SKRIVENI MADRID

Kao što porodice imaju svoje tajne, tako i veliki gradovi imaju mesta i događaje koji se ne otkrivaju na prvi pogled. Ljudska mašta brzo stvara priče na koje ćete nabasati na svakom koraku. Burna prošlost nekih zgrada gotovo uvek će ih u kasnijim vremenima “naseliti” duhovima, lepe poetske legende o ljubavi i milosrđu daće imena ulicama, poznate slike imaće nepoznatu istoriju ili poruku, a neki spolja običan restoran može vam ponuditi neobičnu večeru. Vaš radoznali duh biće naprosto očaran ovom  avanturom.

PALATA LINARES

Svojim lepim licem ovo zdanje ne budi sumnje prolaznika

Palata Linares

U srcu Madrida, na Trgu Sibeles, uzdiže se Palata Linares, dvospratnica iz XIX v. u francuskom stilu koja pored slika najpoznatijih slikara epohe i tapiserija izrađenih u Kraljevskoj fabrici krije i neke tajne. Prema legendi, markiz od Linaresa i nepriznata kći njegovoga oca, rođena iz veze sa sluškinjom koja je tragično umrla, venčali su se ne znajući da će njihova incestuozna ljubav biti početak mnogih nevolja. Istraživači paranormalnih pojava 90-ih godina su u zgradi «uhvatili» psihofonije mladog ženskog i majčinog žalobnog glasa. Istovremeno je snimljen video materijal na kome su se kasnije pokazale slike koje uživo nije video niko iz ekipe. Zgrada je obnovljena 1994. i pod imenom Američka kuća pretvorena je u centar iberoameričke kulture u kome se priređuju književne i filmske večeri, promocije autorskih dela, izložbe i druge kulturne manifestacije. No priča o duhovima i dalje živi, istraživači i dalje traže dokaze, a vi odlučite hoćete li oslušnuti ili ne.

PALATA SVETOG KRSTA (PALACIO DE SANTA CRUZ)

Neki engleski putopisci su zabeležili  da nikada nisu videli tako lep i otmen zatvor

El Palacio de Santa Cruz (foto: wikipedia)

 Svoj prvi zatvor, sagrađen blizu veoma stare crkve Svetoga Krsta, Madrid je dobio u  XVI v. Kad  je 1621. postao prestonica Imperije, stara zgrada je srušena i podignuta je nova veća u stilu poznatom kao austrijski, kao što je slučaj s manastirom El Eskorijal. Različitim prepravkama i proširivanjima svaki put su se bavili najpoznatiji dvorski arhitekti, a poslednji put 1941. sagrađen je novi deo. Zdanje je prestalo da ima zatvorsku funkciju 1846. i od tada su u njemu različita ministarstva, a danas je sedište ministarstva spoljnih poslova. Kako su se tokom II Svetskog rata u štampi stalno pojavljivala imena znamenitih vladinih zgrada drugih evropskih zemalja, direktor jednih uglednih novina predložio je da se zgradi da ime “Palata Svetoga Krsta” i tako je ostalo palata. Danas odatle ambasadori idu kočijama da kralju predaju akreditive. Govori se da po njoj lutaju duhovi zatvorenika mučenih i osuđenih na smrt. Ako ste se zadesili na obližnjem Glavnom trgu (Plaza Mayor), svratite da proverite, ali moraćete da pribavite dozvolu za ulazak.

TRG ANTON MARTIN

Dobar deo života je proveo u ogorčenju, a posle smrti je proglašen svecem

Plaza de Antón Martin (foto: flickr)

            Prema legendi, u XVII v. izvesni Anton Martin iz grada Kuenke srećno je živeo dok mu jednoga dana nisu ubili brata. Zatrovan mržnjom, neumorno je tragao za ubicom dok ga nije uhvatio i predao vlastima. No nije se zadovoljio smrtnom presudom već se stalno naslađivao zamišljajući osuđenika obešenog. Jednom prilikom upozna nekog kaluđera po imenu Jovan Božiji čiji je najviši životni cilj bio da pomaže bolesnim ljudima i udovoljava njihovim potrebama, i on ga posavetuje da oprosti bližnjem svom, a ne da mu želi smrt. Kaluđerove reči su delovale prosvetljujuće, pa se Anton svom snagom založio da oslobodi zatvorenika. Kad je u tome uspeo, zajedno su otišli da pomažu kaluđeru, a po njegovoj smrti došao je u Madrid i osnovao bolnicu Božja ljubav. Trg na kom je živeo i umro od tada nosi njegovo ime, a nalazi se u starom centru grada, na ivici Književne četvrti. Jedna od ulica koja se odatle spušta zove se Ulica božje ljubavi. Prošetajte, možda ćete i vi doživeti neko prosvetljenje.

OPERSKI KAFE (EL CAFÉ DE LA OPERA)

Ako želite da probate pravu opersku večeru, ovo je mesto nezaboravno!

            Gledan spolja, ovaj restoran vam možda i neće pivući pažnju, ali vas unutra čeka iznenađenje. Šta bi vam drugo mogli poslužiti uz samu Operu, u ulici Arieta 6, ako ne večeru s pevanjem. Dok se budete sladili ukusnum jelima i napajali plemenitim vinima, konobari-pevači će vam u pratnji klavira i gudača pevati  najpoznatije arije, duete i romanse iz tipično španskih sarsuela i poznatih opera. Ipak, pričuvajte se, jer vrhunac dolazi negde kod dezerta. Uz čašu vrsne kave, španskog penušavog vina, sve će vas pozvati da zajedno nazdravite uz slavna sazvučja. Ova neobična kompanija broji 10 mladih nada lirike, pored tri pijanista i umetničkog direktora, imaju svoj program i bez restorana, a stekli su ugled ne samo u Španiji, nego i van nje. Pre nego što dođete, provežbajte malo glas i neku ariju!

TAPA

Ako niste probali tape,  kao da niste bili ni u Madridu, ni u Španiji

Kad obilazeći grad zastanete u bilo kom baru da se osvežite čašom piva ili vina, uz nju ćete dobiti nešto da ne pijete “na suvo”. A to nešto je jako tipično ne samo u Madridu, nego i na drugim mestima u Španiji. Tapa znači poklopac, a postoje dve slične priče o ovom lepom običaju. Jedna kaže samo to da se čaša poklapala nečim suhomesnatim da vino ne bi vetrilo. Koliko je to uvjerljivo zavisi od brzine kojom je neko pio. Druga priča potiče iz XVII v. Zabeleženo je da je 1600. u Madridu postojala 391 krčma, a broj im je rastao s porastom stanovnika. Krčmari nisu bili baš na dobrom glasu, a optuživani su ne samo da su u vino sipali vodu, nego i da je bilo puno muva i buba. Da insekti ne bi upadali, čaše su počele da se poklapaju tanjirićima, a na njih se stavljao zalogaj onoga što se imalo. Danas su tape posebna kulinarska turistička atrakcija i ne zna se koliko ih vrsta ima. Negde ćete ih dobiti uz piće, a negde se umesto na večeru ide na njih.  Prošetajte Madridom od tape do tape!

