ZELENI MADRID

Zeleno je boja prirode, deluje smirujuće i opuštajuće. Španci imaju na umu još jedno njeno značenje, a to je sloboda, makar se ono lako izvodi i spaja s prirodom. Dakle, ako ste se setili romanse Garcije Lorke Zeleno, volim te zeleno…i ako ste siti stege, užurbanosti, boja, mirisa i zvukova grada, pođite u parkove da slušate i udišete prirodu, da se razonodite i odmorite. U Madridu ih ima dosta, u centru i van njega, a dovoljno su prostrani i različiti da se samo prošetate, ili da provedete ceo dan na pikniku sunčajući se i zabavljajući se.  

Kraljevska Botanička BAŠTA (REAL JARDÍN BOTÁNICO)

Krov vrta je jedan kavkaski brest blizu 200 godina star sa krošnjom širokom 40 m2 

Kraljevska botanička bašta, fotografija preuzeta sa: https://www.gardenvisit.com/gardens/madrid_botanical_garden-real_jardin_botanico

Idealna za predah i sređivanje utisaka, tačno naspram izlaza iz muzeja Prado nalazi se Botanička bašta XVIII v. Po želji Karlosa III, za koga kažu da je bio najbolji gradonačelnik, a uz pomoć jednog botaničara, projektovao ga je, kao i Prado, arhitekta Huan Viljanueva u tri stepenaste terase. U to doba Ilustracije poraslo je interesovanje za Južnu Ameriku i Filipine, pa su odande donete brojne vrste ukrasnog, lekovitog i mirisnog bilja. Zatim su se naselile i svakojake ptice stvorivši tako mali ekosistem usred grada. A možete sresti i đake koje su doveli da im pokažu kako raste povrće i voće koje obično vide samo na trpezi. Danas je botanička bašta u nadležosti Visokog centra za naučno istraživanje, glavne državne ustanove koja ga neguje, a on joj za uzvrat daje mogućnosti za rad. Višestruko korisna i lepa oaza u srcu metropole. 

Zapadni park (PARQUE DEL OESTE)

S jedne male zaravni uživajte u pogledu na Palatu okupanu suncem na zalasku

Hram Debod, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/templo-de-debod

            Kako se iz imena vidi, u zapadnom delu grada, sasvim blizu Španskog trga (Plaza de España), nastao je početkom XX v. ovaj park mešavine engleskog i prirodnjačkog stila, pun brežuljaka, padina i krivudavih staza. Svakako najveću njegovu atrakciju predstavlja hram Debod koji je egipatska vlada poklonila Španiji u znak zahvalnosti na pomoći pri spasavanju spomenika u Nubijskoj dolini pre puštanja u rad Asuanske brane. Prenet je kamen po kamen i sastavljen u Madridu 1970. Prilično je dobro očuvan, jedino su mu reljefi znatno oštećeni. Sa mesta na kome je, pruža se divan vidik na planinu Gvadaramu i drugi park, Poljsku kuću, do koga vodi žičara. Ako ste ljubitelj kraljice cveća, ne propustite Ružičnjak i kraj njega Kuću ruža sa stalnom izložbom najlepših primeraka raznih vrsta ovoga cveta. A tu je i Škola keramike i takozvani Park ćupova, kao i osmougaoni mali Muzički hram. Kod tako bogatog izbora pitanje je hoćete li se odmoriti.

MAVARSKO polje (CAMPO DEL MORO)

Po lepom vremenu Kralj ovde priređuje zvanične večere 

Mavarsko polje, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/campo-del-moro-gardens

Ovaj ogromni i divni park prekriva padinu iza Kraljevske palate, ali se u njega ulazi odozdo, gotovo sa obale Mansanaresa, pa ga mnogi zato i ne primete. Istorija mu je duga, traje čak od XII v. kada su u njemu logorovale mavarske vojske po kojima je i dobio ime. Potom je bio poprište srednjovekovnih turnira i zabava, pa su se u njemu igrali prinčevi i princeze, a onda je za vreme vladavine Izabele II pretvoren u romantični park engleskog stila sa travnjacima i vijugavim stazama među drvoredima i skulpturama.  Prepoznaćete ga po fontani Tritona prenetoj iz Palate u Aranhuesu i fontani Školjki prenetoj iz Palate u Boadilji, obe nedaleko od Madrida. U donjem delu se nalazi Muzej kraljevskih kočija. I eto, uz malo mašte vaše putovanje na trenutak se dešava u nekom drugom vremenu.

