CRKVE I MANASTIRI U MADRIDU

Od svih crkava koje su postojale u Madridu ostala je samo jedna trećina, ali se njihova umetnička vrednost ne sme zanemariti. Razlog toj velikoj nesrazmeri su različiti  istorijski tokovi i uslovi. Dok je hrišćanstvo bilo i vera i štit protiv islama i judaizma, njegova je uloga bila veća i jača, pa je bilo i više verskih građevina. Ipak ih je ostalo dovoljno raznolikih i po starosti i  po veličini – od XII do XX v. i od kapelica, preko manastira do katedrala – da se uputite u jednu prijatnu turu za dušu.

CRKVA SVETOG NIKOLE

Sudeći po arheološkim ostacima, neki istoričari smatraju da je prvo bila džamija

Crkva Svetog Nikole u Madridu. Fotografija preuzeta sa https://letstalkmadrid.com/la-iglesia-de-san-nicolas-the-oldest-church-in-madrid/

            U blizini Trga Orijente i Kraljevske palate, kad se strmim uličicama uvučete u stari grad, naći ćete se ispred nevelike crkve koja je još 1202. bila proglašena parohijskom. Stoga uglavnom preovlađuje mišljenje da je kao takva sagrađena u XII veku i da nije bila džamija. U svojoj dugoj istoriji, ova trobrodna bazilika je više puta restaurirana, a njen toranj, svakako najznačajniji deo građevine, proglašen je nacionalnim spomenikom. Podignut je u stilu mudéjar, svojstvenom španskim Mavarima toga razdoblja, a njime se odlikuje i konstrukcija  središnjeg broda i glavnog oltara. Međutim, vrh tornja je tipično madridski i izveden je u XVIII v. Obratite pažnju i na  lep barokni portal sa reljefom Svetog Nikole od  dvorskog skulptora religioznih tema iz XVIII v. Luisa Salvadora Karmone. Dopašće vam se ovaj spomenik sa neobičnim spojem različitih epoha.

CRKVA SVETOG PETRA STAROGA

Nedokučivi putevi gospodnji ostavljaju tragove u carstvu zemaljskom

Crkva Svetog Petra Staroga u Madridu. Fotografija preuzeta sa https://www.edicioneslalibreria.es/el-misterio-de-la-iglesia-de-san-pedro-el-viejo/

U istom delu grada kao i crkva Sv. Nikole, samo bliže Glavnom trgu (Plaza Mayor), nalazi se i ova  prastara crkva. Ne zna se tačno kada je sagrađena, ali se prvi put spominje 1202. g.  Za svoga veka pretrpela je nekoliko izmena i dogradnji, a najznačajniji i najstariji očuvani deo joj je toranj stila mudéjar iz XIV v. Podignut je od cigle, jednostavno ukrašen i sa potkovičastim lukovima nad prozorima. Pored ovoga tornja je renesansni portal s početka XVI v.  Unutra se ističe rebrasti čeoni deo desnog broda, verovatno iz XV v.  Ostalo je iz polovine XVII v. kada je hram bio renoviran i kada je u vrh levog broda postavljena kapela jednoga člana porodice Luhan, one iste koja je nedaleko odatle sagradila palatu od koje se danas čuva jedino toranj na Gradskom trgu (Plaza de la Villa). Grobnicu fra Antonija de Luhana koja se tu nalazila možete videti u Arheološkom muzeju.  Sklapajte istorijsku slagalicu, pa ćete dobiti celu priču.

CRKVA SVETOG ISIDORA

Sv. Isidor se svečano proslavlja svakog 15. maja  i tada počinje sezona koride

Crkva Sv. Isidora u Madridu, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/colegiata-de-san-isidro

            U ulici Toledo, jednoj od onih kojom se izlazi sa Plasa Major, nalazi se jedna od najvažnijih madridskih crkava čiji je značaj lako shvatljiv ako se zna da je Sveti Isidor Ratar zaštitnik prestonice još od XIII v. Ova monumentalna građevina sa statusom katedrale do izgradnje Naše gospe Almudene, pravi je predstavnik  madridskog baroka iz  XVII v.  Zanimljivo je da se tu do XVIII v. nalazila jezuitska škola, a kada je Karlos III izbacio jezuite, krajem XVIII v. preuredio ju je čuveni arhitekta Ventura Rodriguez. Odmah posle toga u nju je premešteno, kaže se, netaknuto telo Sv. Isidora i ostaci njegove žene Sv. Marije de la Kabese, takođe veoma poštovane, koja u Madridu ima i svoju ulicu. Upoznajte ovaj par tako čisto madridskih svetaca.

MANASTIR KRALJEVSKIH BOSONOGIH KALUĐERICA

U njega su se povlačile otmene dame i darovale mu svoje bogate miraze

Tapiserije u Manastiru, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/monasterio-de-las-descalzas-reales

Ćerka Karlosa I i Isabele od Portugala, Huana od Austrije, rodila se u palati na mestu na kome je kasnije, 1557. osnovala manastir franjevačkih bosonogih kaluđerica i u čijoj glavnoj kapeli je sahranjena. Spolja strogo zdanje od crvene cigle i granita jedno je od najvažnijih madridskih verskih spomenika i redak primer urbane renesansne arhitekture  XVI v. Unutra ćete primetiti mnoge dekorativne elemente stare gotičke palate. Freske iz XVII v. krase stepenište i predstavljaju Filipa IV sa porodicom. Veličanstveni plafon je delo baroknog slikara Klaudija Koelja i njegovih učenika. Na prvom spratu je mali klaustar sa kapelicama punim umetničkih dela i predmeta zlatarskog umeća, a tu je i velika sala tapiserija. Tako ćete u strogom centru Madrida, između Kapije sunca (Puerta del Sol) i  Trga Kaljao (Plaza Callao) na Gran Viji imati prilike da se divite Muriljovim, Surbaranovim, Riberinim, Rubensovim i Ticianovim platnima.