ŽIVO(S)T U STAROM MADRIDU

Kad je Madrid 1561.g. postao glavni grad rastuće kolonijalne sile, oko dvora Habzburga počeo je da se širi gusti splet ulica nabijenih kućama i crkvama. Primetićete da se to prvo jezgro grada čini haotičnim, no svakako ćete osetiti i onaj dah prisnosti kakav pruža starina. Na samom početku XVIII v. Austrijance na prestolu smenjuju Francuzi koji se urbanistički šire ka istoku, pa ćete se u burbonskom Madridu diviti prostranim trgovima i monumentalnim građevinama. I sve zajedno će vas očarati upravo tom blizinom  kontrasta.

LA LATINA I LAVAPIÉS

 Uz čašu piva ili crvenog vina dobićete tipični “poklopac”(tapas), tanjirić s ukusnim zalogajem

Lavapiés, fotogragija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/

Želite li da upoznate pravi narodni Madrid, pođite u južnu četvrt La Latina i njenu komšijsku četvrt Lavapijes. Nadomak Kraljevske palate očuvali su se delovi arapskih zidina sa vratima prema svim važnim putevima, tokom vremena pretvorenim u glavne ulice, strme i uzane, u kojima su zajedno živeli plemići, sveštenstvo i zanatlije svih vrsta i čija imena često otkrivaju istoriju. Na Plaza de la Paja, Trgu slame,  trgovalo se i drugom robom i bio je centar grada dok nije sagrađena Plaza Mayor ili Glavni trg. Oko Plaza de la Cebada, Ječmenog trga, prodavale su se žitarice, a ogromna čelična kuća koju ćete danas zateći podignuta je krajem XIX v. Nedaleko odatle, na istok, ka trgu Tirso de Molina, već ćete ući u Lavapijes, u prevodu “pranje stopala”, prvobitno jevrejski kvart, čiji verski obred objašnjava ime. Između njih se nedeljom poput klina uglavljuje buvlja pijaca Rastro. Danas je ovo najmnogonacionalniji prostor grada u kome ćete sresti živopisnost od afričke do indijske i kineske kulture. Na kraju šetnje se svakako osvežite u nekom od barova u čistom tradicionalnom stilu.

PLASA DE LA VILJA (Plaza de la Villa)

U ovom istorijskom kutku naći ćete tri kuće iz tri veka i u tri stila

Plaza de la Villa, fotografija preuzeta sa www.esmadrid.com

            Ako od Kapije sunca, Puerta del Sol, zađete u Calle Mayor, Glavnu ulicu, naići ćete na Plaza de la Villa, Gradski trg, još jedno tipično mesto iz epohe austrijske vladavine koje na malom prostoru okuplja nekoliko važnih građevina. Najstariji je Toranj plemićke porodice Luhan  iz XV v. koji je zajedno sa dva portala jedini ostatak negdašnje palate toledskog stila. Potom je tu kuća Sisneros u stilu čiste španske renesanse. Porodica Sisneros dala je poznatog kardinala koji je osnovao univerzitet u Alkali de Enares. Uđite i pogledajte salon tapiserija sa delima flamanskih majstora iz XVI i XVII v. Unutrašnjim hodnikom ova zgrada je povezana s Gradskom kućom u kojoj se smestila Madridska opšina. Projektovao ju je u XVII v. isti arhitekt kao i Plasu Major. Strogih linija, od cigle i kamena, kasnije je dobila prvo barokni portal i grbove, a potom neoklasičnu kolonadu i balkon sa koga se objavljuju opšinski praznici. U XIX v. u središte trga je postavljen kip don Alvaru de Basanu, markizu i zaslužnom moreplovcu iz XVI v.

TRG ORIJENTE I KRALJEVSKO POZORIŠTE

Legenda kaže da kipovi kraljeva nisu na dvorskoj fasadi zbog kraljičinog ružnog  sna.

Plaza de Oriente, fotografija preuzeta sa https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Oriente

            Opet sa Puerte del sol krenite ulicom Arenal do kraja. Stižete na Trg Izabele II, vladarke koja je upravo tu, u blizini palate, 1850. godine dala da se sagradi Kraljevsko pozorište. Obnovljeno 1997, otvorilo je svoja vrata kao opera, pa ako imate sreće, moći ćete uživo čuti i samog Plasida Dominga. Ulazi se sa Istočnog trga ili Trga Orijente koji se tako zove jer je istočno od Kraljevske palate na koju se pruža pogled i sa čijeg su se glavnog balkona njihova visočanstva raznim prigodama obraćala tu okupljenom narodu. Središnji deo trga zauzima konjički spomenik Filipa IV, a bočno su kipovi gotskih kraljeva koji su vladali poluostrvom od IV v. do dolaska Mavara u VIII v. Zajedno sa svim ostalim španskim kraljevima trebalo je da se nađu na fasadi Palate, ali su bili preteški, pa ih je Filip V postavio ovde, a druge preneo na jedno od šetališta u parku Retiro. U levom i desnom krilu su vrtovi. Cela zona je pešačka, pa se lepo nauživajte,  a u  nekoj od kafeterija možete i da se odmorite i posmatrate zalazak sunca.

Četvrt MALASANJA (Malasaña)

Upoznajte šaroliku gradsku faunu i odslušajte sve (ne)moguće muzičke vrste i fuzije

Malasaña, fotografija preuzeta sa esmadrid.com

U zaleđu Gran vije nalazi se malo noviji, ali takođe tipični Madrid omeđen ulicama Fuenkaral i San Bernardo, kao i trgovima Kaljao i Bilbao. Manuela Malasanja je bila 15-godišnja vezilja koja je učestvovala u narodnom pokretu protiv Napolena i sa mnogim drugim sugrađanima pogubljena 2. maja 1808. Trg koji u imenu nosi taj datum omiljeno je okupljalište mladih, a u okolnim ulicama su radnjice s odećom u stilu svih urbanih plemena, i barovi i diskoteke po njihovom ukusu. Ne propustite da na trgu Bilbao popijete kaficu u čuvenom Kafe Komersijalu otvorenom krizne 1898. kada je Španija izgubila svoju poslednju koloniju, udahnete miris kubanskih cigara i oslušnute razgovore intelektualaca, političara i glumaca starine koji su se tu okupljali na čašicu razgovora. Ili da u klasičnom malasanjskom baru «Mlečni put» osetite tragove vibracija «madridskih kretanja» iz burne tranzicijske decenije 1975/85.

ULICA GRAN VIJA

U ovoj glavnoj gradskoj arteriji proći ćete kraj zgrada koje čine Madrid

Gran vía, fotografija preuzeta sa www.expedia.com

            Nekada poslovna arterija, Gran vía, Široki put je danas uglavnom turistička ulica. Otvorena je 1910, počinje od ulice Alkala i prvo se penje, a potom spušta. Na njenom početku je zgrada Metropolis u pariskom stilu koju ćete lepo videti sa Trga Sibeles. Ukrašena je korintskim stubovima i skulpturama, a kupola pločicama. Kuća broj 7 je u španskom stilu sa balkonima od kovanog gvožđa i olucima u vidu kamenih karijatida. Kod ulice Montera je zgrada telefonske kompanije, prvi madridski soliter i senzacija iz 1929. Tu počinje zona vreve gde se ide u bioskop, u kafeterije i najrazličitije radnje. Kod trga Kaljao, na broju 41, nalazi se čuveni Karion, poznat još kao Kapitol, koji predstavlja “skok u modernizam”. Već silazeći stižete do kraja, na Plaza de España, Španski trg. Okružen je zgradom nazvanom Španija iz 1948. i Madridskim tornjem, betonskim soliterom iz 1957. U centru je kameni obelisk sa spomenikom Servantesu ispred koga jašu dva večna lika, Don Kihot i Sanćo Pansa.