Poljska kuća (Casa de Campo)

Uveče njime zavladaju kraljice noći

Park Poljska kuća, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/casa-de-campo

U okolini Madrida, ali ipak dovoljno blizu, nalazi se zeleni prostor od preko 1.700 hektara, tradicionalno omiljeno mesto Madriđana za praznovanje i celodnevne izlete. Lako ćete stići ako iz Zapadnog parka uzmete žičaru, a usput ćete iz ptičije perspektive osmatrati grad. Nekadašnje kraljevsko lovište danas posetiocima svih uzrasta nudi izuzetno raznovrsne sadržaje: tu su Zoo vrt sa akvarijumom i delfinarijumom i njihovim programima, veliki luna park, jezero u kome se može veslati, bazeni i atletske staze, i moderni sajamski prostor sa specifičnim sadržajima od kojih će vas zanimati izložba starih i sportskih automobila Retromobil, ili Međunarodni salon Club Gourmet gde ćete se sigurno nečim ukusnim založiti. Čak i ako vas od svega toga ništa ne privuče, divno ćete se provesti na travi uz svoju piknik korpicu. A u smiraj dana, kad sve atrakcije utihnu i zamru, izlaze poslenice najstarijeg zanata na svetu.

Gradska poljana (Dehesa de la villa)

Neko je pesnički rekao da je divlja ali negovana, neizbežno urbana ali mirisava

Park Gradska poljana, fotografija preuzeta sa: https://www.vidademadrid.com/es/20568/dehesa-villa/

Na severu, uz bok univerziteta  Komplutense, nalazi se jedna od najstarijih zelenih zona u Madridu čiji se prvi pomeni sreću u XII v. kada je kralj Alfonso VII to zemljište poklonio gradu. Do XIX v. je bila deo kraljevske rezidencije u obližnjem mestu El Pardo, a onda je pretvorena u park-šumu. Nedavno je potpuno oslobođena saobraćaja. Omiljeni i tradicionalni izletnički prostor sa drvenim stolićima i klupama među visokim borovima, danas se uveliko primakao gradu, kaže se da više i nije park, nego šuma koju je grad “upio” u sebe. Tu ćete sresti bicikliste, džogere, penzionere koji igraju karte, ljude željne odmora koji ručaju i leže na travi, obične šetače sa njihovim ljubimcima i decu koja se razdragano igraju. Sa vidikovca uživajte u divnom pogledu i radujte se što ste daleko od guste kolone automobila na autoputu koji vodi prema severu. A po baštama na obodu  poljane možete se osvežiti hladnim pićem.

CRKVE I MANASTIRI U MADRIDU

Od svih crkava koje su postojale u Madridu ostala je samo jedna trećina, ali se njihova umetnička vrednost ne sme zanemariti. Razlog toj velikoj nesrazmeri su različiti  istorijski tokovi i uslovi. Dok je hrišćanstvo bilo i vera i štit protiv islama i judaizma, njegova je uloga bila veća i jača, pa je bilo i više verskih građevina. Ipak ih je ostalo dovoljno raznolikih i po starosti i  po veličini – od XII do XX v. i od kapelica, preko manastira do katedrala – da se uputite u jednu prijatnu turu za dušu.

CRKVA SVETOG NIKOLE

Sudeći po arheološkim ostacima, neki istoričari smatraju da je prvo bila džamija

Crkva Svetog Nikole u Madridu. Fotografija preuzeta sa https://letstalkmadrid.com/la-iglesia-de-san-nicolas-the-oldest-church-in-madrid/

            U blizini Trga Orijente i Kraljevske palate, kad se strmim uličicama uvučete u stari grad, naći ćete se ispred nevelike crkve koja je još 1202. bila proglašena parohijskom. Stoga uglavnom preovlađuje mišljenje da je kao takva sagrađena u XII veku i da nije bila džamija. U svojoj dugoj istoriji, ova trobrodna bazilika je više puta restaurirana, a njen toranj, svakako najznačajniji deo građevine, proglašen je nacionalnim spomenikom. Podignut je u stilu mudéjar, svojstvenom španskim Mavarima toga razdoblja, a njime se odlikuje i konstrukcija  središnjeg broda i glavnog oltara. Međutim, vrh tornja je tipično madridski i izveden je u XVIII v. Obratite pažnju i na  lep barokni portal sa reljefom Svetog Nikole od  dvorskog skulptora religioznih tema iz XVIII v. Luisa Salvadora Karmone. Dopašće vam se ovaj spomenik sa neobičnim spojem različitih epoha.

