stupile i takozvane „umetnosti slike”, fotografija, film, televizija i video. Vas će svakako najviše zanimati muzejski deo koji obuhvata 20 sala na prvom i 16 na drugom spratu. U njima ćete moći da se nagledate Ribere, Murilja, El Greka, Surbarana, Velaskesa i Goje, ali i Rafaela, Ticiana, Rubensa i Van Dajka.

Nacionalni Arheološki muzej

Dve iberske dame pričaće vam o davnim, predrimskim kulturama   

Fotografija preuzeta sa timeout.com

Leđima naslonjen na Nacionalnu biblioteku i preko puta Kolumbovog trga nalazi se ovaj značajni madridski muzej osnovan 1867. za vreme vladavine Isabel II. Obuhvata eksponate od praistorije do XIX v., najvećim delom iskopane na španskom tlu, ali takođe ima predmeta iz stare egipatske, grčke, kao i etrurske civilizacije. Hronološki, najstariji periodi su u podrumskim salama, a ostalo je u prizemlju. Čim uđete, videćete vernu kopiju pećine iz Altamire, čuvene po crtežima paleolitskog čoveka. Nemojte zbog toga putovati čak na sever u Kantabriju, jer otkada su bakterije zapretile da unište ovo blago, zabranjene su masovne turističke posete. Samosvojna iberska kultura najbolje je predstavljena poprsjima dama iz Elćea i Baze. Pored rimske, predstavljena je kultura Vizigota koji su vladali poluostrvom posle Rimljana i pre Arapa, pa islamska kultura u kojoj ćete uočiti razliku između one izvorne injenog španskog stila mudehar (mudejar), i na kraju ona romanička. Pravi vremeplov!

Gradski muzej

Po završenom obilasku opustite se uz šum vode sa Fontane Slave

Fotografija preuzeta sa esmadrid.com

            Ako ste se prošetali po četvrtima Malasanja ili Ćueka, u ulici Fuenkaral koja ih deli, na broju 78 vredi pogledati, ako ništa drugo bar divnu baroknu fasadu poznatog arhitekte Pedra de Ribere. Ta zona se zove Tribunal, vrlo je živa i omiljeno je mesto izlazaka mladih, tako da ne može da se desi da vam bude dosadno. A ako vas interesuje istorija Madrida, onda svakako uđite u ovaj muzej osnovan 1929. g. U prizemlju je arheološki deo sa planovima i starim gravirama, a na prvom spratu ćete pratiti urbani razvoj. Između ostalog videćete jednu maketu grada iz 1830, zatim kolekciju lepeza, porcelanskog posuđa izrađenog u Kraljevskoj fabrici porcelana Valjanog odmora (Real Fábrica de Porcelana del Buen Retiro), stare razglednice, fotografije… Na kraju se odmorite u vrtu kod barokne fontane, takođe Riberinog dela, i prikupite snagu da nastavite dalje.

Muzej Amerike

Iskoristite ne tako čestu priliku da vidite originalne predmete Maja, Asteka i Inka

Fotografija preuzeta sa esmadrid.com

            Iako je sasvim nov, ovaj muzej u svojim salama nudi predivne primerke umetnosti američkih prekolumbovskih kultura. Ideja o njegovom osnivanju svakako nije nova, imao ju je već kardinal Sisneros (1436-1517) posle otkrivanja novog kontinenta. Međutim, nastao je tek 1941. i bio smešten u Arheološkom muzeju, dok nije sagrađena današnja zgrada, na obodu univerziteta Komplutense, u koju se uselio 1962. Stalna postavka se sastoji iz 5 delova koji će vam izvrsno predstaviti prekomorske civilizacije: upoznaćete Ameriku, njenu stvarnost, društvo, veru i vrste komunikacije u najširem smislu reči. Prema tome, otkrićete mitove, hronike, puteve ekspedicija, karte, kodekse ispisane majanskim hijeroglifima, prekrasne primerke zlatarskog umeća, svete predmete, a biće vam prikazani i filmovi o načinu života, naseljima,  društvenom uređenju, bogovima, ritualima, simbolima i još koječemu. Na kraju ovog čarobnog putovanja, moći ćete čak i da čujete kako zvuče neki indijanski jezici.