MANASTIR UTELOVLJENJA 

Uvek je uživao naklonost Krune i dobijao velike i vredne poklone

Manastir Utelovljenja, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/real-monasterio-de-la-encarnacion

            Na blagoj uzvišici blizu Kraljevske palate nalazi se ovaj avgustinski manastir s početka XVII v. kojeg je osnovala Margarita od Austrije. Kao sva religiozna arhitektura toga doba, odslikava jednostavnost i skromnost. Kompleks je četvougaon i ima crkvu, klauster, vrt, pevnicu i relikvijar. Sve okolne kuće gledaju na njega. U unutrašnjosti ćete upoznati tipičan kastiljanski ambijent s drvenim vratima i gredama, i sa plavim i belim pločicama iz Talavere, grada u Kastilji s keramičkom tradicijom od XV v. Pored portreta kraljevskih mecena, kako iz austrijske, tako i iz burbonske kuće, videćete sjajnu kolekciju slika i skulptura od polihromnog drveta iz XVII v. U relikvijaru dignite pogled na svod oslikan Kardućovim freskama, a među  relikvijama svetaca, zanimljiva je staklena posuda s krvlju Sv. Pantaleona. Pošto je u požaru krajem XVIII v. bila uništena, crkvu je obnovio neoklasični arhitekt Ventura Rodriges, a freskama je oslikao italijanski slikar Luka Đordani. Vreme posete je ograničeno,  rezervišite na vreme!

KATEDRALA BOGORODICE OD ALMUDENE

Prema legendi, kip Bogorodice doneo je u Španiju sam apostol Jakov

Katedrala Bogorodice od Almudene, Madrid. Fotografija preuzeta sa: https://espanaviajar.com/madrid/catedral-almudena/

            Kraj Trga oružja u Kraljevskoj palati nalazi se danas zvanična glavna madridska katedrala. Priča o Bogorodici zaštitnici grada seže daleko u prošlost, a ime Almudena je arapskog porekla, jer je kip Majke Božje pred saracenskom najezdom bio skriven u rimskoj zidini nad kojom su oni podigli svoju tvrđavu. Sa gradnjom hrama se započelo 1883, u njoj je učestvovalo nekoliko generacija arhitekata, a otvorena je tek 110 godina kasnije. Spolja je to strogo i neoklasično trobrodno zdanje sa sivo-belom fasadom, a unutrašnjost je neogotička. Pod njom je neoromanička kripta u kojoj se čuva kip Bogorodice od Almudene iz XVI v. Poslednje oslikavanje izveo je savremenik Kiko Argueljo u vizantijskom stilu povodom venčanja princa Filipa i plebejke Leticije 2004. g.

KAPELA SVETOG ANTONIJA OD FLORIDE

Otkrijte pravi umetnički biser van glavnih turističkih ruta

Kupola Kapele Svetog Antonija od Floride u Madridu; fotografija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/ermita-de-san-antonio-de-la-florida

            Na obali Mansanaresa, na mestu nekadašnje palate La Florida, podignuta je krajem XVIII v. crkvica u italijanskom stilu koju je freskama oslikao Goja. Kompozicija prikazuje čudo Svetoga Antonija u kupoli prečnika 6m, kao i apoteozu anđela u trouglastim površima na spoju zidova s kupolom i u polu-kupoli glavnoga oltara sa simbolom Presvetog Trojstva. U kapeli je vršena služba do XX v. kada je zbog opasnosti da se freske oštete od dima sveća pretvorena u muzej. Goja je umro u Bordou, a njegovo telo je preneto u kapelu 1920, pa  je tada postala panteon. Druga, istovetna crkvica sagrađena je za  službu pored ove, a preko puta njih je spomenik velikom slikaru. Prošetajte se obalom reke i sa najbližeg  mosta uživajte u veličanstveniom pogledu na Kraljevsku palatu. Kad ste se dobro umorili, ne propustite da u restoranu Kasa Mingo, preko puta crkve, probate njihov specijalitet, piletinu pečenu sa sidrom (jabukovim vinom) uz času ovog pića tipičnog za severnu pokrajinu Asturiju.

Tri čuvene slike: LAS MENINAS I NAGA I OBUČENA MAJA

S predlogom da posetite muzej Sorolja završila se naša šetnja po muzejima.

Ipak, ne možemo da ne pomenemo tri slike najčuvenijih španskih slikara, Velaskesa i Goje.

To su LAS MENINAS I NAGA I OBUČENA MAJA. Daćemo vam samo nekoliko podataka o tim delima tek toliko da znate šta predstavljaju i zbog čega su važne.

LAS MENINAS

Je li Velaskes osim slikarskih zaista imao i skrivene namere?

            Čuveno platno iz XVII v., „Dvorske dame“, jedno je od ključnih u istoriji umetnosti, pre svega zbog svoje mnogostruke perspektive. Neki stručnjaci su čak utvrdili da je naslikano pomoću šest ogledala. Drugi mu pak pridaju magijsku moć koja je trebalo da štiti princezu Margaritu, središnju figuru kompozicije. To su dokazivali povlačenjem linija od srca samog slikara preko dveju dvorskih dama između kojih je infantkinja, do Hosea Nieta u pozadini. Crtež koji se tako dobija tačno pedstavlja sazvežđe Severna kruna (Corona Borealis) čija se najsjajnija zvezda zove upravo Margarita. Tu još nije kraj. Ako se linijama spoje glave svih likova na slici, crtež oslikava zodijački znak Jarca u komu je rođena princezina majka Marijana od Austrije. Konačno, u Hoseu Nietu, hromom dvorskom službeniku i velikom Velaskesovom neprijatelju, neki su želeli da vide oličenje samoga Sotone koji zatvara vrata pakla. Bez sumnje odlično zaokruženo tumačenje, a vi sami prosudite ima li tu nekih tajnih veza.