CRKVA SVETOG PETRA STAROGA

Nedokučivi putevi gospodnji ostavljaju tragove u carstvu zemaljskom

Crkva Svetog Petra Staroga u Madridu. Fotografija preuzeta sa https://www.edicioneslalibreria.es/el-misterio-de-la-iglesia-de-san-pedro-el-viejo/

U istom delu grada kao i crkva Sv. Nikole, samo bliže Glavnom trgu (Plaza Mayor), nalazi se i ova  prastara crkva. Ne zna se tačno kada je sagrađena, ali se prvi put spominje 1202. g.  Za svoga veka pretrpela je nekoliko izmena i dogradnji, a najznačajniji i najstariji očuvani deo joj je toranj stila mudéjar iz XIV v. Podignut je od cigle, jednostavno ukrašen i sa potkovičastim lukovima nad prozorima. Pored ovoga tornja je renesansni portal s početka XVI v.  Unutra se ističe rebrasti čeoni deo desnog broda, verovatno iz XV v.  Ostalo je iz polovine XVII v. kada je hram bio renoviran i kada je u vrh levog broda postavljena kapela jednoga člana porodice Luhan, one iste koja je nedaleko odatle sagradila palatu od koje se danas čuva jedino toranj na Gradskom trgu (Plaza de la Villa). Grobnicu fra Antonija de Luhana koja se tu nalazila možete videti u Arheološkom muzeju.  Sklapajte istorijsku slagalicu, pa ćete dobiti celu priču.

CRKVA SVETOG ISIDORA

Sv. Isidor se svečano proslavlja svakog 15. maja  i tada počinje sezona koride

Crkva Sv. Isidora u Madridu, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/colegiata-de-san-isidro

            U ulici Toledo, jednoj od onih kojom se izlazi sa Plasa Major, nalazi se jedna od najvažnijih madridskih crkava čiji je značaj lako shvatljiv ako se zna da je Sveti Isidor Ratar zaštitnik prestonice još od XIII v. Ova monumentalna građevina sa statusom katedrale do izgradnje Naše gospe Almudene, pravi je predstavnik  madridskog baroka iz  XVII v.  Zanimljivo je da se tu do XVIII v. nalazila jezuitska škola, a kada je Karlos III izbacio jezuite, krajem XVIII v. preuredio ju je čuveni arhitekta Ventura Rodriguez. Odmah posle toga u nju je premešteno, kaže se, netaknuto telo Sv. Isidora i ostaci njegove žene Sv. Marije de la Kabese, takođe veoma poštovane, koja u Madridu ima i svoju ulicu. Upoznajte ovaj par tako čisto madridskih svetaca.

MANASTIR KRALJEVSKIH BOSONOGIH KALUĐERICA

U njega su se povlačile otmene dame i darovale mu svoje bogate miraze

Tapiserije u Manastiru, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/monasterio-de-las-descalzas-reales

Ćerka Karlosa I i Isabele od Portugala, Huana od Austrije, rodila se u palati na mestu na kome je kasnije, 1557. osnovala manastir franjevačkih bosonogih kaluđerica i u čijoj glavnoj kapeli je sahranjena. Spolja strogo zdanje od crvene cigle i granita jedno je od najvažnijih madridskih verskih spomenika i redak primer urbane renesansne arhitekture  XVI v. Unutra ćete primetiti mnoge dekorativne elemente stare gotičke palate. Freske iz XVII v. krase stepenište i predstavljaju Filipa IV sa porodicom. Veličanstveni plafon je delo baroknog slikara Klaudija Koelja i njegovih učenika. Na prvom spratu je mali klaustar sa kapelicama punim umetničkih dela i predmeta zlatarskog umeća, a tu je i velika sala tapiserija. Tako ćete u strogom centru Madrida, između Kapije sunca (Puerta del Sol) i  Trga Kaljao (Plaza Callao) na Gran Viji imati prilike da se divite Muriljovim, Surbaranovim, Riberinim, Rubensovim i Ticianovim platnima.