Kraljevska FABRIKA tapiserija

Ako sebi dozvolite da popijete nešto u Ricu, stopala će vam utonuti u tepih iz ove fabrike

Fotografija preuzeta sa distritocastellananorte.com

            Zanima li vas kako se izrađuju tapiserije, jer se proces gotovo nije izmenio tokom vekova, posetite ovu fabriku, jedinu sačuvanu od svih radionica koje su Borboni osnovali tokom XVIII v. Danas se nalazi iza stanice Atoća i južnog dela parka Retiro. Iz ulaznog hola ćete hodnikom čiji su zidovi ukrašeni eksponatima doći u salu sa razbojima, iz nje u izložbenu salu, a zatim u vrt gde su se širile gotove tapiserije i tepisi. Čuveni slikari, među njima i sam Goja, izrađivalili su takozvane kartone, skice za tapiserije za kraraljevsku kuću. Ovde se nalaze neki od njih, a ostali su u muzeju Prado i manastiru El Escorial, van Madrida. Osnovna delatnost danas je proizvodnja i popravka tepiha koji se nalaze po javnim i privatnim zgradama.

O MADRIDU

Arapska osmatračnica s kraja IX v. tokom vekova se pretvorila u metropolu od preko tri miliona stanovnika koji će vam sasvim uvereno reći da je od njihovog grada lepši jedino raj (izreka De Madrid al cielo). Razne dinastije su ga širile i ulepšavale, a vreme mu je ugrađivalo priče, legende i anegdote. Tako će vas danas srdačno dočekati vedri i nasmejani Mediteranci u zelenom i najvećim delom godine sunčanom Madridu. Njegove ulice i trgovi su uvek živi, istorija i kultura su na svakom koraku, a barovi i kafeterije su puni pesme, igre i izvrsnih jela i pića. Zadovoljićete i duh i telo.

Kad je Madrid 1561. godine postao glavni grad rastuće kolonijalne sile, oko dvora Habzburga počeo je da se širi gusti splet ulica nabijenih kućama i crkvama. Primetićete da se to prvobitno jezgro grada ostavlja utisak haotičnosti, ali ćete svakako osetiti i onaj dah prisnosti kakav pruža starina. Na samom početku XVIII v. Austrijance na prestolu smenjuje francuska dinastija Borbona koja počinje urbanističko širenje i izgradnju ka istoku, pa ćete se u borbonskom Madridu diviti prostranim trgovima i monumentalnim građevinama. A sve zajedno će vas očarati upravo takvim susretom kontrasta.

Mapa Madrida (XVII vek)

Ne tako davno glavna gradska arterija bila je Gran Vija (Gran Vía), u prevodu Široki put, a onda je za poslovni svet postala tesna i preuzeli su je turisti. Finansijska moć se širila na sever, Šetalištem Kasteljana (Paseo de la Castellana), počev od trga Novih ministarstava (Nuevos Ministerios) na kome se nalazi nekoliko ovih ustanova. Kratko vreme se mislilo da granicu čini Kapija Evrope (Puerta de Europa), ali ubrzani razvoj je tražio nove i sve veće prostore, pa se preko Polja naroda (Campo de las Naciones) Madrid gotovo počeo da spaja sa Barahasom, selom kod koga je aerodrom. Ako poželite da vidite neka od dostignuća velikih imena savremene arhitekture, ovde ćete biti na pravom mestu. 

Mapa Madrida iz 1831.

U Madridu bi vam trebalo strahovito mnogo vremena samo da obiđete sve muzeje. Ima ih tridesetak važnijih, računajući i specijalizovane kao što su Prirodnjački, Železnički ili Pomorski. A gde su tek razne galerije i zadužbine sa svojim namenskim salama i neprekidnim vrednim izložbama! Uz sve to, šetajući od jednog do drugog mesta lako ćete na nekoj kući, u nekoj uličici, na nekom trgu, u parku ili ispod nekog nadvožnjaka otkriti reljef, skulpturu, fontanicu, spomenik… Kad ne bi bio tako mnogoljudan i prostran, celi grad bi ličio na jedan muzej.