Slika preuzeta sa: https://www.museodelprado.es/coleccion/obra-de-arte/las-meninas/9fdc7800-9ade-48b0-ab8b-edee94ea877f

OBUČENA I NAGA MAJA

Danas su u Pradu, a nekada je Goja zbog njih morao da podnosi račune sudu Inkvizicije

             Maja nije vlastito ime, već označava gizdavu ženu odrešitog ponašanja niže madriske društvene klase. Slike su ovaj naziv stekle u novije vreme, a prvobitno su se zvale «Ciganke» i bile su u vlasništvu Manuela Godoja, ministra kralja Karlosa IV. Dugo se verovalo da lik žene pripada grofici od Albe, te je jedan potonji rođak 1945. dao da se ekshumiraju njeni ostaci ne bi li dokazao nepostojanje sličnosti. No igra se sastojala u tome da su slike verovatno bile diptih i da je obučena maja, manjeg formata, trebalo da sakrije nagu, koja bi se ukazala pokretanjem mehanizma u samom ramu slike. Naga je verovatno bila Godojeva ljubavnica Pepita Tudo naslikana po njegovoj narudžbini u prilično besramnoj pozi, koja nije uznemirila samo Inkviziciju, nego i članove Kraljevske Akademije lepih umetnosti koji su je krili do 1900. A pošta puritanske Amerike odbila je da prima pisma iz Španije koja su 30-ih godina nosila marku sa reprodukcijom ove slike.  Šta mislite, ko je tu veći obešenjak, Goja ili Godoj?

Slika preuzeta sa:https://arte2bac.wordpress.com/2013/03/04/goya-las-majas/

Madridski muzeji (treći deo) – MUZEJ SOROLJA

I za kraj predstavljanja najzanimljivijih muzeja ostavili smo Muzej Sorolja.

Muzej Sorolja se nalazi u madridskoj ulici Generala Martinesa Kamposa, u kući u kojoj je slikar Hoakin Sorolja radio i živeo sa suprugom i troje dece. Izgrađena je 1911. i ispunila je slikarevu želju da na jednom mestu ima atelje i mesto za život. A naravno, i lep vrt za odmor sred zelenila. Kuća je sačuvala originalni izgled i unutrašnji raspored sa mnogo prostorija u kojima se osim Soroljinih dela mogu videti i predmeti koje je kao kolekcionar tokom života sakupio. To je jedna od najbolje sačuvanih kuća nekog umetnika u Evropi; 1962. postala je nacionalni istorijsko-umetnički spomenik.

Slika preuzeta sa: https://guias-viajar.com/sorolla

Zamisao da kuća postane muzej dala je slikareva supruga koja ju je 1925. testamentom ostavila španskoj državi i time svom suprugu odala počast. Muzej je otvoren 1932. i tada ga je vodio Soroljin sin Hoakin Sorolja Garsija. On je ostavio veliki broj očevih dela za proširenje postojeće zbirke.

Od 2009. muzej je pod rukovodstvom Generalne direkcije za lepe umetnosti koja je u nadležnosti  španskog Ministarstva za kulturu i sport.

Dvorište muzeja, slika preuzeta sa: https://www.viator.com/

Za kraj ćemo vam dati nekoliko osnovnih podataka o samom slikaru.

Rođen je 27. februara 1863. u Valensiji, a umro je 10. avgusta 1923. u Sersedilji kraj Madrida. Kao veoma plodan slikar ostavio je za sobom više od 2200 katalogizovanih dela. Njegova platna iz perioda zrelosti označena su kao impresionistička, postimprestionistička i luministička. Poznat je i kao portretista: pozirali su mu značajne ličnosti njegovog doba kao što su lekar nobelovac Santijago Ramon i Kahal, vrlo popularni pisac Visente Blasko Ibanjes, kralj Alfonso XIII, 27. predsednik SAD Vilijam Hauard Taft i mnogi drugi. Pored toga, uradio je portrete članova svoje porodice i izvestan broj autoportreta.

Autoportret, slika preuzeta sa stranice okdiario
Slika preuzeta sa stranice Museo Sorolla

MADRIDSKI MUZEJI (drugi deo)

Već smo vam govorili o Muzeju Prado. Ali Madrid  ima tridesetak muzeja i svaki od njih je nešto posebno. Naravno, ne mogu  svi oni da se obiđu u samo jednoj poseti Madridu. Mi ćemo vam danas predstaviti nekoliko njih po našem mišljenju. najzanimljivijih. Vi odlučite koji želite da vidite jer Madrid osim muzeja ima toliko zanimljivosti da je teško odlučiti šta prvo da se vidi.

Muzej Thyssen-Bornemisza

Mislite li da je slučajno što se baronica zove Karmen i što je kolekcija  u Madridu? 

Fasada Palate Viljahermosa. Fotografija preuzeta sa www.museothyssen.org

 Zajedno sa Pradom i Umetničkim centrom Kraljice Sofije, ovaj muzej čini čuveni madridski umetnički trougao. U palati Viljaermosa iz XVIII v. od 1992. nalazi se kolekcija barona Hajnriha Tisena-Bornemise koja se sastoji od preko 800 slika, skulptura, tapiserija i zlatnih i srebrnih predmeta. Mnogi kritičari smatraju je najznačajnijom privatnom zbirkom na svetu. Na drugom spratu je staro, uglavnom italijansko slikarstvo do XVII v., na drugom je zbirka dela od holandskih majstora XVII v. do nemačkih ekspresionista, a u prizemlju je samo XX v. sa velikim brojem američkih slikara na jednom mestu. Tako su tematski dopunjeni i Prado i Muzej Kraljice Sofije. Zgrada palate je dobila moderno proširenje u dvorišnom delu gde je od 2002. izložena kolekcija baronice Karmen Tisen-Bornemise sa 600 slika, među njima i onih Gogena, Kandinskog i Renoara, kao i Španaca iz XIX v. Besplatno ju je ustupila na 11 godina. Uživajte, jer pred tolikom lepotom reči su suvišne.