MANASTIR UTELOVLJENJA 

Uvek je uživao naklonost Krune i dobijao velike i vredne poklone

Manastir Utelovljenja, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/real-monasterio-de-la-encarnacion

            Na blagoj uzvišici blizu Kraljevske palate nalazi se ovaj avgustinski manastir s početka XVII v. kojeg je osnovala Margarita od Austrije. Kao sva religiozna arhitektura toga doba, odslikava jednostavnost i skromnost. Kompleks je četvougaon i ima crkvu, klauster, vrt, pevnicu i relikvijar. Sve okolne kuće gledaju na njega. U unutrašnjosti ćete upoznati tipičan kastiljanski ambijent s drvenim vratima i gredama, i sa plavim i belim pločicama iz Talavere, grada u Kastilji s keramičkom tradicijom od XV v. Pored portreta kraljevskih mecena, kako iz austrijske, tako i iz burbonske kuće, videćete sjajnu kolekciju slika i skulptura od polihromnog drveta iz XVII v. U relikvijaru dignite pogled na svod oslikan Kardućovim freskama, a među  relikvijama svetaca, zanimljiva je staklena posuda s krvlju Sv. Pantaleona. Pošto je u požaru krajem XVIII v. bila uništena, crkvu je obnovio neoklasični arhitekt Ventura Rodriges, a freskama je oslikao italijanski slikar Luka Đordani. Vreme posete je ograničeno,  rezervišite na vreme!

KATEDRALA BOGORODICE OD ALMUDENE

Prema legendi, kip Bogorodice doneo je u Španiju sam apostol Jakov

Katedrala Bogorodice od Almudene, Madrid. Fotografija preuzeta sa: https://espanaviajar.com/madrid/catedral-almudena/

            Kraj Trga oružja u Kraljevskoj palati nalazi se danas zvanična glavna madridska katedrala. Priča o Bogorodici zaštitnici grada seže daleko u prošlost, a ime Almudena je arapskog porekla, jer je kip Majke Božje pred saracenskom najezdom bio skriven u rimskoj zidini nad kojom su oni podigli svoju tvrđavu. Sa gradnjom hrama se započelo 1883, u njoj je učestvovalo nekoliko generacija arhitekata, a otvorena je tek 110 godina kasnije. Spolja je to strogo i neoklasično trobrodno zdanje sa sivo-belom fasadom, a unutrašnjost je neogotička. Pod njom je neoromanička kripta u kojoj se čuva kip Bogorodice od Almudene iz XVI v. Poslednje oslikavanje izveo je savremenik Kiko Argueljo u vizantijskom stilu povodom venčanja princa Filipa i plebejke Leticije 2004. g.

KAPELA SVETOG ANTONIJA OD FLORIDE

Otkrijte pravi umetnički biser van glavnih turističkih ruta

Kupola Kapele Svetog Antonija od Floride u Madridu; fotografija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/ermita-de-san-antonio-de-la-florida

            Na obali Mansanaresa, na mestu nekadašnje palate La Florida, podignuta je krajem XVIII v. crkvica u italijanskom stilu koju je freskama oslikao Goja. Kompozicija prikazuje čudo Svetoga Antonija u kupoli prečnika 6m, kao i apoteozu anđela u trouglastim površima na spoju zidova s kupolom i u polu-kupoli glavnoga oltara sa simbolom Presvetog Trojstva. U kapeli je vršena služba do XX v. kada je zbog opasnosti da se freske oštete od dima sveća pretvorena u muzej. Goja je umro u Bordou, a njegovo telo je preneto u kapelu 1920, pa  je tada postala panteon. Druga, istovetna crkvica sagrađena je za  službu pored ove, a preko puta njih je spomenik velikom slikaru. Prošetajte se obalom reke i sa najbližeg  mosta uživajte u veličanstveniom pogledu na Kraljevsku palatu. Kad ste se dobro umorili, ne propustite da u restoranu Kasa Mingo, preko puta crkve, probate njihov specijalitet, piletinu pečenu sa sidrom (jabukovim vinom) uz času ovog pića tipičnog za severnu pokrajinu Asturiju.

PTIČICA (LA PAJARITA)

Kao i svaki grad i Madrid ima svoje tajne, neka skrivena mesta na kojima možete uživati u autentučnim prizorima i kupiti ili degustirati najkvalitetnije proizvode koji se desetinama godina prave zanatlijski sa nepromenjenim ukusom i  kvalitetom. Pored čuvenih prodavnica turona i bombona od ljubičice o kojima smo već pisali, u najlešem delu Madrida, četvrti Salamanka, krije se radnjica u kojoj ćete naći veliki izbor čokolada i bombona.

Radnju je 1852. osnovao pradeda sadašnjeg vlasnika.

