Tapasi, sangrija, ljubaznost, Alhambra, masline, vino…

Tapasi, sangrija, ljubaznost, Alhambra, masline, vino…Pazle koje spojene u jedno čine Granadu – glavni grad istoimene andalužanske provincije na jugu Španije, koja je bila i teritorija nekadašnje mavarske kraljevine. U ovom gradu sigurno ćete osetiti pravi duh Španije, gostoljubljivost i uživati na svakom koraku. Mnogi koji su je posetili ističu da su se baš u ovom  gradu osećali najprijatnije i najviše su uživali.

Granada je ralativno mali grad u kom ćete na većinu mesta moći da stignete peške. Ima oko 250.000 stanovnika. Grad važi i za studentski, jer u njemu ima oko 80.000 studenata na univerzitetu sa preko šest vekova tradicije koji spada u tri najbolja u Španiji.

Mnogo pre nego što je grad dobio ime koje danas nosi, njegovom teritorijom vladali su Grci, Rimljani, Vandali, Vizigoti.

Mavari osvajaju grad 711. godine, a negde oko 750. godine njegovi stanovnici počinju da koriste ime Kalat Granata (na arapskom Qal at Granada) u značenju – Tvrđava od Granade, iz čega se razvija današnje ime. Granada na španskom takođe znači nar (voće).

Bitan datum za ovaj grad i pokrajinu bio je 2. januar 1492. kada je kapitulirao poslednji muslimanski vladar Boabdil i predao grad kraljici Izabeli od Kastilje i kralju Fernandu II od Aragona  koji su poznati kao Katolički kraljevi (Reyes católicos). Ovaj događaj označava kraj Rekonkiste – pokreta Španaca i Portugalaca da iz svoje zemlje proteraju Mavare sa Pirinejskog poluostrva i da ga osvoje ponovo što upravo i označava reč „reconquista“ – ponovno osvajanje.

Kada govorimo o odlasku poslednjeg mavarskog vladara Boabdila interesantno je pomenuti jednu legendu koja je vezana za njegov izlazak iz ALHAMBRE. Naime, kaže se da se Boabdil, zajedno sa svojom majkom i ostalom svitom koja ga je pratila, poslednji put okrenuo ka Alhambri plačući i da mu je njegova majka na to rekla: „Plači sada kao žena kada to nisi znao da braniš kao muškarac.“

Koliko je to istina ne znamo, ali svakako je Boabdil stvarno imao razloga za suze.

Turizam u Granadi počinje naglo da se razvija nakon vladavine Franka.

Alhambra

Grad je poznat po istorijskim građevinama iz doba Mavara ali i renesanse i gotike. Svakako jedna od najvažnijih acosijacija na Granadu jeste utvrđenje Alhambra čiji naziv  znači – crvena tvrđava. Smatra se da ime vodi poreklo od crvene gline od koje je utvrđenje napravljeno. Izgrađena je u 13. i 14. veku kao palata za Mavarske kraljeve. U utvrđenju se nalazi i manastir iz tog perioda kao i Lavlja palata (Palacio de Leones) po kom je Alhambra poznata, a koja se sastoji od centralnog dvorišta (Patio de los Leones) okruženog predivnim stubovima izrađenim do perfekcije i najsitnijih detalja.

      

Od 1984. ovo utvrđenje se nalazi na UNESCO-voj  listi svetske baštine. Zidine i cvetni vrtovi koji se nalaze unutar utvrđenja, nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim, a na svakom koraku pratiće vas mirisi cvetova narandža i bajkovitih ruža.  Procenjuje se da godišnje oko 2 miliona turista poseti ovo utvrđenje.

 

Tapasi

Mali zalogaji koji se služe uz poručeno piće u gradovima širom Španije – tapasi, sasvim su uobičajeni u svim barovima u Granadi. U većim gradovima na mnogim mestima se naplaćuju, a Granada je među onima gde ćete ih uvek dobiti gratis. Od neizbežne španske šunke (jamón), kroketa, do raznih vrsta sireva i preukusnih maslina sa raznim punjenjima po kojima je poznata čitava Andalusija, do velikih porcija sa mesom, krompirima i pirinčem, uvek ćete se iznova iznenaditi varijacijama i količinom koju služe, i naravno bogatim ukusima.

  

Federiko Garsija Lorka

Federiko Garsija Lorka (Federico García Lorca) svakako je jedna od najpoznatijih ličnosti ovog grada čija se dela smatraju španskim nacionalnim blagom. Na žalost, njegivo stvaralaštvo je rano prekinuto jer su ga nacionalisti streljali na samom početku građanskog rada, 19. avgusta 1936. Do danas nije otkriveno gde je veliki pesnik sahranjen.