MUZEJ KRALJICE SOFIJE

Gernika, Pablo Pikaso 

Umetnički centar Kraljice Sofije nalazi se kod stanice Atoća i posvećen je  slikarstvu XX v., pa se u njemu između ostalih mogu videti Pikaso, Dali, Miro i Gris. Verovatno je najpoznatiji eksponat Pikasova Gernika vraćena iz Njujorka 1981. Snaga ovog naizgled monotonog crno-belog platna ne može se opisati, sami ćete to doživeti, iako je slika iza blindiranog stakla. Baš u vreme kad je konačno postavljena u ovo zdanje iz XVIII v. koje je sve do 1965. bilo bolnica i ispod koga su prilikom preuređivanja 90-ih godina nađeni mnogi posmrtni ostaci iz doba velikih epidemija,  počeli su da se čuju glasovi, alarmi bi se sami od sebe aktivirali, a čulo bi se i kucanje na vrata. Tako je postavka «obogaćena» duhom. Zaposleni su mu dali ime Ataulfo, a o tome čiji duh njime šeta svako ima svoje mišljenje.

No, to nije bio razlog novom proširenju 2005. koje je pod istim krovom obuhvatilo još tri zgrade namenjene izložbama, koncertima i biblioteci. Po posljednjoj reči mode, tu je i kafeterija-restoran sa svojom zbirkom boja, mirisa i ukusa. Ako niste pobegli od utvara, izvolite i prijatno!

 AKADEMIJA LEPIH UMETNOSTI

U njenim prostorijama učili su se slikanju Dali i Pikaso

Fotografija preuzeta sa ttnotes.com

U ulici Alkala 13, nadomak Kapije Sunca (Puerta del Sol), u palati Gojeneće iz XVIII v. smešten je, bez preterivanja, hram španske umetnosti, Kraljevska akademija lepih umetnosti San Fernando. Goja joj je bio jedan od  upravnika, a za nju su vezana i mnoga druga značajna imena. Ne treba zaboraviti njene brojne aktivnosti u istoriji i danas. Da nije prosto okamenjena institucija, već da sledi moderne tokove, svedoče stalne izmene u statutima. Tako je 1975. škola premeštena na univerzitet Komplutense i tamo za tri godine izrasla u Fakultet lepih umetnosti. A 1987. u Akademiju su Kraljevskim ukazom stupile i takozvane „umetnosti slike”, fotografija, film, televizija i video. Vas će svakako najviše zanimati muzejski deo koji obuhvata 20 sala na prvom i 16 na drugom spratu. U njima ćete moći da se nagledate Ribere, Murilja, El Greka, Surbarana, Velaskesa i Goje, ali i Rafaela, Ticiana, Rubensa i Van Dajka.

Nacionalni Arheološki muzej

Dve iberske dame pričaće vam o davnim, predrimskim kulturama   

Fotografija preuzeta sa timeout.com

Leđima naslonjen na Nacionalnu biblioteku i preko puta Kolumbovog trga nalazi se ovaj značajni madridski muzej osnovan 1867. za vreme vladavine Isabel II. Obuhvata eksponate od praistorije do XIX v., najvećim delom iskopane na španskom tlu, ali takođe ima predmeta iz stare egipatske, grčke, kao i etrurske civilizacije. Hronološki, najstariji periodi su u podrumskim salama, a ostalo je u prizemlju. Čim uđete, videćete vernu kopiju pećine iz Altamire, čuvene po crtežima paleolitskog čoveka. Nemojte zbog toga putovati čak na sever u Kantabriju, jer otkada su bakterije zapretile da unište ovo blago, zabranjene su masovne turističke posete. Samosvojna iberska kultura najbolje je predstavljena poprsjima dama iz Elćea i Baze. Pored rimske, predstavljena je kultura Vizigota koji su vladali poluostrvom posle Rimljana i pre Arapa, pa islamska kultura u kojoj ćete uočiti razliku između one izvorne injenog španskog stila mudehar (mudejar), i na kraju ona romanička. Pravi vremeplov!

Gradski muzej

Po završenom obilasku opustite se uz šum vode sa Fontane Slave

Fotografija preuzeta sa esmadrid.com

            Ako ste se prošetali po četvrtima Malasanja ili Ćueka, u ulici Fuenkaral koja ih deli, na broju 78 vredi pogledati, ako ništa drugo bar divnu baroknu fasadu poznatog arhitekte Pedra de Ribere. Ta zona se zove Tribunal, vrlo je živa i omiljeno je mesto izlazaka mladih, tako da ne može da se desi da vam bude dosadno. A ako vas interesuje istorija Madrida, onda svakako uđite u ovaj muzej osnovan 1929. g. U prizemlju je arheološki deo sa planovima i starim gravirama, a na prvom spratu ćete pratiti urbani razvoj. Između ostalog videćete jednu maketu grada iz 1830, zatim kolekciju lepeza, porcelanskog posuđa izrađenog u Kraljevskoj fabrici porcelana Valjanog odmora (Real Fábrica de Porcelana del Buen Retiro), stare razglednice, fotografije… Na kraju se odmorite u vrtu kod barokne fontane, takođe Riberinog dela, i prikupite snagu da nastavite dalje.