ČETVRT ĆUEKA (CHUECA)

Prvo u bojama duge, a potom i zajedničkog života  svih  kultura i subkultura

La Plaza de Chueca, fotografija preuzeta sa www.timeout.com

            U trouglu između ulica Fuenkarral i Gran Vija, u staroj i doskora ne baš bezbednoj zoni, početkom 90-ih smestili su se homoseksualaci i učinili da ceo kraj neverovatno napreduje. Obnovili su kuće i obojili ih pastelnim bojama, pootvarali radnje, diskoteke i restorane, tako da je danas to jedan od najživljih i najkosmopolitskijih delova grada. U njegove ulice i butike zalaze špijuni velikih modnih lanaca da se upoznaju sa najnovijim tendencijama, u frizerskim salonima će vam od glave napraviti nadrealističku ikebanu, u pirsing centrima će vam izbušiti telo na neslućenim mestima, a naletećete i na prodavnicu prirodnih droga duhovitog imena Ninjo Kanjamon, Dete Kanabisović. Izađete li noću, srešćete sve urbane tipove, od dragkvinova sa ružičastom perikom, do uličnog prodavca Kineza. Danas je Ćueka najoriginalnije i najbesramnije, ali i najtolerantnije mesto jer tu sa gejevima isti vazduh dišu i reperi, skejteri, alternativci i ko zna ko sve ne.

ŠPANSKI PARLAMENT

Ako želite, možete i predsedniku države ostaviti neku poruku na njegovom sedištu

Palacio de las Cortes. Fotografija preuzeta sa en.wikipedia.org/wiki/Palacio_de_las_Cortes,_Madrid

             Na Plaza de las Cortes, Trgu Parlamenta, smeštena je ova najvažnija ustanova državnog i političkog života u zgradi  iz XIX v. Fasadom dominiraju ogromni stubovi, a sa obe strane ulaz čuvaju dva lava izlivena od bronze topova zaplenjenih u afričkom ratu. Vreme poseta je ograničeno, ali ako zakažete, možete ući i pogledati zdanje i unutra. Dekoracija je s kraja XIX v., iz perioda Isabel II, one iste kraljice koja je dala da se sagradi opera. Objasniće vam gde ko sedi prema partijskoj pripadnosti i funkciji i kakav je način glasanja i ceo parlamentarni protokol. Iz novije istorije najznačajniji događaj je poslednji trzaj španske vojne desnice, neuspeli pokušaj državnog udara pukovnika Tehera 1981. g. Još uvek možete videti rupe u plafonu od metaka ispaljenih iz njegovog pištolja, ostavljene možda zbog turista, ali svakako i za opomenu.

ŠETNJA PO MADRIDU

Sada možemo da nastavimo šetnju po Madridu.

Park RETIRO

U trenucima dok spokojno šetate jedna statua će vas podsetiti da đavo ne miruje

Ovaj predivni park odmah iza Prada nasledio je ime «Odmorište» od nestale kraljevske palate od koje se sačuvala jedino «Kuća dobrog odmora». Za obične smrtnike otvoren je tek krajem XIX v. i danas je jedan od najživljih prostora u Madridu. Tamo će vam gledati u dlan, čitati sudbinu iz tarota, slikati vas, svirati vam svaku vrstu muzike, klovnovi će razveseljavati decu kad su se umorila od igre, moći ćete da iznajmite brodić i zaveslate jezerom ispred monumentalne polukružne kolonade s konjičkim kipom kralja Alfonsa XII ili ćete obići dve palate arkitekte Velaskesa Boska: jednu, Velaskesovu, od crvene cigle i obloženu tipičnim keramičkim pločicama i drugu, Kristalnu, od metala i stakla. Dok uživate i opuštate se, tek da ne zaboravite da postoji i ona druga strana, otkriće vam se kip Palom anđelu, jedini u svetu podignut  Sotoni. Do njega je ružičnjak, pa poruku otkrijte sami…

Kristalna palata u Retiru. Slika preuzeta sa: https://madridsecreto.co

Kolumbov trg (La plaza de Colón)

 Zaplovio je ka Indiji, ali umesto Indijaca sreo se s Indijancima

            Kad od trga Sibeles krenete u kratku šetnju na sever, prvo ćete s desne strane proći pored Nacionalne biblioteke, monumentalnog zdanja iz XIX v. čiju fasadu krase kipovi znamenitih humanista. Potom stižete na prostrani trg na kojem je s jedne strane  par postmodernističkih tornjeva od čelika i stakla, a sa druge se uočavaju dve umetničke celine. Na lepom neogotičkom stubu iz 1885. stoji Kolumbo okrenut ka zapadu, a u podnožju su u reljefu opisani prizori sa njegovih putovanja. Iza, prema ulici Serrano, u savremenom Vrtu otkrića, na četiri betonska bloka pročitaćete uklesana imena karavela i moreplovaca koji su pošli u Novi svet i otpočeli veliku kolonijalnu pustolovinu. Pet vekova kasnije, putevi vode u obrnutom smeru, pa ćete na ulicama sigurno primetiti bar nekoga od više stotina hiljada Južnoamerikanaca koliko ih danas živi samo u Madridskoj autonomnoj oblasti. 

Kolumbov trg. Slika preuzeta sa; https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Col%C3%B3n

Železnička stanica Atoća (ATOCHA)

Pre nego što krenete na put, već u tropskom vrtu ćete se osetiti kao na drugom mestu

            Na zemljištu obraslom koviljem podignuta je sredinom XIX v. prva železnička stanica koja je po ovom rastinju dobila ime. Kad je nedugo potom izgorela, sagrađena je nova od kovanog gvožđa i stakla. Bila je poprište mnogih istorijskih događanja, pisci su na njoj smeštali radnje svojih romana, a u novije vreme Almodovar je tu snimao svoj film «Kika». Stanica je danas  mnogo veća i prilagođena savremenim potrebama, a u starom delu je napravljen tropski vrt sa 400 biljnih vrsta na 4.000 m2. Posle terorističkog napada 11. marta 2004. građani su jedan deo pretvorili u mesto spomena na 192 žrtve. Preko puta se nalazi zgrada Ministarstva poljoprivrede, takođe iz XIX v., sa kupolama ukrašenim keramičkim pločicama na uglovima i vajarskom grupom skulptura u sredini. Pođete li uzbrdo ulicom Atoća, zastanite kod zgrade broj 55. Poznata je po nemilom događaju ubistva 5 i ranjavanja 4 advokata laburista 1977, dve godine posle smrti diktatora Franka, na početku španske tranzicije.

Stanica Atoća. Slika preuzeta sa: https://www.seat61.com/stations/madrid-atocha.htm

KAPIJA SUNCA (Puerta del Sol)

Uobičajeno mesto susreta. Naravno, kod medveda!