Sakromonte

Četvrt u Granadi koju naseljava uglavnom romska zajednica, važi za kraj pravog, vatrenog flamenka. Od 90-ih počnje da se razvija i kao turistička atrakcija grada.

Kada posetite Granadu, jedno je sigurno – nemoguće je ostati ravnodušan ili sa mlakim utiskom. Fuzija ukusa, zvukova, topline, spoj kultura i gostoljubljivost navešće vas da se prvom sledećom prilikom vratite ponovo.

Olivera Marković

GRB, ZASTAVA I SIMBOL MADRIDA

Poštovani prijatelji,

Ovu rubriku o španskim gradovima počećemo, naravno, od španske prestonice.

Za početak ćemo pisati samo osnovne podatke o gradovima, a kasnije ćemo se baviti i njihovom istorijom. U rubrici OBIČAJI, pisaćemo o običajima koji su karakteristični za svaki grad koji budemo ovde opisivali. Kao što ste videli već smo pisali o San Isidru, zaštitniku Madrida i kako se slavi.

Ali pre nego što Vam bilo šta kažem moram da priznam da ću biti, bar kada je Madrid u pitanju, prilično subjektivna.

Zato ću vam prvo reći da je za mene Madrid grad sa dušom, grad  koji je zadržao svoj identitet uprkos mnogim promenama.

Kada sam tamo osećam se kao kod kuće. Ljudi su srdačni, otvoreni  i  hoće da pomognu.

Zato  vas sve pozivam da i vi napišete o svojim iskustvima i utiscima o ovom predivnom gradu. Naravno,  bilo bi lepo i da napišete neke preporuke šta treba videti, šta od španskih specijaliteta treba probati.

Ovaj današnji tekst počinjemo opisom zastave,  grba i simbola Madrida.

Kao što možete videti zastava je grimizno crvene boje sa grbom Madrida u sredini.

 

Grb Madrida ima svoje početke u Srednjem veku iako je svoj sadašnji izgled dobio 1967. godine.

U sredini grba nalazi se simbol Madrida, medved i planika (madroño), a ivice su plave sa sedam zvezdica koje predstavljaju sazvežđe Malog Medveda.  (Ove podatke sam pronašla na Internetu i na nekim mestima stoji da je u pitanju Veliki Medved)

Pitaćete zašto baš medved. Pa verovatno što je u davnim vremenima bilo medveda na toj teritoriji. A zašto planika (madroño)? To je pitanje koje nema neki pouzdan odgovor jer tada na toj teritoriji nije bilo planike ili je barem nije bilo mnogo da bi se govorilo o šumama. I zašto je uopšte drvo jedan od simbola.

Evo jednog zanimljivog objašnjenja.

Godine 1202. došlo je do spora između gradskog saveta i sveštenstva o pravu na uživanje obližnjih brda i pašnjaka. Spor je trajao mnogo godina. Na kraju je dogovoreno da gradu pripadne drveće i prava na lov, a crkvi brda i pašnjaci.

Na prvom grbu  nije postojalo drvo već samo medved i on je izgledao ovako.

Nije poznato od kada potiče uverenje da je to drvo baš planika, ali se to pretvorilo u tradiciju. Grad je to podržao i odlučeno je da se u Retiru (najveći madridski park o čemu ćemo posebno govoriti) i drugim parkovima sadi drveće planike iako je dokazano da ih u zoni Madrida nije bilo (latinski naziv je fragaria) ili bar nisu postojale kao šume. Naučnici kažu, međutim, da je bilo drveća koje se zove kostjela ili fanfarika (latinski naziv je celtuis australis) što je bila autohtona vrsta tog  mesta. I to drveće ima mali plod crvene boje.

Ali ima i onih koji kažu da je autor crteža naslikao bilo koje drvo sa crvenim plodovima samo da bi bilo upadljivo.

U gradu ćete na više mesta nalaziti grb isklesan u kamenu kao što je ovaj na fontani u parku Retiro.

Ili ovaj iznad prodavnice u ulici Konsepsion Heronima.

Statuu medveda i planike koja se nalazi u centu grada izradio je Antonio Navaro Santafe. Postavljena je 10. januara 1967. na trgu Puerta del Sol. Dva puta je menjala mesto i sada je vraćena tamo gde je i bila, na sam trg.

Statua je izrađena od kamena i bronze. Teška je oko 20 tona i koštala je 200.000 pezeta, što je bila tadašnja španska valuta.

Visoka je 4 metra i stoji na granitnom postolju.

Kada dođete na Puertu del Sol nemojte propustiti da stanete na tablu koja označava nulti kilometar. Kažu da ćete se vratiti u Madrid ako stanete na nju.