Muzej Amerike

Iskoristite ne tako čestu priliku da vidite originalne predmete Maja, Asteka i Inka

Fotografija preuzeta sa esmadrid.com

            Iako je sasvim nov, ovaj muzej u svojim salama nudi predivne primerke umetnosti američkih prekolumbovskih kultura. Ideja o njegovom osnivanju svakako nije nova, imao ju je već kardinal Sisneros (1436-1517) posle otkrivanja novog kontinenta. Međutim, nastao je tek 1941. i bio smešten u Arheološkom muzeju, dok nije sagrađena današnja zgrada, na obodu univerziteta Komplutense, u koju se uselio 1962. Stalna postavka se sastoji iz 5 delova koji će vam izvrsno predstaviti prekomorske civilizacije: upoznaćete Ameriku, njenu stvarnost, društvo, veru i vrste komunikacije u najširem smislu reči. Prema tome, otkrićete mitove, hronike, puteve ekspedicija, karte, kodekse ispisane majanskim hijeroglifima, prekrasne primerke zlatarskog umeća, svete predmete, a biće vam prikazani i filmovi o načinu života, naseljima,  društvenom uređenju, bogovima, ritualima, simbolima i još koječemu. Na kraju ovog čarobnog putovanja, moći ćete čak i da čujete kako zvuče neki indijanski jezici.

Kraljevska FABRIKA tapiserija

Ako sebi dozvolite da popijete nešto u Ricu, stopala će vam utonuti u tepih iz ove fabrike

Fotografija preuzeta sa distritocastellananorte.com

            Zanima li vas kako se izrađuju tapiserije, jer se proces gotovo nije izmenio tokom vekova, posetite ovu fabriku, jedinu sačuvanu od svih radionica koje su Borboni osnovali tokom XVIII v. Danas se nalazi iza stanice Atoća i južnog dela parka Retiro. Iz ulaznog hola ćete hodnikom čiji su zidovi ukrašeni eksponatima doći u salu sa razbojima, iz nje u izložbenu salu, a zatim u vrt gde su se širile gotove tapiserije i tepisi. Čuveni slikari, među njima i sam Goja, izrađivalili su takozvane kartone, skice za tapiserije za kraraljevsku kuću. Ovde se nalaze neki od njih, a ostali su u muzeju Prado i manastiru El Escorial, van Madrida. Osnovna delatnost danas je proizvodnja i popravka tepiha koji se nalaze po javnim i privatnim zgradama.

Muzej PRADO

Ne propustite da vidite u MADRIDU

Arapska osmatračnica s kraja IX v. tokom vekova pretvorila se u metropolu od preko 3 miliona stanovnika koji će  uvereno da vam kažu da je od njihovog grada lepši jedino raj. Razne su ga dinastije širile i ulepšavale, a vreme mu je ugrađivalo priče, legende i anegdote. Tako će vas danas srdačno dočekati vedri i nasmejani Mediteranci u zelenom i najvećim delom godine sunčanom Madridu. Njegove su ulice i trgovi uvek živi, istorija i kultura su na svakom koraku, a barovi su puni pesme, igre i izvrsnog ića i pića.

Zadovoljićete i duh i telo.

Počećemo od centra grada i najznačajnih muzeja.

MADRIDSKI MUZEJI

            U Madridu bi vam trebalo vrlo mnogo vremena samo da obiđete sve muzeje. Ima ih tridesetak važnijih, računajući i specijalizovane poput Prirodnjačkog, Železničkog ili Pomorskog. A gde su tek razne galerije i fondacije sa svojim namenskim salama i neprestanim i vrednim izložbama! Uz sve to, šetajući od jednog do drugog mesta, lako ćete na kakvoj kući, u uličici, na nekom trgu, u parku i ispod nadvožnjaka otkriti reljef, fontanicu, kip, spomenik… Kad ne bi bio tako mnogoljudan i prostran, celi grad bi ličio na jedan muzej.

Muzej PRADO

Kraj Velaskesovog ćete spomenika proći, kod Gojinog ćete ući, a kod Muriljovog izaći 

Prado, što znači poljana, na njoj je bio podignut, jedna od najvećih svetskih pinakoteka, smešten je u neoklasičnom zdanju arhitekte Huana de Viljanueve iz XVIII v. i pruža najpotpuniju kolekciju španskog slikarstva od XII do XVIII v. Možete se izvrsno zabaviti Velaskesovim portretima kepeca, velikaša i borbonskih vladara, saosećati sa Gojinom sirotom nevestom koja je po prvi put obula cipele za svoje venčanje sa bogatim starcem i obula ih naopako, ili pokušati da uronite u mračne predele duše preko slika iz njegovog crnog perioda. Kad ste se zasitili Španaca, obiđite najznamenitije Flamance, Holanđane, Italijane, Nemce i Francuze.

Fasada zgrade Viljanueva (Paseo del Prado); fotografija preuzeta sa
https://www.museodelprado.es/museo/ampliacion-jeronimos

Ako vas noge još drže, popnite se do severnog dela potkrovlja i u jednoj kružnoj sali pogledajte od turističkih poslanika neretko zapostavljenu prekrasnu zbirku dekorativne umetnosti, posuđe od plemenitih metala i dragog kamenja, «Blago Delfina», po imenu naslednika Luja XIV, oca španskog kralja Filipa V.

Godine 2007. završena je „Zgrada Jeronima“ nazvana tako jer predstavlja produžetak prema klaustru Jeronimskog manastira iza glavne zgrade, a ima i nadimak „Moneova kocka“ zato što ju je projektovao poznati španski arhitekta Rafael Moneo u obliku kocke; to je najveće proširenje muzeja u njegovoj dvovekovnoj istoriji. U njemu je deo kolekcije iz XIX veka koja je nekad bila u „Kući valjanog odmora“, održavaju se privremene izložbe i smeštene su jedna koncertna i jedna konferencijska sala. S Viljanuevinim zdanjem povezana je podzemnim prolazom.