            Ovde je davno bila tvrđava i istočni prilaz gradu. Kapije više nema, sem u imenu, Kapija Sunca. Trg je prostran i otvoren, u obliku polumeseca. Na njemu su se zbili mnogi presudni trenuci španske istorije, a danas predstavlja neuralgičnu tačku društvenog života. U središtu polukružnog oboda je zdanje iz XVIII v. u čijem tornju je veliki sat sa kuglom. Na masovnim dočecima novih godina, on celoj zemlji odbrojava poslednje sekunde stare godine. Na asfaltu ispred zgrade zastanite u samom geografskom središtu Španije, na oslikanom nultom kilometru od koga se mere svi državni putevi; ako stanete na njega, urbana legenda kaže da  ćete se svakako vratiti u Madrid. Onda ćete proći kraj bronzanog konjičkog kipa Karlosa III  i zatim kraj znamenje prestonice, spomenika s medvedom koji je otišao pravo u njen grb. Tu su i drugi simboli: ulica Montera poznata, kako se to sada kaže, po seksualnim radnicama i, na jednoj od visokih zgrada, čuvena reklama «Tio Pepe», čika Pepe, marka još poznatijeg aperitivnog vina heres, ili šerija.

Medved – simbol Madrida. Slika preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/puerta-del-sol

GLAVNI TRG (PLAZA MAYOR)

Od lomača Inkvizicije do novogodišnjeg vašara

            Od Kapije sunca, idući ulicom Major dolazite na Glavni trg, tipično špansku arhitektonsku tvorevinu. Sagrađen je početkom XVII v. u kastiljanskom stilu, pravugaonog je oblika i okružen trospratnim kućama. Na njemu su javno izvođene presude Inkvizicije, a kasnije održavane koride. Glavni ukrasni element je freskama oslikana fasada starog sedišta pekarskog esnafa, a u centru je konjički kip Filipa III. Iz kafanica u prizemlju zgrada po lepom vremenu se iznose stolovi napolje, a u radnjama sa zanatskom robom možete kupiti originalu baskijsku beretu i mnoštvo drugih suvenira. Brojni izlazi vode sa trga, ulica Toledo do buvlje pijace Rastro, a na sledećem uglu, niz stepenice se stiže do Luka nožara (Arco de Cuchilleros), dela sa tipičnim gostionicama. Nedeljom trg postaje filatelistička tržnica, a svakog decembra se pretvori u ogromni bučni vašar na otvorenom za prodaju veselih božićnih i novogodišnjih ukrasa i sitnica. U okolnim kućama žive obični ljudi, a priča se i da lutaju duše davno spaljenih krivoveraca.

La Plaza Mayor. Slika preuzeta sa: esmadrid.com

BUVLJA PIJACA RASTRO

Za svačiji ukus, potrebu i džep: antikno, staro, retro, novo, moderno…

            Nadomak četvrti La Latina, srca starog Madrida, još u srednjem veku su počeli da trguju oko klanica stoke. Rastro je bio veletržnica mesa, a danas se na njemu prodaje sve, od životinja do nameštaja i odeće i to samo nedeljom pre podne. Počinje na Trgu Kaskoro, što je ime mesta na Kubi gde se u poslednjem kolonijalnom ratu istakao španski vojnik Eloj Gonsalo kome je tu podignut spomenik. „Buvljak“ je uvek pun i prodavaca i kupaca i pripazite da vam se novac neosetno ne izvuče, jer tamo svako nudi ili traži nešto dobro, lepo i jeftino. A svakako, ima i svoju priču. Izvjesni čika Cicija obogatio se prodajom starog posuđa i stekao 20 kuća, a hranio se samo hlebom i povrćem.  

Slika preuzeta sa: https://www.madrid-guide-spain.com/el-rastro.html

KRALJEVSKA PALATA  (PALACIO REAL)

 Zamislite da vas dovoze u raskošnoj  kočiji i da  ulazite u lavirint bajnih salona…

            Na uzvišici iznad reke Mansanares na kojoj su Mavari imali osmatračnicu, kasniji hrišćanski kraljevi su sagradili zamak. Legenda kaže da su požar u kom je izgoreo na Božić 1734. izazvale veštice i duhovi sa susedne padine jer im je narušavao mir. Filip V je u XVIII v. poželeo da sagradi najveličanstveniju palatu na svetu od cigle i kamena, kako ne bi ponovo gorela. A onda je, opet po legendi, dao da se iskopaju oči i odseče jezik arhitekti kako ne bi ponovio delo, niti kome preneo svoje znanje. Ipak, kad je ovaj umro u tamnici, nije mu uskratio počasti, pa je njegovu glavu ugradio iznad jednog prozora na prvom spratu. Do 1931. kraljevske porodice su stanovale u palati, a od tada se u njoj samo održavaju zvaniči skupovi i otvorena je za publiku. Na Trgu oružja ispred ulaza počeće vaša kraljevska avantura u bogatim salonima od mermera i mahagonija, punim umetničkih dela najpoznatijih majstora s početaka burbonske epohe. Ipak ne zaboravite da izađete, vi ste iz neke druge bajke.

El Palacio Real. Slika preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/royal-palace-madrid

TRG KORIDE

Ako pogledate mapu cele Španije, uočićete da  izgleda kao raširena  koža bika

            Koride su jedno od poznatih španskih znamenja i održavaju se na mestima naročito i samo u tu svrhu sagrađenim. Madridska arena je jedna od najlepših i najvažnijih sa 24.000 mesta, u stilu mudehar svojstvenom mavarskloj arhitekturi na hrišćanskoj teritoriji. U ovoj borbi čoveka i životinje možete da tražite iskonske simbole sukoba uma i snage, da se setite Minotaura i lavirinta, ali ipak je danas reč samo o omiljenoj narodskoj i dobro komercijalizovanoj zabavi. Bikovi se posebno gaje samo za to i u izvornoj verziji moraju biti ubijeni. Stoga ova prilično krvava predstava ima dosta protivnika među samim Špancima, iako im ne daju da se mnogo čuju. Ako se ni vama ne gleda, priključite se nekoj grupnoj poseti, pa će vas uvesti u arenu, kročićete na pesak koji gaze čuveni toreadori i pokazaće vam druge ključne tačke jer korida sledi strogo utvrđeni protokol. Od mesa ubijene životinje po restoranima u okolini spremaju se specijaliteti. Pored arene nalazi se Muzej koride.

La plaza de toros de las Ventas, Madrid. Slika preuzeta sa: http://blog.dflatmadrid.com/conocer-madrid/descubre-la-plaza-de-toros-de-las-ventas-pasion-taurina-en-arquitectura-neomudejar/

Tri čuvene slike: LAS MENINAS I NAGA I OBUČENA MAJA

S predlogom da posetite muzej Sorolja završila se naša šetnja po muzejima.

Ipak, ne možemo da ne pomenemo tri slike najčuvenijih španskih slikara, Velaskesa i Goje.

To su LAS MENINAS I NAGA I OBUČENA MAJA. Daćemo vam samo nekoliko podataka o tim delima tek toliko da znate šta predstavljaju i zbog čega su važne.

LAS MENINAS

Je li Velaskes osim slikarskih zaista imao i skrivene namere?

            Čuveno platno iz XVII v., „Dvorske dame“, jedno je od ključnih u istoriji umetnosti, pre svega zbog svoje mnogostruke perspektive. Neki stručnjaci su čak utvrdili da je naslikano pomoću šest ogledala. Drugi mu pak pridaju magijsku moć koja je trebalo da štiti princezu Margaritu, središnju figuru kompozicije. To su dokazivali povlačenjem linija od srca samog slikara preko dveju dvorskih dama između kojih je infantkinja, do Hosea Nieta u pozadini. Crtež koji se tako dobija tačno pedstavlja sazvežđe Severna kruna (Corona Borealis) čija se najsjajnija zvezda zove upravo Margarita. Tu još nije kraj. Ako se linijama spoje glave svih likova na slici, crtež oslikava zodijački znak Jarca u komu je rođena princezina majka Marijana od Austrije. Konačno, u Hoseu Nietu, hromom dvorskom službeniku i velikom Velaskesovom neprijatelju, neki su želeli da vide oličenje samoga Sotone koji zatvara vrata pakla. Bez sumnje odlično zaokruženo tumačenje, a vi sami prosudite ima li tu nekih tajnih veza.