Od svih crkava koje su postojale u Madridu ostala je samo jedna trećina, ali se njihova umetnička vrednost ne sme zanemariti. Razlozi za tu brojčanu nesrazmeru različiti su istorijski  tokovi i uslovi. Dok je hrišćanstvo bilo i vera i štit protiv islama i judaizma, njegova je uloga bila veća i jača, pa je bilo i više verskih građevina. Ipak ih je ostalo dovoljno raznolikih i po starosti i  po veličini – od XII do XX v. i od kapelica, preko manastira do katedrala – da se uputite u jednu prijatnu turu za dušu.


Iglesia de los Jerónimos (iz XVI veka)

U jednom od najpoznatijih špnskih vodiča doslovce piše da izlasci i noćni život u Madridu nisu za srčane bolesnike. I zaista je teško bilo gde naći tako bogatu i živu ponudu. Recimo da je ona radnim danom normalna, a petkom i subotom frenetična. Zagrejavanja počinju popodne po kafeterijama. Onda se ide na koncert, u pozorište ili bioskop, pa se večera  kasno, oko 22h, a posle toga počinju vibracije na svim talasnim dužinama koje traju celu noć. Subotom i nedeljom pre podne grad je mrtav, svi spavaju. Pa pridružite im se i vi.

Jedan od načina da se zabavite jeste da pođete po radnjama. Ne treba reći da ih u Madridu ima obilje sa svakojakom robom i sa rasponom cena za svačiji džep. Ako vam ovo nije omiljeni način trošenja vremena, a želeli biste da kući ponesete tipičnu lepezu ili kastanjete, kao i poklončiće dragim osobama, uvek možete da ih kupite na “strateškim” turističkim mestima kao što su muzeji, Kapija Sunca (Puerta del Sol), Glavni trg (Plaza Mayor), Široki put (Gran Vía)… Ako biste radije da nabavite neko špansko vino ili sir, po samoposlugama imate dovoljno veliki izbor. Jedini savet: čuvajte novčanik, začas se isprazni.

 Zeleno je boja prirode, deluje smirujuće i opuštajuće. Španci imaju na umu još jedno njeno značenje, a to je sloboda. Nju nije teško povezati s prirodom. Dakle, ako ste se prisetili romanse Garsije Lorke Zeleno, volim te zeleno… i ako ste siti stege, boja, (neprijatnih) mirisa i zvukova grada, pođite u parkove da slušate i udišete prirodu, da se razonodite i odmorite. U Madridu ih ima dosta, u centru i van njega, a dovoljno su prostrani i različiti da se samo prošetate, ili da provedete celi dan na pikniku sunčajući se i zabavljajući.  

Park Retiro u Madridu

Kao što svaka porodica krije poneku tajnu, tako i veliki gradovi imaju mesta i događaje koji se ne otkrivaju na prvi pogled. Ljudska mašta brzo stvara priče sa kojima ćete se sresti na svakom koraku. Burna prošlost nekih zgrada gotovo uvek će ih u potonjim vremenima “naseliti” duhovima, lepe poetske legende o ljubavi i milosrđu daće imena ulicama, poznate slike imaće nepoznatu prošlost ili poruku, a neki spolja običan restoran može vam ponuditi neobičnu večeru. Vaš radoznali duh biće naprosto očaran ovim  avanturama.

Španija je administrativno izdeljena na 17 autonomnih oblasti i jedna od njih je madridska, u samom centru Iberijskog poluostrva. Ako se odlučite da izađete iz grada, možete poći na sever, u planinu Guadaramu (Guadarrama) da proskijate zimi ili se rashladite leti. Na severozapadu je manastir El Eskorijal (El Escorial) i mnogo novija Dolina palih (Valle de los Caídos) iz frankističkih vremena. U južnom delu je palata Aranhues (Aranjuez), a na istoku literarna Alkala na reci Enares (Alcalá de Henares) i slikoviti Ćinćon (Chinchón). Raznovrsni doživljaji čekaju vas na bilo kojoj od četiri strane.                                                                                                                                         

Dragana Bajić