Zgrada Viljanueva i zgrada Jeronima, fotografija preuzeta sa
https://www.museodelprado.es/museo/ampliacion-jeronimos

U «Kući valjanog odmora», zgradi iza muzeja koja je u XVII v. bila sala za zabave pri danas nepostojećem dvorskom kompleksu, smešten je „Centar za muzejska izučavanja“, takozvana „Pradova škola“ sa muzejskom bibliotekom od preko 70.000 knjiga i hiljadu časopisa; u njoj se obrazuju stručnjaci za različite specijalnosti istorije umetnosti i obavljaju se istraživanja u toj oblasti.

Muzej Prado, fotografija preuzeta sa nebrija.com

Književna četvrt (Barrio de las Letras)

Danas ćemo vam predstaviti četvrt u samom srcu Madrida koja je zadržala duh starih vremena. Naime, u ovoj četvrti su se rađali, radili i selili se iz jedne ulice u drugu najveći među najvećima, španski pisci koji su obeležili vekove u kojima su živeli. Njihovim imenima su nazvane ulice u kojima možete naći citate iz njihovih najvećih dela.

Ovaj deo Madrida počinje od Trga Sibeles (Plaza de Cibeles)  sa ikonom ovog grada, fontanom posvećenom boginji zemlje Kibeli, na španskom Sibeles (Cibeles).

Sibeles je napravljena u XVIII veku po nalogu Karlosa III (Carlos III) koji je posle dolaska iz Italije želeo da svoj grad uredi u stilu neoklasicizima. U planu su bile tri fontane, Sibeles, Neptun  i Apolo, kao i Muzej prirodnih nauka, danas muzej Prado i Botanička basta. Karlos III je, između ostalog, uveo i ulično osvetljenje i dao da se popločaju ulice.

Interesanto je da su ovu fontanu radila tri umetnika, jedan je izvajao samu statuu Sibeles i kočije, drugi lavove, a treći ukrase.

Sibeles, majka zemlje i poljoprivrede, okružena je zgradama Španske banke (Banco de Erspaña) i trima palatama: Palatom Linares (Palacio de Linares) u kojoj se danas nalazi Američka kuća (Casa de América), Palatom Buena vista (Palacio de Buena vista) pretvorenom u generalštab (Cuartel General del Ejército) i Palatom komunikacija (Palacio de las Comunicaciones) u kojoj je danas Centar Sibeles (Centro Cibeles) kao i kancelarija gradonačelnika. Na poslednjem spratu je restoran sa koga se pruža pogled na grad.

Od XVIII veka do danas Sibeles je sa svojim sugrađanima bila svedok mnogih ratova i promena, pa je doživela i izvesna oštećenja. Naime, za vreme građanskog rata Madriđani su svoju najvoljeniju sugrađanku okružili džakovima peska i  zidom od cigli da bi je sačuvali, ali uprkos tome oštećen joj je nos i desna ruka, a i njuška jednog lava.

U XX veku Sibeles je promenila položaj jer sada gleda ka Centru Sibeles dok je ranije bila okrenuta ka fontani Neptun.

Fotografija preuzeta sa Wikimedia Commons

U neposrednom okruženju fontane Sibles nalaze se tri najznačajnija muzeja: Prado (Museo del Prado), Tisen Bornemica (Museo Thyseen-Bornemitza) i Kraljica Sofija (Museo Reina Sofía). Taj kraj oko fontane, poznat kao Umetnički trougao (Triángulo del Arte), od 2008. postao je četvorougao otvaranjem kulturnog centra sa izložbenim prostorom Kajšaforum (Caixaforum).

Umetnički trougao (fotografija preuzeta sa Pinteresta)

Preko puta Muzeja kraljice Sofije nalazi se stanica Atoća (Atocha) sa koje polaze vozovi AVE, prigradski voz i metro. U staničnoj zgradi možete posetiti neverovatno lepu baštu s egzotičnim rastinjem, a na njoj je i najveći sat u Madridu. Trg Atoća krase dve velike glave dece rađene po liku unuka poznatog španskog vajara Antonija Lopesa (Antonio López).

Četvrt ima mnogo trgova sa bezbroj poznatih restorana, kafea i značajnih zgrada.

Tu su Pasahe Dore (Pasaje Doré), bioskop star skoro 100 godina, Štamparija Huan de la Kuesta (Juan de la Cuesta) u kojoj je štampano prvo izdanje „Don Kihota“, zatim Pijaca San Martin (Mercado de San Martín),  spomenik posvećen petorici advokata koji su ubijeni tokom španske tranzicije,  Crkva San Sebastian (San Sebastián) u kojoj je prema verovanju sahranjen Lope de Vega.

Na Trgu Tirso de Molina je statua ovog velikog baroknog pisca. U četvrti su stanovali i čuveni romantičarski pisac Gustavo Adolfo Beker (Gustavo Adolfo Bequer) i impresionistički i postimpresionistički slikar Hoakin Sorolja (Joaquín Sorolla).

Ulica Uertas (Ulica povrtnjaka, Calle de las Huertas), najstarija ulica u Madridu, žila je kucavica ove četvrti koja se završava na Šetalištu Prado (Paseo del Prado). Samo u njoj ima više barova nego u celoj Finskoj, na primer.

Isusova ulica (Calle de Jesús) poznata je po tipičnim barovima  i čuvenim španskim tapasima. El Rábano, La Fábrica, Taberna de la Daniela.

U istoj četvrti nalazi se i Bazilika Isusa od Medinaselija (Basilica Jesús de Medinaceli). U njoj se svakog petka okupljaju vernici da mu poljube stopala i požele tri želje od kojih će se ispuniti samo jedna, a najveće okupljanje je prvog petka u martu kada desetine hiljada vernika dolazi i čeka i po 5 dana da uđe. Na taj dan dolazi i kraljevska porodica.