Fotografija preuzeta sa @travelreport

PTIČICA  je mala radnja sa vrlo brižljivo uređenim izlogom. Kad se uđe, nailazi se na pult sa starinskom vagom, tradicionalnim staklenim teglama i mnogo kutija različitih veličina u koje pakuju svoje proizvode.

Prijatan ambijent i izuzetna usluga uvek su bili njihov prepoznatljiv znak. A proizvodi se rade zanatlijski sa sastojcima vrhunskog kvaliteta.

Radnja se u početku nalazila na poznatom madridskom trgu Kapija sunca (La Puerta del Sol), a 1969. preseljena je u ulicu Viljanueva (Villanueva, 14) gde se i danas nalazi. U toku svoje duge istorije bila je svedok mnogih istorijskih događaja kao što je ubistvo Hosea Kanalehasa (José Canalejas) 1912, u to vreme predsednika Ministarskog saveta. Pošto je obavio kupovinu u radnji LA PAJARITA, izašao je i stao pred izlog knjižare San Martin (San Martín). Tu je na njega izvršen atentat čime je prekinut program njegovih reformi.

Osim toga, bila je svedok promena koje su se desile na samom trgu, odnosno rekonstrukcija koje je trg doživeo 1856. i 1986.

O slavi ove radnje govori i jedna anegdota. Naime, princeza Kristina de Borbon (Cristina de Borbón), ćerka kralja Alfonsa XIII, sećajući se nekih događaja iz svog detinjstva, ispričala je da je jednom prilikom sa bratom pobegla na ulicu ali su, naravno, odmah otkriveni i vraćeni kući. Princeza se tada prisetila da su ona i brat imali nameru da odu u radnju La Pajarita da kupe slatkiše.

@rinconesdemadrid

Danas ova radnja ima svoje stalne klijente koji kod njih redovno naručuju. Među njima su španski Senat i Parlament.

O tome koliko je radnja bila popularna govori i to što je jedna sarsuela dobila ime po njoj.

Radnja je, između ostalog, poznata i po tome što kvalitet njihovih slatkiša ne opada. Koriste se uvek iste sirovine i održava se sedamnaest ukusa.

Jagoda, ananas, anis, kafa, menta, limun, pomorandža, čokolada itd, prepoznatljivi su ukusi njihovi bombona.


@revistaHSM

Svoje ime lokal duguje čuvenom španskom piscu Migelu de Unamunu (Miguel de Unamuno).

Naime, osnivač radnje se sastajao sa grupom prijatelja u kafeu Levante čiji je posetilac bio i pomenuti pisac koji je imao običaj da pravi ptičice od papira. Kada su budućeg vlasnika pitali kako će nazvati lokal on je pogledao u ptičice i odlučio da će se njegov lokal baš tako i zvati.

A kako i samo ime kaže, njihov najpoznatiji proizvod su čokoldice u obliku ptičica.

Semana Santa u Španiji

Postoji jedna nedelja u godini kada se ulicama širom Španije širi sladunjavi miris tamjana, a zvuk truba i bubnjeva prati pregršt procesija. Atmosfera je svečana i vrlo često nabijena emocijama, pa budi strahopoštovanje čak i u onima koji nisu religiozni. Proslava Uskrsa odnosno Semana Santa (Velika sedmica) je zaštitni znak Španije tokom prolećnih meseci i jedna od najvećih proslava na nacionalnom nivou. Ipak, Andaluzija, na čelu sa Seviljom, poznata je kao najbolje mesto da se ovaj praznik doživi u svom punom sjaju. 


Fotografija preuzeta sa esmadrid.com.

Velika sedmica počinje na Cveti (Domingo de Ramos), a završava se na sam dan Uskrsa (Pascua/Domingo de Pascua/Domingo de resurrección). Međutim, pripreme kreću mnogo ranije i zahtevaju nekoliko meseci napornog vežbanja, pa da vidimo zašto.

Učesnici procesije

Svakog dana ovog velikog praznika, različita bratstva (cofradíashermandades) izlaze na ulicu formirajući povorku (procesión). Svaka od njih počinje i završava se u crkvi bratstva, a njen glavni deo je takozvani paso, odnosno platforma sa prikazom određene biblijske scene. Ukrašavanje platforme čini važan deo pripreme za praznik; figure Device i Hrista se oblače u skupe odore, a bratstva se takmiče čija će predstava biti najveličanstvenija.