Slika preuzeta sa: https://www.museodelprado.es/coleccion/obra-de-arte/las-meninas/9fdc7800-9ade-48b0-ab8b-edee94ea877f

OBUČENA I NAGA MAJA

Danas su u Pradu, a nekada je Goja zbog njih morao da podnosi račune sudu Inkvizicije

             Maja nije vlastito ime, već označava gizdavu ženu odrešitog ponašanja niže madriske društvene klase. Slike su ovaj naziv stekle u novije vreme, a prvobitno su se zvale «Ciganke» i bile su u vlasništvu Manuela Godoja, ministra kralja Karlosa IV. Dugo se verovalo da lik žene pripada grofici od Albe, te je jedan potonji rođak 1945. dao da se ekshumiraju njeni ostaci ne bi li dokazao nepostojanje sličnosti. No igra se sastojala u tome da su slike verovatno bile diptih i da je obučena maja, manjeg formata, trebalo da sakrije nagu, koja bi se ukazala pokretanjem mehanizma u samom ramu slike. Naga je verovatno bila Godojeva ljubavnica Pepita Tudo naslikana po njegovoj narudžbini u prilično besramnoj pozi, koja nije uznemirila samo Inkviziciju, nego i članove Kraljevske Akademije lepih umetnosti koji su je krili do 1900. A pošta puritanske Amerike odbila je da prima pisma iz Španije koja su 30-ih godina nosila marku sa reprodukcijom ove slike.  Šta mislite, ko je tu veći obešenjak, Goja ili Godoj?

Slika preuzeta sa:https://arte2bac.wordpress.com/2013/03/04/goya-las-majas/

Književna četvrt (Barrio de las Letras)

Danas ćemo vam predstaviti četvrt u samom srcu Madrida koja je zadržala duh starih vremena. Naime, u ovoj četvrti su se rađali, radili i selili se iz jedne ulice u drugu najveći među najvećima, španski pisci koji su obeležili vekove u kojima su živeli. Njihovim imenima su nazvane ulice u kojima možete naći citate iz njihovih najvećih dela.

Ovaj deo Madrida počinje od Trga Sibeles (Plaza de Cibeles)  sa ikonom ovog grada, fontanom posvećenom boginji zemlje Kibeli, na španskom Sibeles (Cibeles).

Sibeles je napravljena u XVIII veku po nalogu Karlosa III (Carlos III) koji je posle dolaska iz Italije želeo da svoj grad uredi u stilu neoklasicizima. U planu su bile tri fontane, Sibeles, Neptun  i Apolo, kao i Muzej prirodnih nauka, danas muzej Prado i Botanička basta. Karlos III je, između ostalog, uveo i ulično osvetljenje i dao da se popločaju ulice.

Interesanto je da su ovu fontanu radila tri umetnika, jedan je izvajao samu statuu Sibeles i kočije, drugi lavove, a treći ukrase.

Sibeles, majka zemlje i poljoprivrede, okružena je zgradama Španske banke (Banco de Erspaña) i trima palatama: Palatom Linares (Palacio de Linares) u kojoj se danas nalazi Američka kuća (Casa de América), Palatom Buena vista (Palacio de Buena vista) pretvorenom u generalštab (Cuartel General del Ejército) i Palatom komunikacija (Palacio de las Comunicaciones) u kojoj je danas Centar Sibeles (Centro Cibeles) kao i kancelarija gradonačelnika. Na poslednjem spratu je restoran sa koga se pruža pogled na grad.

Od XVIII veka do danas Sibeles je sa svojim sugrađanima bila svedok mnogih ratova i promena, pa je doživela i izvesna oštećenja. Naime, za vreme građanskog rata Madriđani su svoju najvoljeniju sugrađanku okružili džakovima peska i  zidom od cigli da bi je sačuvali, ali uprkos tome oštećen joj je nos i desna ruka, a i njuška jednog lava.

U XX veku Sibeles je promenila položaj jer sada gleda ka Centru Sibeles dok je ranije bila okrenuta ka fontani Neptun.

Fotografija preuzeta sa Wikimedia Commons

U neposrednom okruženju fontane Sibles nalaze se tri najznačajnija muzeja: Prado (Museo del Prado), Tisen Bornemica (Museo Thyseen-Bornemitza) i Kraljica Sofija (Museo Reina Sofía). Taj kraj oko fontane, poznat kao Umetnički trougao (Triángulo del Arte), od 2008. postao je četvorougao otvaranjem kulturnog centra sa izložbenim prostorom Kajšaforum (Caixaforum).

Umetnički trougao (fotografija preuzeta sa Pinteresta)

Preko puta Muzeja kraljice Sofije nalazi se stanica Atoća (Atocha) sa koje polaze vozovi AVE, prigradski voz i metro. U staničnoj zgradi možete posetiti neverovatno lepu baštu s egzotičnim rastinjem, a na njoj je i najveći sat u Madridu. Trg Atoća krase dve velike glave dece rađene po liku unuka poznatog španskog vajara Antonija Lopesa (Antonio López).

Četvrt ima mnogo trgova sa bezbroj poznatih restorana, kafea i značajnih zgrada.

Tu su Pasahe Dore (Pasaje Doré), bioskop star skoro 100 godina, Štamparija Huan de la Kuesta (Juan de la Cuesta) u kojoj je štampano prvo izdanje „Don Kihota“, zatim Pijaca San Martin (Mercado de San Martín),  spomenik posvećen petorici advokata koji su ubijeni tokom španske tranzicije,  Crkva San Sebastian (San Sebastián) u kojoj je prema verovanju sahranjen Lope de Vega.

Na Trgu Tirso de Molina je statua ovog velikog baroknog pisca. U četvrti su stanovali i čuveni romantičarski pisac Gustavo Adolfo Beker (Gustavo Adolfo Bequer) i impresionistički i postimpresionistički slikar Hoakin Sorolja (Joaquín Sorolla).

Ulica Uertas (Ulica povrtnjaka, Calle de las Huertas), najstarija ulica u Madridu, žila je kucavica ove četvrti koja se završava na Šetalištu Prado (Paseo del Prado). Samo u njoj ima više barova nego u celoj Finskoj, na primer.

Isusova ulica (Calle de Jesús) poznata je po tipičnim barovima  i čuvenim španskim tapasima. El Rábano, La Fábrica, Taberna de la Daniela.

U istoj četvrti nalazi se i Bazilika Isusa od Medinaselija (Basilica Jesús de Medinaceli). U njoj se svakog petka okupljaju vernici da mu poljube stopala i požele tri želje od kojih će se ispuniti samo jedna, a najveće okupljanje je prvog petka u martu kada desetine hiljada vernika dolazi i čeka i po 5 dana da uđe. Na taj dan dolazi i kraljevska porodica.

