IZLETI PO OKOLINI MADRIDA

Španija je administrativno izdeljena na 17 autonomnih oblasti i jedna od njih je madridska, u samom centru Iberijskog poluostrva. Ako ste odlučili da se udaljite  iz grada, možete poći na sever, u planinu Gvadaramu, da proskijate zimi ili se rashladite leti. Na severozapadu je manastir El Eskorijal i mnogo novija Dolina palih. U južnom delu je palata Aranhues, a na istoku književna Alkala de Enares i slikoviti Ćinćon. Raznovrsni doživljaji čekaju vas na bilo kojoj od četiri strane.

ZIDINE BUITRAGA NA RECI LOSOJA (BUITRAGO DE LOZOYA)

U Ulici Lanca  presecan je put onima koji su hteli da izbegnu plaćanje putarinu

Buitrago de Lozoya; fotografija preuzeta sa www.descubrir.com

            Na 74 km severno od Madrida, u meandru reke Losoje, na gotovo 1000 m nadmorske visine možete provesti divan dan u ovom prastarom i slikovitom mestu. Još su Rimljani tu osnovali naselje, Arapi su sazidali tvrđavu, a u srednjem veku je postao značajna pijaca. Gotsko-mudeharski grad iz XIV v. danas je u ruševinama, no dobar deo tvrđave je očuvan. Uđite kroz kapiju na tornju i započnite  šetnju. Sa stepeništa uz same zidine imaćete fantastičan pogled na okolinu. Potom ćete stići do crkve Santa Marija del Kastiljo iz XV v. sa mudeharskim tornjem i galerijom pod stubovima u plamenoj gotici, a odatle na Trg Kastiljo gde se održavaju svečanosti vezane za koridu. Sa ovog trga se ulazi u tvrđavu, a iza nje je jedno krilo zidina sačuvano još iz arapskog vremena. U novom delu, u zgradi Opštine posetite mali Pikasov muzej sa zbirkom grafika, crteža i keramičkih predmeta koje je gradu poklonio Pikasov berberin, rodom iz Buitraga. Pravi doživljaj! Ovdje će vam svaki kutak i svaki kamen ispričati neku priču.

KRALJEVSKI MANSANARES (MANZANARES EL REAL)

Od Rimljana, preko Vizigota i Arapa do španskog Kraljevskog Mansanaresa

Manzanares el Real; fotografija preuzeta sa esmadrid.com

            Mesto je osnovano 1248, no u to vreme je većina stanovnika Madrida odlazila u Andaluziju u rat protiv Mavara, pa su ga naselili žitelji obližnje i severnije Segovije. Rivalstvo dva grada okončano je tako što je Alfonso X pripojio Kruni ovo naselje koje je tako steklo naziv ‘kraljevsko’. Palatu-tvrđavu, poput zamka iz bajke, sagradila je plemićka porodica Mendosa  u XV v. i vidi se nadaleko s puta. Unutar nje je muzej španskih zamkova i zbirka tapiserija. Zatim možete obići i Stari zamak o kome se malo zna, kao i Crkvu Naše Snežne Bogorodice, koju je po svoj prilici osnovao markiz od Santiljane u XIV v. A onda se prepustite čarobnoj prirodi ovoga kraja koji je 1992. uključen u mrežu svetskih rezervata biosfere. Najzaštićeniji deo je Pedrisa u kojoj su pronađeni crteži čoveka iz bronzanog doba i koja pleni svojim čudnim oblicima stena, potom prekrasna priroda gornje doline reke Manzanares i najzad jezero Santiljana u koje možete zabaciti i udicu. Uživajte u čarima odmora u prirodi.

EL ESKORIJAL (El ESCORIAL)

Ovde ćete videti El Grekova platna  i Čelinijevog Hrista od belog mermera

El Escorial; fotografija preuzeta sa wikipedia.com

Na padinama planinskog venca Gvadarama počiva monumentalno i strogo zdanje El Eskorijal podignuto po nalogu Filipa II u XVI v. a koje je izvršilo ogromni uticaj u španskoj umetosti. Bilo je zamišljeno kao višenamensko, tako da ćete unutra moći da vidite baziliku sa veličanstvenim nadoltarskim naslonom, biblioteku sa 40.000 knjiga, među kojima i inkunabule Alfonsa X Mudrog i Svete Tereze, Muzej sa sa delima Flamanaca, Italijana i Španaca, prebogate kraljevske odaje i osmougaoni kraljevski panteon u mermeru i bronzi. O manastirskom delu brinu se fratri iz reda Avgustinaca. Lepi vrt zanosno miriše na šimšir, a obiđite i dve prinčevske “kućice”, zaista male u poređenju s glavnom građevinom i popularno zvane Gornja i Donja. Ovu drugu je zamislio isti arhitekt kao i muzej Prado, pa ćete uočiti sličnost. U smiraj dana pođite na takozvanu stolicu Filipa II udaljenu par kilometara i uživajte u nezaboravnom panoramskom vidiku.