Da napomenemo da su platforme poprilično teške, a na leđima ih nose članovi bratstva zvani costaleros. Ime su dobili prema jednoj vrsti platnenog džaka sa punjenjem (costal) koji nose na glavi i ramenima, a koji je tu da koliko toliko olakša ovaj težak zadatak. Treba imati na umu da svaki costalero u proseku nosi oko 40kg i da većina procesija traje 4-5h, mada se neke protegnu tokom čak 14 sati! Osim toga, oni najposvećeniji će izabrati da idu bosi, što dodatno otežava ovaj zadatak. Međutim, costaleros ne samo da imaju fizički naporan posao, već se od njih zahteva i visok nivo koordinacije. Naime, oni ne vide kuda idu jer su prekriveni platnom, a uputstva im daje predvodnik (capataz) uz pomoć određenih uzvika i kucanjem u drveno postolje koje nose. Sinhronizacija je, dakle, od vitalne važnosti i svi moraju da koračaju kao jedan.


© Sevilla Misterios y Leyendas


Osim pomenutih „nosača”, procesiju čine i: orkestar koji najavljuje njen dolazak, krst koji nose najmlađi članovi bratstva, crkveni barjak i takozvani nazarenos(negde poznati i kao penitentes) koji su tu kao pratnja. Nazarenos imaju posebne odore sa šiljatim kapama, te na prvi pogled podsete na period inkvizicije koja je svakako obeležila špansku istoriju. Međutim, ne brini ako ih vidiš, jer danas u Španiji nemaju lošu konotaciju.

Kako izgleda grad u toku Velike sedmice

Odmah da kažemo da uži centar većine gradova bude u potpunosti blokiran, te je kretanje poprilično otežano. Taman kad misliš da si uspeo da pronađeš zaobilazni put, ispred tebe se ispreči neka nova procesija i tako u krug. Takođe možeš primetiti da neki ljudi idu svečano obučeni; muškarci u odelima, a žene u haljinama i sa posebnim ukrasom na glavi zvanim mantilla. Ipak, za nas je najveće iznenađenje bilo videti sa koliko emocija određeni pojedinci prate povorke. Bude tu plača, bolnih uzvika, ili pak obraćanja Hristu ili Devici, a ukoliko se radi o noćnoj procesiji, svetlost sveća dodatno doprinosi atmosferi. Emocije se tiču i vremena, pa tako mnogi bojažljivo gledaju vremensku prognozu nadajući se suncu, a neki se ozbiljno potresu ako kiša spreči izlazak pocesije.


©gente de paz

Pomilovanje osuđenika (Indultos de Semana Santa)

Još jedna zanimljivost u vezi sa Velikom sedmicom u Španiji je i činjenica da se određenim osuđenicima može dati pomilovanje. Tradicija datira iz 1759. godine kada je Karlos III dodelio ovo pravo bratsvu „El Riko” iz Malage, nakon čega se običaj proširio na celu Španiju. Danas sva bratstva imaju pravo da predlože osobe za koje smatraju da zaslužuju da budu oslobođene. Predloge razmatra Savet ministara, nakon čega kralj donosi konačnu odluku. Mada neki smatraju da ova tradicija vraća Španiju nekoliko vekova unazad kada je reč crkve bila poslednja, ona i dalje postoji, pa je tako 2018. godine pomilovano pet osuđenika.

Gastronomija

Kao što obično biva u Španiji, i ovaj praznik se odlikuje tipičnim jelima i poslasticama kao što su torrijas(slatke prženice) i bacalao con tomate (bakalar u sosu od paradajza). Takođe, u Kataloniji, Valensiji, Mursiji i još nekim oblastima u Španiji običaj je da kršteni kum svom kumčetu pokloni slatki kolač mona de Pascua sa čokoladnim jajetom.

@mundodeportivo

Koje su to najpoznatije procesije i prema kojim kriterijumima se ocenjuju

Kada smo pitale Seviljance da nam izdvoje 2-3 najlepše procesije u Sevilji, rekoše nam da je to težak zadatak. „Dobro, koji su to onda kriterijumi na osnovu kojih ih ocenjujete?”, bilo je naše sledeće pitanje. Kako su nam rekli, to može biti sam prikaz ili paso (neki od njih su važna umetnička dela), način kretanja nosača (potpuna sinhronizacija odaje utisak da prikaz lebdi u vazduhu), zatim muzika koja ih prati, kostimi, ili, pak, učestvovanje posmatrača i emocije koje u njima povorka budi.