Mi verujemo da ćete se vratiti u Madrid čak i ako ne stanete na ovu tablu jer će vas Madrid očarati i želećete da ga ponovo doživite.

SAN ISIDRO

Danas je 15. maj, poseban dan za sve u Madridu, jer se tog dana slavi San Isidro Labrador,  svetac zaštitnik Madrida i španskih zemljoradnika.

San Isidro Labrador rođen je negde oko 1082. u Madridu, a umro je 1170.

Bio je siromašni nadničar koji je zbog ratnog sukoba između Madrida i Arapa prešao u Torelagunu gde je upoznao svoju suprugu sa kojom je imao jednog sina.

O životu San Isidra ima i nepoznanica, ali ono što se sigurno  zna to je da je od njegove smrti, iako nije bio proglašen za sveca sve do XVII veka, bio slavljen zbog dobrih dela koje je činio, a kasnije zbog njegovih isceliteljskih i čudotvornih  moći kojih je bilo, kako se smatra, više od 400.

Papa Huan XXIII ga je 1960. godine proglasio zaštinikom španskih zemljoradnika.

Danas se 15. maj slavi u celom gradu uz mnogo koncerata, uranaka, narodnih i religioznih svečanosti, sportiskih događaja kao što je regata na reci Mansanares i mnogih drugih aktivnosti. Organizuje se i čuvena Fiesta Taurina de San Isidro koja predstavlja početak sezone koride. Slavlje počinje nekoliko dana pre praznika i skoro svakoga dana se održava korida u posebnoj areni u Madridu, a završava se 15. maja.

Epicentar proslave je u kvartu Karabanćel na Livadama San Isidro (La Pradera de San Isidro) čime se nastavlja tradicija koju je ovekovečio Goja  1788. na slici La Pradera de San Isidro. Tada ljudi odlaze na piknik na Livade San Isidro i provode tamo deo dana i veče.

Godine 1580. povodom ovih svečanosti je otvoren trg Plaza Mayor, koji je u svoje vreme bio glavni trg Madrida, a danas je jedno od nezaobilaznih turističkih mesta.

Ovaj praznik je prilika da se upozna tradicionalni Madrid. Po gradu se šetaju  chulapos i goyescos (Madriđani obučeni u tipične nošnje), igraju chotis, zabavljaju se i jedu u čast sveca. Ćulapos tradicionalno nose sive pepita kape, belu košulju i pantalone, dok ćulapas nose bele marame sa zadenutim crvenim karanfilom, bele košulje i suknje. Iako se radi o tradicionalnoj nošnji, na ulicama Madrida tog dana možete videti mnogo ljudi koji će nositi bar neki detalj kako bi odali počast ovom prazniku. Osim toga, u svim madridskim školama deca se maskiraju u ćulapos i ćulapas i tako dolaze u školu, kada se uvek organizuje neka svečanost ili priredba. Kako na ulicama Madrida, tako i u školama se pleše ćotis, tradicionalni madridski ples, blagog ritma koji podseća na polku.

Još od XVI veka običaj je da se tog dana  obeduje na travnjaku Livada San Isidro i da se pije voda sa izvora koji se nalazi blizu crkvice San Isidro. Postavljaju se štandovi sa bezbroj specijaliteta. Jedu se čuvene rosquillas,  okrugli uštipci koji liče na krofnice i koje mogu biti bez preliva (tontas – glupe) i uvaljane u šećer (listas-pametne). Tradicionalno se pilo iz botijos, zemljanih ćupova, a danas na ulicama Madrida možete kupiti i botijos od kože koji su veoma zgodni i laki za nošenje i idealni za piknike na koje se ide u toku ovih praznika.

Ovaj praznik je veoma omiljen svim Madriđanima. Da bi proslava bila potpuna postavljaju se i štandovi sa hranom, obično su to sendviči sa lignjama, šunke i masline, dok se pije vino ili clara con limón, odnosno pivo sa limunom. Međutim, glavni specijalitet je cocido madrileño, čorba sa sočivom, kobasicama i svinjetinom. Organizuju se koncerti kako tradicionalne tako i popularne muzike, a omiljeniji deo svim Madriđanima je veliki vatromet koji se pušta u parku Retiro, glavnom i najvećem gradskom parku.

ŠPANSKI KOLAČ

Poštovani prijatelji,

Sigurna sam da svi Vi  znate o španskoj kuhinji bar neke osnovne stvari. U ovoj rubici ćemo se potruditi da Vam damo neke zanimljive i tipčne recepte koje možete i Vi sami da spremite. Pošto je Španija velika zemlja i ima 17 autonomnih oblasti, ima i raznovrsnu kuninju. Potrudićemo se u ovoj rubrici da Vam predstavimo recepte iz svih krajeva.