Zanimljivo je da je veliki barokni dramski pisac, Lope de Vega, živeo u ulici  Servantes, dok je Servantes je živeo u ulici Lopea de Vege. Njih dvojica nisu bili prijatelji, naprotiv, a zato je još intreresantnije da su im ćerke bile u istom manastiru. Lope de Vega je bio bogat i uvek je živeo u istoj kući, a Servantes je životario i menjao boravišta, ali dok je bio u Madridu, uvek u istoj četvrti. Pretpostavlja se da je sahranjen u zajedničkoj grobnici u Manastiru bosih trinitarki  (Convento de las Trinitarias descalzas) u ulici Lope de Vega 18.

Godine 2015. pokrenutra je akcija da se utvrdi da li je Servantes zaista tamo sahranjen. Pokušaj da se analizom DNK utvrdi kome pripadaju tela sahranjena u kripti ovog manastira nije dao rezultate zbog lošeg stanja kostiju. Kako se pretpostavlja, sa njim je, između ostalih, sahranjena i negova žena Katalina i ćerka Lopea de Vege.

Sledeći slavni stanari četvrti su dva pesnika, takođe barokna velikana, i dva velika protivnika: Luis de Gongora (Luis de Góngora) i Fransisko de Kevedo (Francisco de Quevedo), Da bi napakostio Gongori, Kevedo je kupio kuću u kojoj je stanovao Gongora, a njega izbacio na ulicu.

Fotografija preuzeta sa mibauldeblogs

Ako krenemo dalje ovom četrvrti, naići ćemo na ulicu Prado u kojoj se nalazi madridski Ateneum (Ateneo de Madrid) mesto gde je 1936. organizovano glasanje kako bi se demokratskim putem odlučilo da li Bog postoji. Jednim glasom razlike odlučeno je da Bog ne postoji.

Književna četvrt nudi bezbroj mogućnosti za provod. Pored pomenutih ulica, mnoštvo kafeterija i restorana nalazi se na Trgu Svete Ane (Plaza de Santa Ana) sa statuama Federika Garsije Lorke (Federico Garía Lorca) i Kalderona de la Barke (Calderón de la Barca).

Zatim je tu i Špansko pozorište (Teatro Español), čuvena radnja Ljubičica (La Violeta) o kojoj smo već pisali u jednom od naših blogova, kao i Kuća Mira (Casa Mira) sa čuvenim španskim turonima.

U zgradi Plus Ultra izgrađenoj daleke 1910. godine, danas u vlasništvu istoimene osiguravajuće kuće, na prvom spratu se nalazi sat, Kariljon de Mingote, koji osim što pokazuje vreme nekoliko puta dnevno nudi pravi mali spektakl.

Napravljen je 1993. u čast gradu Madridu, izrada je trajala šest meseci u jednoj holandskoj fabrici sa 135 godina iskustva u proizvodnji zvona, a cena je apsolutna tajna. Težak je tri tone. Ima osamnaest zvona i njegov kompjuter može da reprodukuje oko 500 melodija, a moguće je dodati ih još.

Predstavu izvodi pet figura koje je osmislio Antonio Mingote (po kome sat nosi ime): one predstavljaju Goju, Karlosa III, Vojvotkinju od Albe, toreadora Pedra Romera i jednu madridsku manolu (žiteljku četvrti Lavapjes). Figure su visoke 140 cm i svaka se kreće drukčije.

Nastavimo li dalje, naići ćemo na hotel Palas sa 400 soba koji je prvi u Madridu uveo WC i interfon.

Završavamo ovo malo predstavljanje Književne četvrti još jednom zanimljivošću. Svi koji su gledali špansku seriju „Kuća od papira“ (La Casa de papel) prepoznaće nešto od ovoga što ćemo sada ispričati. Neke scene iz ove serije snimane su u Ministarstvu za razvoj (Ministerio de Fomento) jer je bilo nemoguće snimati ih u banci koja, osim sistema za čuvanje trezora, poseduje najsavremenije bezbednosne sisteme, senzore i kamere.

Ali o tome ćemo vam pričati u jednom od narednih članaka.

Semana Santa u Španiji

Postoji jedna nedelja u godini kada se ulicama širom Španije širi sladunjavi miris tamjana, a zvuk truba i bubnjeva prati pregršt procesija. Atmosfera je svečana i vrlo često nabijena emocijama, pa budi strahopoštovanje čak i u onima koji nisu religiozni. Proslava Uskrsa odnosno Semana Santa (Velika sedmica) je zaštitni znak Španije tokom prolećnih meseci i jedna od najvećih proslava na nacionalnom nivou. Ipak, Andaluzija, na čelu sa Seviljom, poznata je kao najbolje mesto da se ovaj praznik doživi u svom punom sjaju. 


Fotografija preuzeta sa esmadrid.com.

Velika sedmica počinje na Cveti (Domingo de Ramos), a završava se na sam dan Uskrsa (Pascua/Domingo de Pascua/Domingo de resurrección). Međutim, pripreme kreću mnogo ranije i zahtevaju nekoliko meseci napornog vežbanja, pa da vidimo zašto.

Učesnici procesije

Svakog dana ovog velikog praznika, različita bratstva (cofradíashermandades) izlaze na ulicu formirajući povorku (procesión). Svaka od njih počinje i završava se u crkvi bratstva, a njen glavni deo je takozvani paso, odnosno platforma sa prikazom određene biblijske scene. Ukrašavanje platforme čini važan deo pripreme za praznik; figure Device i Hrista se oblače u skupe odore, a bratstva se takmiče čija će predstava biti najveličanstvenija.

Da napomenemo da su platforme poprilično teške, a na leđima ih nose članovi bratstva zvani costaleros. Ime su dobili prema jednoj vrsti platnenog džaka sa punjenjem (costal) koji nose na glavi i ramenima, a koji je tu da koliko toliko olakša ovaj težak zadatak. Treba imati na umu da svaki costalero u proseku nosi oko 40kg i da većina procesija traje 4-5h, mada se neke protegnu tokom čak 14 sati! Osim toga, oni najposvećeniji će izabrati da idu bosi, što dodatno otežava ovaj zadatak. Međutim, costaleros ne samo da imaju fizički naporan posao, već se od njih zahteva i visok nivo koordinacije. Naime, oni ne vide kuda idu jer su prekriveni platnom, a uputstva im daje predvodnik (capataz) uz pomoć određenih uzvika i kucanjem u drveno postolje koje nose. Sinhronizacija je, dakle, od vitalne važnosti i svi moraju da koračaju kao jedan.


© Sevilla Misterios y Leyendas


Osim pomenutih „nosača”, procesiju čine i: orkestar koji najavljuje njen dolazak, krst koji nose najmlađi članovi bratstva, crkveni barjak i takozvani nazarenos(negde poznati i kao penitentes) koji su tu kao pratnja. Nazarenos imaju posebne odore sa šiljatim kapama, te na prvi pogled podsete na period inkvizicije koja je svakako obeležila špansku istoriju. Međutim, ne brini ako ih vidiš, jer danas u Španiji nemaju lošu konotaciju.

Kako izgleda grad u toku Velike sedmice

Odmah da kažemo da uži centar većine gradova bude u potpunosti blokiran, te je kretanje poprilično otežano. Taman kad misliš da si uspeo da pronađeš zaobilazni put, ispred tebe se ispreči neka nova procesija i tako u krug. Takođe možeš primetiti da neki ljudi idu svečano obučeni; muškarci u odelima, a žene u haljinama i sa posebnim ukrasom na glavi zvanim mantilla. Ipak, za nas je najveće iznenađenje bilo videti sa koliko emocija određeni pojedinci prate povorke. Bude tu plača, bolnih uzvika, ili pak obraćanja Hristu ili Devici, a ukoliko se radi o noćnoj procesiji, svetlost sveća dodatno doprinosi atmosferi. Emocije se tiču i vremena, pa tako mnogi bojažljivo gledaju vremensku prognozu nadajući se suncu, a neki se ozbiljno potresu ako kiša spreči izlazak pocesije.