Na kraju dođosmo do sledećeg izbora najlepših procesija u Sevilji:

CvetiLa Estrella
PonedeljakSan Gonzalo
UtorakSan Benito
SredaLos Panaderos
ČetvrtakLa Quinta Angustia
Madrugá
(noć između
četvrtka i petka)
El Silencio, El Gran Poder,
La Macarena, La Esperanza de Triana
PetakEl Cachorro

U Granadi bismo svakako izdvojile Cristo de los Gitanos na poslednjoj deonici njenog puta kroz Sakromonte koja počinje oko ponoći. Tu, sa Alambrom u pozadini, pripadnici romske etnije sa svojih prozora pevaju flamenko, a gomila posmatrača Devici i Hristu upućuje različite uzvike.

Još neke poznate procesije su:

  • Domingo de Ramos u Elćeu – Na Cveti se slavi ulazak Hrista u Jerusalim kada ga je narod dočekao mašući palminim i maslinovim granama. Zbog toga su u Španiji ukrasi od palminog lišća glavni protagonisti na ovaj dan, a kako je Elće grad sa najvećom šumom palmi u Evropi, nadaleko je poznat po lepoti tih ukrasa.
  • Malaga – Izdvajaju se pomilovanje zatvorenika, te Procesija legionara koji se iskrcavaju u luci. 
  • Valjadolid je poznat po prikazima velike umetničke vrednosti, pre svega u baroknom stilu.
  • Brojne procesije u Zamori su poznate po tome što su praćene gregorijanskim koralima (jedan vid liturgijskog pevanja).

I mada su neke procesije poznatije od drugih, gde god da se nađeš u Španiji za vreme Uskrsa, iskusićeš nešto potpuno novo i drugačije. Uz to, za svaki grad je dostupan program sa tačnim redosledom povorki i satnicama, pa ćeš moći da odabereš one najzanimljivije. 

*Tekst je preuzet sa stranice Pod španskim suncem:

 https://podspanskimsuncem.com/blog/semana-santa-u-spaniji/#!/grs/3

DVANAEST ZRNA GROŽĐA ILI GROŽĐE SREĆE

Nova godina se približava, a sa njom i neki lepi i zanimljivi običaji. O jednom od njih  ćemo vam danas pričati.

Nova godina je praznik pun optimizma i nade da će sa promenom kalendara doći i do promena, naravno na bolje, u našem životu, kako privatnom tako i profesionalnom.

Ali ima i onih koji misle da bi toj očekivanoj sreći trebalo dati malo podstreka pa onda slede tradiciju dvanaest zrna grožđa ili grožđa sreće, ili zrna sreće.

Ova tradicija se sastoji u tome da se 31. decembra tačno u ponoć kada sat počne da otkucava 12 sati, sa svakim otkucajem sata, pojede jedno zrno grožđa.

Veruje se da je svako zrno jedan mesec u godini i ko pojede svih dvanaest imaće sreće cele godine. Ovaj običaj je nastao u Španiji i odatle se preneo u mnoge zemlje Latinske Amerike.

O značaju ove tradicije i to koliko je popularna u Španiji govori i činjenica da se na Kapiji sunca (Puerta del Sol), u centru Madrida, još od 1962. godine Madriđani i svi koji se tamo zateknu okupljaju da bi zajedno pojeli tih 12 zrna sreće. Sve to prenosi televizija, a jedino se 1973. ovaj događaj nije prenosio iz Madrida već iz Barselone.

O ovom običaju postoje dve teorije. Prva je da je počela još 1880. godine kada je španska buržoazija počela da imitira francusku koja je na privatnim zabavama pila šampanjac i jela grozđe.

Ubrzo posle toga, kada su Madriđani počeli da izlaze na Kapiju sunca da  pred ponoć jedu grožđe kako bi ismevali madridsku buržoaziju, ovaj događaj je polako počeo da dobija drugi značaj i da prerasta u tradiciju.

Druga teorija kaže da je 1909. godine u oblasti Alikantea izuzetno dobro rodilo grožđe. Kada su tamošnji proizvođači videli da imaju previše grožđa koje možda neće prodati, uspešno su popularizovali ovaj običaj koji je i danas deo španske kulture i tradicije.

U Španiji se jede sveže grožđe dok se u nekim zemljama Južne Amerike jede suvo grožđe.

Dovitljivi trgovci su i u ovome našli šansu da zarade. Sada se mogu naći čak i teglice ili konzerve sa 12 zrna gožđa pripremljenih da se što brže pojedu, oljuštenih i sa izvađenim  koščicama. 