Danas ću Vam, za početak, dati jedan jednostavan recept koji sam pre mnogo godina našla u časopisu TELVA kao novogodišnju poslasticu  i od tada ga pravim i uživam u njemu ne samo za praznike već u svakoj prilici kada mi se jede nešto slatko, a brzo se pravi.

Ja sam ovaj kolač nazvala ŠPANSKI KOLAČ.

Da budem iskrena, nisam sigurna da li je to baš tipičan španski slatkiš jer ga više nigde nisam ni videla ni probala. Ali to ništa ne menja. Našla sam ga u španskom časopisu pa neka bude tako.

Zašto je ovaj recept dobar?

Pre svega zato što je jednostavan za pravljenje i nije skup.

Savet je da ga napravite dan ranije ali isto je ukusan i ako se jede istog dana.

Potrebni sastojci:

Čokolada za kuvanje od 200 gr

5 jaja

jedna slatka pavlaka

Posebno umutiti žumanca i belanca. Ostaviti da stoje dok se čokolada ne istopi.

Da bi se čokolada bolje istopila u šerpu sipajte vode za jedan prst i na laganoj vatri topite čokoladu stalno mešajući.  Kada je čokolada malo prohlađena prvo se stave žumanca pa se sve izmeša. Zatim se sipaju belanca i meša se da se dobije fina homogena masa.

 U pleh od rerne staviti foliju i napraviti kadicu dužine pleha, a širina kolača će biti širina folije. Folija se dobro namaže puterom pa se u nju sipa masa koja se peče u zagrejanoj rerni na 180 stepeni ravno 15 minuta. Kada sipate masu u kadicu  gledajte da masa bude raspoređena  jednako da ne bi izgorelo na mestima gde je  masa tanja. Kada je kolač gotov  stavi se na kuhinjsku krpu naopako da bi se lakše skinula folija. Dok se kolač hladi umutiti slatku pavlaku sa dve kašike prah šećera i jednom vanilicom. Kada je kolač ohladjen namazati ga šlagom i urolati. Kolač treba da bude umotan u krpu i da tako stoji u frižideru.

Ukoliko Vam kolač pukne nemojte se sekirati. Izgledaće kao piramida i možda je tako i lepši.

Sigurna sam da će Vam se dopasti i da će Vam gosti tražiti recept.

Prijatno!

Mala napomena: Drugarica mi je skrenula pažnju da nije dobro peći u foliji i savetuje pečenje u nekoj posudi koja ima dimenzije kadice. To su najbolje dimenzije jer kolač nije ni tanak ni debeo. Ima savršenu debljinu i lako se urola.

Granadisima Blog

Poštovani posetioci našeg bloga,

Pre nego što Vam se predstavim i objasnim zašto sam se odlučila da napravim ovaj blog moram da kažem da on nije samo moja ideja i da neću samo ja raditi na njemu. Moje drage kolege i đaci škole Granada učestvovaće u pripremi i pisanju tekstova koje ćemo objavljivati.

Dakle, moje ime je Gordana Vranić. Mnogi posetioci ovog bloga znaju da ja držim prvu školu španskog jezika u Beogradu.

S obzirom da neizmerno volim svoj posao jer isto toliko volim i Španiju, odlučila sam da tu svoju ljubav prenesem i svima Vama i da Vam na izvestan način približim tu divnu zemlju. Možda ćete se posle praćenja našeg bloga osećati
kao da ste bili u Španiji iako niste. Upravo to i želimo.
Kao što znate, kada učite jedan strani jezik potrebno je upoznati kulturu, istoriju i običaje zemlje čiji jezik učite.

Prema tome, svima vama koji volite Španiju ili je posećujete iz raličitih razloga, posvećujemo ovaj blog u kome ćete naći niz informacija o istoriji, kulturi i običajima naroda Španije.

Potrudićemo se da Vam damo i neke zanimljive detalje o Španiji koje niste znali, o nekim skrivenim mestima koje samo Španci poznaju. Pozivamo i sve  vaskoj i ste bili u Španiji da nam se pridružite i da svojim iskustvima pomognete da oni koji nisu bili dobiju odgovarajuće informacije koje bi im pomogle kada krenu na put.

Svako iskustvo i svaka informacija biće dobrodošli i nama koji smo bili tamo, ali mnogo toga još nismo videli ni upoznali.

Želim da uživate čitajući ovaj blog isto kao što ćemo uživati i mi koji budemo radili na njemu.

Gordana Vranić
Profesorka španskog jezika i vlasnica škole GRANADA