Zanimljivo je da je veliki barokni dramski pisac, Lope de Vega, živeo u ulici  Servantes, dok je Servantes je živeo u ulici Lopea de Vege. Njih dvojica nisu bili prijatelji, naprotiv, a zato je još intreresantnije da su im ćerke bile u istom manastiru. Lope de Vega je bio bogat i uvek je živeo u istoj kući, a Servantes je životario i menjao boravišta, ali dok je bio u Madridu, uvek u istoj četvrti. Pretpostavlja se da je sahranjen u zajedničkoj grobnici u Manastiru bosih trinitarki  (Convento de las Trinitarias descalzas) u ulici Lope de Vega 18.

Godine 2015. pokrenutra je akcija da se utvrdi da li je Servantes zaista tamo sahranjen. Pokušaj da se analizom DNK utvrdi kome pripadaju tela sahranjena u kripti ovog manastira nije dao rezultate zbog lošeg stanja kostiju. Kako se pretpostavlja, sa njim je, između ostalih, sahranjena i negova žena Katalina i ćerka Lopea de Vege.

Sledeći slavni stanari četvrti su dva pesnika, takođe barokna velikana, i dva velika protivnika: Luis de Gongora (Luis de Góngora) i Fransisko de Kevedo (Francisco de Quevedo), Da bi napakostio Gongori, Kevedo je kupio kuću u kojoj je stanovao Gongora, a njega izbacio na ulicu.

Fotografija preuzeta sa mibauldeblogs

Ako krenemo dalje ovom četrvrti, naići ćemo na ulicu Prado u kojoj se nalazi madridski Ateneum (Ateneo de Madrid) mesto gde je 1936. organizovano glasanje kako bi se demokratskim putem odlučilo da li Bog postoji. Jednim glasom razlike odlučeno je da Bog ne postoji.

Književna četvrt nudi bezbroj mogućnosti za provod. Pored pomenutih ulica, mnoštvo kafeterija i restorana nalazi se na Trgu Svete Ane (Plaza de Santa Ana) sa statuama Federika Garsije Lorke (Federico Garía Lorca) i Kalderona de la Barke (Calderón de la Barca).

Zatim je tu i Špansko pozorište (Teatro Español), čuvena radnja Ljubičica (La Violeta) o kojoj smo već pisali u jednom od naših blogova, kao i Kuća Mira (Casa Mira) sa čuvenim španskim turonima.

U zgradi Plus Ultra izgrađenoj daleke 1910. godine, danas u vlasništvu istoimene osiguravajuće kuće, na prvom spratu se nalazi sat, Kariljon de Mingote, koji osim što pokazuje vreme nekoliko puta dnevno nudi pravi mali spektakl.

Napravljen je 1993. u čast gradu Madridu, izrada je trajala šest meseci u jednoj holandskoj fabrici sa 135 godina iskustva u proizvodnji zvona, a cena je apsolutna tajna. Težak je tri tone. Ima osamnaest zvona i njegov kompjuter može da reprodukuje oko 500 melodija, a moguće je dodati ih još.

Predstavu izvodi pet figura koje je osmislio Antonio Mingote (po kome sat nosi ime): one predstavljaju Goju, Karlosa III, Vojvotkinju od Albe, toreadora Pedra Romera i jednu madridsku manolu (žiteljku četvrti Lavapjes). Figure su visoke 140 cm i svaka se kreće drukčije.

Nastavimo li dalje, naići ćemo na hotel Palas sa 400 soba koji je prvi u Madridu uveo WC i interfon.

Završavamo ovo malo predstavljanje Književne četvrti još jednom zanimljivošću. Svi koji su gledali špansku seriju „Kuća od papira“ (La Casa de papel) prepoznaće nešto od ovoga što ćemo sada ispričati. Neke scene iz ove serije snimane su u Ministarstvu za razvoj (Ministerio de Fomento) jer je bilo nemoguće snimati ih u banci koja, osim sistema za čuvanje trezora, poseduje najsavremenije bezbednosne sisteme, senzore i kamere.

Ali o tome ćemo vam pričati u jednom od narednih članaka.

Gospa iz Elćea

Danas ćemo govoriti o skulpturi koja je ikona i jedna od najvažnijih umetničkih tvorevina u okviru iberijske kulture. To je Gospa iz Elćea (Dama de Elche).

Ko je ona bila? Boginja, plemkinja, kraljica, sveštenica? To je pitanje koje još čeka na odgovor i ostaje tajna.

Gospa iz Elćea izvajana je između V i IV veka pre nove ere od krečnjačkog kamena. Visoka je 56 cm, široka 45 cm i duboka 37 cm, a teška je 65,08 kg. U pitanju je poprsje koje predstavlja gospu savršenih crta lica i bogato okićenu. Na glavi ima ukras u vidu tijare pokrivene velom, preko čela dijademu, a sa strane joj je kosa skupljena u dva koluta koji uokviruju lice i ispod kojih nosi viseće minđuše.

Leđa i ramena su joj zaogrnuta plaštom otvorenim s prednje strane tako da se vide tri reda ogrlica: dva su sa privescima u obliku amfora, a treća ima bar tri medaljona za nošenje amajlija. Ogrtač je pričvršćen fibulom.

Na zadnjm delu ima otvor širine 18 cm i dubine 17 cm zbog čega se pretpostavlja da možda služila za smeštanje urne.

Prvobitno je bila polihromna i imala staklene oči.

Skulptura je pronađena slučajno 1897. u nalazištu La Alkudia (u oblati Elće u Alikanteu). Kako u početku nije izazvala veliko interesovanje, prodata jednom francuskom hispanisti za muzej Luvr. Godine 1941. Gospa iz Elćea je zahvaljujući međudržavnoj saradnji vraćena u Španiju. Bila je izložena u muzeju Prado da bi je kasnije preneli u Arheološki muzej u Madridu gde je i danas izložena.