©gente de paz

Pomilovanje osuđenika (Indultos de Semana Santa)

Još jedna zanimljivost u vezi sa Velikom sedmicom u Španiji je i činjenica da se određenim osuđenicima može dati pomilovanje. Tradicija datira iz 1759. godine kada je Karlos III dodelio ovo pravo bratsvu „El Riko” iz Malage, nakon čega se običaj proširio na celu Španiju. Danas sva bratstva imaju pravo da predlože osobe za koje smatraju da zaslužuju da budu oslobođene. Predloge razmatra Savet ministara, nakon čega kralj donosi konačnu odluku. Mada neki smatraju da ova tradicija vraća Španiju nekoliko vekova unazad kada je reč crkve bila poslednja, ona i dalje postoji, pa je tako 2018. godine pomilovano pet osuđenika.

Gastronomija

Kao što obično biva u Španiji, i ovaj praznik se odlikuje tipičnim jelima i poslasticama kao što su torrijas(slatke prženice) i bacalao con tomate (bakalar u sosu od paradajza). Takođe, u Kataloniji, Valensiji, Mursiji i još nekim oblastima u Španiji običaj je da kršteni kum svom kumčetu pokloni slatki kolač mona de Pascua sa čokoladnim jajetom.

@mundodeportivo

Koje su to najpoznatije procesije i prema kojim kriterijumima se ocenjuju

Kada smo pitale Seviljance da nam izdvoje 2-3 najlepše procesije u Sevilji, rekoše nam da je to težak zadatak. „Dobro, koji su to onda kriterijumi na osnovu kojih ih ocenjujete?”, bilo je naše sledeće pitanje. Kako su nam rekli, to može biti sam prikaz ili paso (neki od njih su važna umetnička dela), način kretanja nosača (potpuna sinhronizacija odaje utisak da prikaz lebdi u vazduhu), zatim muzika koja ih prati, kostimi, ili, pak, učestvovanje posmatrača i emocije koje u njima povorka budi.

Na kraju dođosmo do sledećeg izbora najlepših procesija u Sevilji:

CvetiLa Estrella
PonedeljakSan Gonzalo
UtorakSan Benito
SredaLos Panaderos
ČetvrtakLa Quinta Angustia
Madrugá
(noć između
četvrtka i petka)
El Silencio, El Gran Poder,
La Macarena, La Esperanza de Triana
PetakEl Cachorro

U Granadi bismo svakako izdvojile Cristo de los Gitanos na poslednjoj deonici njenog puta kroz Sakromonte koja počinje oko ponoći. Tu, sa Alambrom u pozadini, pripadnici romske etnije sa svojih prozora pevaju flamenko, a gomila posmatrača Devici i Hristu upućuje različite uzvike.

Još neke poznate procesije su:

  • Domingo de Ramos u Elćeu – Na Cveti se slavi ulazak Hrista u Jerusalim kada ga je narod dočekao mašući palminim i maslinovim granama. Zbog toga su u Španiji ukrasi od palminog lišća glavni protagonisti na ovaj dan, a kako je Elće grad sa najvećom šumom palmi u Evropi, nadaleko je poznat po lepoti tih ukrasa.
  • Malaga – Izdvajaju se pomilovanje zatvorenika, te Procesija legionara koji se iskrcavaju u luci. 
  • Valjadolid je poznat po prikazima velike umetničke vrednosti, pre svega u baroknom stilu.
  • Brojne procesije u Zamori su poznate po tome što su praćene gregorijanskim koralima (jedan vid liturgijskog pevanja).

I mada su neke procesije poznatije od drugih, gde god da se nađeš u Španiji za vreme Uskrsa, iskusićeš nešto potpuno novo i drugačije. Uz to, za svaki grad je dostupan program sa tačnim redosledom povorki i satnicama, pa ćeš moći da odabereš one najzanimljivije. 

*Tekst je preuzet sa stranice Pod španskim suncem:

 https://podspanskimsuncem.com/blog/semana-santa-u-spaniji/#!/grs/3

Gospa iz Elćea

Danas ćemo govoriti o skulpturi koja je ikona i jedna od najvažnijih umetničkih tvorevina u okviru iberijske kulture. To je Gospa iz Elćea (Dama de Elche).

Ko je ona bila? Boginja, plemkinja, kraljica, sveštenica? To je pitanje koje još čeka na odgovor i ostaje tajna.

Gospa iz Elćea izvajana je između V i IV veka pre nove ere od krečnjačkog kamena. Visoka je 56 cm, široka 45 cm i duboka 37 cm, a teška je 65,08 kg. U pitanju je poprsje koje predstavlja gospu savršenih crta lica i bogato okićenu. Na glavi ima ukras u vidu tijare pokrivene velom, preko čela dijademu, a sa strane joj je kosa skupljena u dva koluta koji uokviruju lice i ispod kojih nosi viseće minđuše.

Leđa i ramena su joj zaogrnuta plaštom otvorenim s prednje strane tako da se vide tri reda ogrlica: dva su sa privescima u obliku amfora, a treća ima bar tri medaljona za nošenje amajlija. Ogrtač je pričvršćen fibulom.

Na zadnjm delu ima otvor širine 18 cm i dubine 17 cm zbog čega se pretpostavlja da možda služila za smeštanje urne.

Prvobitno je bila polihromna i imala staklene oči.

Skulptura je pronađena slučajno 1897. u nalazištu La Alkudia (u oblati Elće u Alikanteu). Kako u početku nije izazvala veliko interesovanje, prodata jednom francuskom hispanisti za muzej Luvr. Godine 1941. Gospa iz Elćea je zahvaljujući međudržavnoj saradnji vraćena u Španiju. Bila je izložena u muzeju Prado da bi je kasnije preneli u Arheološki muzej u Madridu gde je i danas izložena.

Pećine Altamira

Reč je o prvom mestu na svetu na kome su pronađeni primerci pećinske umetnosti iz kasnog paleolita, a nalazi se u mestu Santiljana del Mar u Kantabriji.

UNESCO je 1985. ovaj kompleks proglasio svetskom kulturnom baštinom, a nešto kasnije ime mu je prošireno u „Pećina Altamira i paleolitska pećinska umetnost severne Španije“.

Pećina je dugačka 270 metara. Više od 22000 godina naseljavali su je naši preci koji su ovim crtežima izražavali svoje viđenje sveta i odnos sa priprodom, pa tako crteži otkrivaju menalitet tadašnjih ljudi.

Na tavanici i zidovima pećine mogu se videti crteži bizona, konja, jelena. To su uglavnom velike figure dimenzija od 125 do 170 cm.

Pećina je otkrivena 1868. Otkrio ju je jedan stanovnik Santiljane del Mar, Modesto Kubiljas, i o tome obavestio mesnog bogataša i ljubitelja paleontologije, Marselina Sansa de Sautuolu koji je odmah započeo istraživanje pećina. U stvari, njegova ćerka Marija je bila ta koja je otkrila bočne sobe sa crtežima na plafonu i obavestila oca. Ali kao što obično biva sa velikim otkrićima, po objavljivanju svojih nalaza Sautola nije naišao na razumevanje i žestoko su ga napadali najveći stručnjaci na tom polju.