DOLINA PALIH (VALLE DE LOS CAÍDOS)

Ovde su grobovi Franciska Franka i osnivača falange Prima de Rivere

Valle de los Caídos; fotografija preuzeta sa elmundo.es

            Na 15 km od El Eskorijala, prema želji generalisimusa Franka podignuto je spomen obeležje za 40.000 žrtava španskog građanskog rata. Predelom dominira granitni krst od 150 m visine podignut na steni okruženoj borovom šumom. U njoj je ukopana bazilika-grobnica za poginule na obe zaraćene strane. Ispred je ogromna zaravan od 30.600 m2 na kojoj se nalazi Benediktinska opatija. Kraj glavnog oltara u bazilici je Frankov grob prekriven belom pločom, a nasuprot njemu grob Hosea Antonija Prima de Rivere, vođe španske falange. Međutim, 24. oktobra 2019. odlkukom Vrhovnog suda Frankov grob je  premešten na groblje Mingorubio gde je sahranjen pored svoje žene Karmen Polo. Izgradnja ovog spomeničkog kompleksa trajala je od 1940. do 1959, a u njoj su učestvovale hiljade političkih zatvorenika republikanskog opredeljenja. Prinudni rad je trebalo da doprinese smanjenju kazne, ali mnogi nisu nikada doživjeli slobodu, jer su poginuli u besprimernim uslovima rada. Od 300.000 zatvorenika u 19 arhiva se nalaze podaci samo za polovinu, a ostali su verovatno sahranjeni po raznim zajedničkim jamama. 

KRALJEVSKA PALATA U ARANHUESU

U predivnim vrtovima slušajte Rodrigov Koncert za Aranhues

Palacio Real de Aranjuez; fotografija preuzeta sa patrimonionacional.es

Na ušću reka Taho i Harame, oko 50 km južno od Madrida, nalazilo se  kraljevsko imanje za odmor koje je pod dinastijom Borbona pretvoreno u dvorsku rezidenciju. Ovde ćete uživati u baroknoj arhitekturi i divnoj prirodi. Palata je podignuta u XVIII v. i moći ćete da posetite njene raskošne odaje: Salon ogledala, ili Porcelanskog posuđa, Salu za pušenje, Kraljevsku kapelu i jedan zasebni paviljon pod imenom Ratarska kuća. U nepreglednim vrtovima koji se rasprostiru na 300 hektara možete se predati čarima zelenila i prirode i umirujućem šumu vode iz fontana. Danas je ova oblast poznata po gajenju jagoda i špargle. Ako se zadesite u Madridu između aprila i oktobra, sednite na stanici Atoća u parni Voz jagoda sa drvenim vagonima u kome će vas domaćice poslužiti korpicama ovoga voća. Vozna karta uključuje i posetu glavnim spomenicima. Dobro došli i lep provod.

ALKALA DE ENARES (ALCALÁ DE HENARES)

Ovde se dodeljuje Nagrada Servantes, najviše priznanje u hispanskim književnostima

El Museo Casa Natal de Cervantes, Alcalá de Henares; fotografija preuzeta sa: telemadrid.es

U Alkali  de Enares, starom latinskom Komplutumu, kardinal Sisneros je 1499. g. osnovao univerzitet čiji je centar bio Škola San Ildefonso. U tom zdanju sa fasadom u stilu španske renesanse, prekrasnim unutrašnjim dvorištima i svečanom salom sa gipsanim ukrasima učili su neki od najvećih pisaca španskog Zlatnog veka, Kevedo i Tirso de Molina. A tu se 1547. rodio i velikan Servantes.  Njegova kuća-muzej je rekonstrukcija kuće iz XVI v. na mestu gde se pretpostavlja da je živela piščeva porodica. Neizostavno je posetite. U crkvi San Ildefnso nalazi se grob kardinala Sisnerosa od mermera iz Karare. U starom jezgru ovog malog gradića pronaći ćete i ostatke Nadbiskupske palate, nekoliko crkava, ali i tragove drugih dveju kultura. Arapi su ga osnovali i dali mu ime, tvrđava na reci Alkala, još 719., a Jevrejska četvrt sa svojom glavnom ulicom, mnogim radnjama i slepim bočnim uličicama oslikava njihovo vekovno prisustvo. Provešćete divan i zanimljiv dan na ovom izletu.