Kartezijanski manastir (Monasterio de la Cartuja)

Nasuprot potpunoj svedenosti fasade, barokna razigranost unutrašnjosti kartezijanskog manastira posvećenog Bogorodičinom uspenju kao da oličava buntovništvo španske omladine. Zdanje je smešteno po strani od utabanih turističkih staza – ko bi se peo na još jedno brdo posle Albajsina i Sakromontea? – na uzvišenju koje je prema imenu ovog monaškog reda (u španskom obliku) dobilo ime Kartuha (Cartuja), a na kome se  danas nalazi kampus fakulteta za društvene nauke Univerziteta u Granadi. Manastiru se pristupa kroz kamene dveri iza kojih se pruža portik sagrađen u XVI veku.

Prizor čuva sećanje na doba početaka izgradnje. Bilo je to 1506, dve godine pošto je Huana, ćerka Izabele Katoličke, preuzela vlast posle majčine smrti. Sa juga Italije kojim vlada Fernando, Izabelin suprug, u Španiju stižu nove ideje i prepliću se sa gotskim i mavarskim nasleđem tako da nastaju odlike prvobitne renesanse u španskoj arhitekturi. Nadahnute kujundžijske rukotvorine u srebru (na španskom plata),  svojim složenim ukrasima daju ovom stilu posebno ime, plateresko, a istu raskoš primećujemo i na kapiji manastira. Međutim, portik je već primer pozne renesanse čija je monumentalnost i odsustvo ukrasa pod uticajem stila dvorca El Eskorijal koji je nadomak Madrida sagradio Felipe II.

Belina unutrašnjeg dvorišta okruženog zasvođenim hodnicima iznenađuje posle zemljanih tonova spoljašnjeg predela, pogotovo u sunčane dane kojih je tokom godine mnogo na ovim geografskim širinama. Pogled se smiruje zelenilom citrusnog drveća, a zvuk vode iz šedrvana opušta duh. Nije ni čudo što su se ovde monasi okupljali posle dana ispunjenog molitvom, sozercanjem i obrađivanjem manastirskog zemljišta. Dvorište povezuje zajedničke prostorije u kojima su se monasi sastajali u vreme nedeljnih obeda sa crkvom u kojoj su obavljali službu, sve dok 1835. nisu proterani. Utisak je da najviše podseća na dvorišta mavarskih kuća na susednom brdu Albajsinu.

U nekad zajedničkim prostorijama danas je galerija slika sa religioznom tematikom, a među njima se ističu dela Huana Sanćesa Kotana koji je postao slavan tek u XX veku i to zbog svojih mrtvih priroda. Ovaj toledski slikar proveo je posledenje decenije života kao monah u Kartezijanskom manastiru u Granadi. Njegova zaostavština uključuje i mnoge slike religioznih tema koje su savršeni primeri ranog baroka jer ih odlikuje snažan kontrast između svetlog i tamnog kojim se postiže utisak dubine. Stoga se ovaj stil često naziva tenebrizam ili kjaroskuro, a  najpoznatiji predstavnici potiču iz Karavađove slikarske škole. U Kotanovim delima je primetan i naturalizam, pa se smatra začetnikom španskog realizma.

Poslednja deonica posete vodi nas kroz crkvu koja je pravi krešendo čitavog doživljaja. U njoj se stiče sav napor celog monaškog reda, jer predstavlja ćeliju Božiju za čije se opremanje nisu štedela  ni sredstva ni mašta. Sastoji se iz jednog broda, podeljena je pregradama za vernike, iskušenike i monahe, a polihromni oltar pokazuje svu raskoš kasnog baroka. Iza njega je tabernakl sa predmetima potrebnim za bogoslužbu.

Crkva je sagrađena početkom XVIII veka i predstavlja spoj arhitekture, skulpture i slikarstva koji je Bernini nazivao bel composto (lepi spoj), a Fransisko Urtado Iskijerdo, jedan od najistaknutijih umetnika španskog baroka, prilagodio hispanskom senzibilitetu kako bi izazvao divljenje prema pobedonosnom Hristovom prisustvu na Zemlji preko tajne pričešća. Ovde je samo monasima bio dozvoljen pristup, dok su vernici posmatrali službu kroz okrugle prozore iz bočnih prostorija. Ikonografsko naglašavanje svetosti pričešća jedna je od mera borbe Katoličke crkve protiv protestantske reforme. Na jugu Španije ova politika je, između ostalog, u baroku dovela do popularnosti procesija i procvata religiozne likovne umetnosti, dok je na severu, gde je protestantski uticaj bio veći, barokna umetnost kulminirala u sakralnoj muzici i svetovnom slikarstvu.

     

Naposletku posećujemo sakristiju, odaju za pripremu bogosluženja, pa je samim tim u crkvenom sklopu to prostor nižeg značaja. Međutim, za kartezijance ona ima veći značaj jer se u njoj obavlja molitveni obred, a u manastirskoj hijerarhiji crkvenjak je na drugom mestu. Stoga ne čudi da sakristija uz tabernakl predstavlja najuspeliji izraz španskog kasnog baroka. Da nije ormarića koji ukazuju da je reč samo o jednoj crkvenoj odaji, izgledalo bi kao da se boravi u posebnoj crkvi. Ormarići su rađeni u intarziji, tehnici ukrašavanja stolarije umetanjem dragocenih materijala, a u Španiju su je doneli Arapi; u Granadi i dalje cveta pod nazivom taracea. Kontrast između tamne stolarije i prošaranog mermera u donjem delu prostorije i beline tavanice bogato ukrašene štukaturom predstavlja vrhunac baroknog izraza koji ni u jednom trenutku ne prelazi granice dobrog ukusa.

Kartezijanski manastir u Granadi je, stoga, prava riznica trovekovnog razvoja umetnosti na jugu Španije i čuva neke od njenih najvrednijih dragulja.

Vanja Kudra