Samo dvadeset godina kasnije, posle otkrića pećinskog slikarstva u Francuskoj, francuski arheolog Emil Kartaljak koji se grubo poneo prema španskom istraživaču, javno je priznao svoju grešku. Nažalost, Sans de Sautola više nije bio živ da primi ova priznanja. Međutim, svaki put kada bi obilazio pećinu, Kartaljak bi prvo posetio ćerku preminulog istraživača da joj izrazi svoje poštovanje.

Pre 13000 godina odronjavanje je zatvorilo zadnji ulaz u pećinu što je omogućilo da se stvori mikroklima i zahvaljujući tome su se crteži sačuvali.

Kasnije posete pećini, a zatim i zidovi podignuti da olakšaju prilaz ugrozili su mikroklimu, samim tim i crteže, pa su pećine zatvorene 1979. Za posetioce je 2001. pored pećine otvoren Nacionalni muzej i istraživački centar Altamira gde su izložene replike smanjenih dimenzija.

Od 2014. počeo je sa radom eksperimentalni program kojim se omogućava ponovno posećivanje pećina nazivanih Sikstinskom kapelom pećinske umetnosti.

Ovaj program perdviđa posetu za samo pet posetilaca dnevno. Kako se određuje ko će ući? Svakog petka, svi koji kupe ulaznice za posetu muzeju između 9.30 h i 10.30 h, učestvuju u izvlačenju koje počinje u 10.40 h. Pre kupovine ulaznica posetioci dobijaju letak sa uputstvima i uslovima posete koje treba da prihvate. Jedna od stvari je oblačenje posebnog odela koje se sastoji od kombinezona, kape, rukavica i posebne obuće a, naravno, i maske za lice. Poseta traje 37 minuta i nije dozvoljeno dodirivanje stena ni fotografisanje.

Tokom posete obavljaju se kontrolna merenja temperature vazduha, stena, vlažnosti, kao i parametara izvan pećine.

Doživljaj je svakako izuzetan i jedinstven.

DVANAEST ZRNA GROŽĐA ILI GROŽĐE SREĆE

Nova godina se približava, a sa njom i neki lepi i zanimljivi običaji. O jednom od njih  ćemo vam danas pričati.

Nova godina je praznik pun optimizma i nade da će sa promenom kalendara doći i do promena, naravno na bolje, u našem životu, kako privatnom tako i profesionalnom.

Ali ima i onih koji misle da bi toj očekivanoj sreći trebalo dati malo podstreka pa onda slede tradiciju dvanaest zrna grožđa ili grožđa sreće, ili zrna sreće.

Ova tradicija se sastoji u tome da se 31. decembra tačno u ponoć kada sat počne da otkucava 12 sati, sa svakim otkucajem sata, pojede jedno zrno grožđa.

Veruje se da je svako zrno jedan mesec u godini i ko pojede svih dvanaest imaće sreće cele godine. Ovaj običaj je nastao u Španiji i odatle se preneo u mnoge zemlje Latinske Amerike.

O značaju ove tradicije i to koliko je popularna u Španiji govori i činjenica da se na Kapiji sunca (Puerta del Sol), u centru Madrida, još od 1962. godine Madriđani i svi koji se tamo zateknu okupljaju da bi zajedno pojeli tih 12 zrna sreće. Sve to prenosi televizija, a jedino se 1973. ovaj događaj nije prenosio iz Madrida već iz Barselone.

O ovom običaju postoje dve teorije. Prva je da je počela još 1880. godine kada je španska buržoazija počela da imitira francusku koja je na privatnim zabavama pila šampanjac i jela grozđe.

Ubrzo posle toga, kada su Madriđani počeli da izlaze na Kapiju sunca da  pred ponoć jedu grožđe kako bi ismevali madridsku buržoaziju, ovaj događaj je polako počeo da dobija drugi značaj i da prerasta u tradiciju.

Druga teorija kaže da je 1909. godine u oblasti Alikantea izuzetno dobro rodilo grožđe. Kada su tamošnji proizvođači videli da imaju previše grožđa koje možda neće prodati, uspešno su popularizovali ovaj običaj koji je i danas deo španske kulture i tradicije.

U Španiji se jede sveže grožđe dok se u nekim zemljama Južne Amerike jede suvo grožđe.

Dovitljivi trgovci su i u ovome našli šansu da zarade. Sada se mogu naći čak i teglice ili konzerve sa 12 zrna gožđa pripremljenih da se što brže pojedu, oljuštenih i sa izvađenim  koščicama. 

Da bi ovaj običaj bio upotpunjen, za doček nove godine trebalo bi da se nosi crven donji veš.

TURRÓN

Evo danas još jedne zanimljivosti.

Pre nego što vam ispričamo priču o ovoj radnji moramo vam objasniti šta su turoni.

To je slatkiš, uglavnom u obliku pravougaonika ili  okrugao, napravljen od pečenih badema, ređe lešnika ili oraha pomešanih sa medom i/ili šećerom.

Turon se jede najviše u vreme božićnih praznika i tada se najviše i poklanja.

Prema nekim izvorima, poreklo turona je istočnjačko, još iz vremena kada su Mavari vladali Španijom, a oni su za pravljenje slatkiša često koristili bademe i med.

Druga verzija podržava priču da je turon nastao u provinciji Alikante u XV veku. Tradicionalni recept za pravljenje turona koristi se i danas, pa iako se proizvodi industrijski,  njegov kvalitet ostaje nepromenjen.

Postoje dve vrste turona, tvrdi i meki. Osnovna razlika je u tome da su kod tvrdih turona bademi celi, a kod mekih su samleveni. Svaka tabla turona je pokrivena vrlo tankim listom bele oblande.

Najpoznatiji tvrdi turon je iz grada Alikantea, a meki iz Hihone, u provinciji Alikante.

Razne vrste turona

Sada kad znamo nešto o čuvenim turonima, možemo da pređemo na najpoznatiju radnju CASA MIRA (Kuća Mira) koja se nalazi na Carrera de San Jeronimo 30 u Madridu.

Radnju je osnovao Luis Mira koji je živeo u Hihoni i bio pravi majstor u izradi turona. Jednog dana odlučio je da svoj proizvod predstavi i izvan  Hihone i, naravno, odlučio je da to bude u Madridu.

Prvu radnju otvara 1842. na čuvenoj Plasi Major. Doživeo je veliki uspeh što mu je bilo podstrek da nastavi dalje, tako da 1855. odlučuje da radnju preseli na mesto na kome se i danas nalazi.

Uspeh koji je doživeo duguje izuzetom kvalitetu svojih proizvoda i zahvaljujući tome postao je snabdevač Kraljevske kuće od Izabele II do Alfonsa XIII.

Danas se u Kući Mira mogu naći i proizvodi kao što su peciva, marcipani i mnogi drugi slatkiši.

Osim vrlo primamljivog izloga unutrašnjost radnje krase zidovi obloženi mahagonijem i brojna ogledala.

U dnu radnje nalazi se portret osnivača Luisa Mire.

Radnju danas vodi šesta generacija porodice Mira.

Kuća Mira kao i natpis „Deca naslednici Luisa Mire“ (Hijos sucesores de Luis Mira) dokaz su da jedan mali ali dobro vođen porodični posao može da se održi u velikom i zahtevnom gradu kakav je Madrid.