Da bi ovaj običaj bio upotpunjen, za doček nove godine trebalo bi da se nosi crven donji veš.

ZANIMLJIVOSTI (španska prezimena)

Danas ćemo vam o Španiji ispričati nekoliko zanimljivih stvari koje možda niste znali, a trebalo bi da znate ako želite da upoznate tu lepu i raznoliku zemlju.

Da li vam je poznato da žena prilikom udaje u Španiji ne uzima muževljevo prezime? Ta mogućnost nije predviđena. Tradicionalno svaka osoba ima dva prezimena, prvo je očevo a drugo majčino i ta prezimena nosi celog života.

Pa kako to onda izgleda u jednoj porodici koja ima i decu?

Evo primera:

Žena                                                                 Muž

Laura Castro Flores                                    Antonio García Muñoz

 

Dete

Fernando  García Castro

 

Dakle, kad se dete rodi, dobija prvo prezime oca i, na drugom mestu, prvo prezime majke, što su zapravo prezimena deda po očevoj i majčinoj liniji.

Naravno, žena uvek može da kaže da je supruga tog i tog, ali u zvaničnim dokumentima stoje samo njena dva prezimena, to jest, prvo prezime oca, pa prvo prezime majke.

Ako upoznate dvoje ljudi (muškarca i ženu) sa istim prezimenima, to znači da nisu supružnici, već brat i sestra.

Kada smo već kod prezimena, da vas pitamo još nešto. Da li znate šta znači kada nekoj devojci kažu da joj je „prošao pirinač“?

Da bismo došli do toga reći ćemo vam nekoliko stvari  vezanih za obavljanje čina venčanja u Španiji.

U vreme Frankove diktature crkveni brak je bio jedini važeći, što znači da dvoje ljudi venčano u crkvi ne moraju da se venčavaju i na građanski način.

Danas su se stvari promenile mada je za većinu Španaca i dalje crkveno venčanje važnije, iako nema zakonsku vrednost.

Građansko venčanje se ne proslavlja kao i crkveno, bar ne kod većine Španaca.

Posle sklapanja braka u crkvi, mladence pri izlasku zasipaju pirinčem. Kao i žito, pirinač je simbol obilja, sreće i rodnosti.

Otuda i šaljivi izraz da je nekoj devojci prošao pirinač, odnosno da joj je prošlo vreme za udaju.

 

Sledeće nedelje ćemo Vam pisati o običaju dvanaest zrna groždja, kao i o mišiću Peresu (Ratoncito Pérez).

Granadisima Blog

Poštovani posetioci našeg bloga,

Pre nego što Vam se predstavim i objasnim zašto sam se odlučila da napravim ovaj blog moram da kažem da on nije samo moja ideja i da neću samo ja raditi na njemu. Moje drage kolege i đaci škole Granada učestvovaće u pripremi i pisanju tekstova koje ćemo objavljivati.

Dakle, moje ime je Gordana Vranić. Mnogi posetioci ovog bloga znaju da ja držim prvu školu španskog jezika u Beogradu.

S obzirom da neizmerno volim svoj posao jer isto toliko volim i Španiju, odlučila sam da tu svoju ljubav prenesem i svima Vama i da Vam na izvestan način približim tu divnu zemlju. Možda ćete se posle praćenja našeg bloga osećati
kao da ste bili u Španiji iako niste. Upravo to i želimo.
Kao što znate, kada učite jedan strani jezik potrebno je upoznati kulturu, istoriju i običaje zemlje čiji jezik učite.

Prema tome, svima vama koji volite Španiju ili je posećujete iz raličitih razloga, posvećujemo ovaj blog u kome ćete naći niz informacija o istoriji, kulturi i običajima naroda Španije.

Potrudićemo se da Vam damo i neke zanimljive detalje o Španiji koje niste znali, o nekim skrivenim mestima koje samo Španci poznaju. Pozivamo i sve  vaskoj i ste bili u Španiji da nam se pridružite i da svojim iskustvima pomognete da oni koji nisu bili dobiju odgovarajuće informacije koje bi im pomogle kada krenu na put.

Svako iskustvo i svaka informacija biće dobrodošli i nama koji smo bili tamo, ali mnogo toga još nismo videli ni upoznali.

Želim da uživate čitajući ovaj blog isto kao što ćemo uživati i mi koji budemo radili na njemu.

Gordana Vranić
Profesorka španskog jezika i vlasnica škole GRANADA