ĆINĆON (CHINCHÓN)

Kupite beli luk i anis i probajte  smešne  kolače

Plaza Mayor, Chinchón; fotografija preuzeta sa: esmadrid.com

            Na oko 50 km od Madrida nalazi se verovatno najživopisnije selo u pokrajini. Poznato je po svojm Glavnom Trgu (Plaza mayor) iz srednjeg veka, nepravilnog oblika i sa galerijom stubova koji nose 234 balkona. Ako ste ljubitelji umetnosti  svakako ćete posetiti Crkvu Uznesenja u mešavini gotskog i baroknog stila čiji je paroh bio Gojin brat, tako da ćete videti Bogorodičino Vaznesenje, sliku ovoga velikoga slikara. Potom možete obići Sahat-kulu koja je jedini ostatak crkve porušene u ratovima s Napoleonom, nekoliko kapelica, zamak grofova od Kabrere i avgustinski manastir iz XVIII v. pretvoren u hotel, ili kako to Španci zovu, stajalište (el parador). Prilično za ovako malo mesto, zar ne? A onda u nekoj poslastičarnici probajte kolače koji su duhovito oblikovani i odgovarajuće nazvani fratrova jaja i  iskušenicine sisice, pa posedite na Glavnom trgu i zamislite da prisustvujete prikazivanju Hristovog stradanja na Veliku subotu, ili koridi u avgustu. Pri odlasku ponesite za uspomenu tipične proizvode, beli luk i anis.

ŠETNJA PO MADRIDU

Sada možemo da nastavimo šetnju po Madridu.

Park RETIRO

U trenucima dok spokojno šetate jedna statua će vas podsetiti da đavo ne miruje

Ovaj predivni park odmah iza Prada nasledio je ime «Odmorište» od nestale kraljevske palate od koje se sačuvala jedino «Kuća dobrog odmora». Za obične smrtnike otvoren je tek krajem XIX v. i danas je jedan od najživljih prostora u Madridu. Tamo će vam gledati u dlan, čitati sudbinu iz tarota, slikati vas, svirati vam svaku vrstu muzike, klovnovi će razveseljavati decu kad su se umorila od igre, moći ćete da iznajmite brodić i zaveslate jezerom ispred monumentalne polukružne kolonade s konjičkim kipom kralja Alfonsa XII ili ćete obići dve palate arkitekte Velaskesa Boska: jednu, Velaskesovu, od crvene cigle i obloženu tipičnim keramičkim pločicama i drugu, Kristalnu, od metala i stakla. Dok uživate i opuštate se, tek da ne zaboravite da postoji i ona druga strana, otkriće vam se kip Palom anđelu, jedini u svetu podignut  Sotoni. Do njega je ružičnjak, pa poruku otkrijte sami…

Kristalna palata u Retiru. Slika preuzeta sa: https://madridsecreto.co

Kolumbov trg (La plaza de Colón)

 Zaplovio je ka Indiji, ali umesto Indijaca sreo se s Indijancima

            Kad od trga Sibeles krenete u kratku šetnju na sever, prvo ćete s desne strane proći pored Nacionalne biblioteke, monumentalnog zdanja iz XIX v. čiju fasadu krase kipovi znamenitih humanista. Potom stižete na prostrani trg na kojem je s jedne strane  par postmodernističkih tornjeva od čelika i stakla, a sa druge se uočavaju dve umetničke celine. Na lepom neogotičkom stubu iz 1885. stoji Kolumbo okrenut ka zapadu, a u podnožju su u reljefu opisani prizori sa njegovih putovanja. Iza, prema ulici Serrano, u savremenom Vrtu otkrića, na četiri betonska bloka pročitaćete uklesana imena karavela i moreplovaca koji su pošli u Novi svet i otpočeli veliku kolonijalnu pustolovinu. Pet vekova kasnije, putevi vode u obrnutom smeru, pa ćete na ulicama sigurno primetiti bar nekoga od više stotina hiljada Južnoamerikanaca koliko ih danas živi samo u Madridskoj autonomnoj oblasti. 

Kolumbov trg. Slika preuzeta sa; https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Col%C3%B3n

Železnička stanica Atoća (ATOCHA)

Pre nego što krenete na put, već u tropskom vrtu ćete se osetiti kao na drugom mestu

            Na zemljištu obraslom koviljem podignuta je sredinom XIX v. prva železnička stanica koja je po ovom rastinju dobila ime. Kad je nedugo potom izgorela, sagrađena je nova od kovanog gvožđa i stakla. Bila je poprište mnogih istorijskih događanja, pisci su na njoj smeštali radnje svojih romana, a u novije vreme Almodovar je tu snimao svoj film «Kika». Stanica je danas  mnogo veća i prilagođena savremenim potrebama, a u starom delu je napravljen tropski vrt sa 400 biljnih vrsta na 4.000 m2. Posle terorističkog napada 11. marta 2004. građani su jedan deo pretvorili u mesto spomena na 192 žrtve. Preko puta se nalazi zgrada Ministarstva poljoprivrede, takođe iz XIX v., sa kupolama ukrašenim keramičkim pločicama na uglovima i vajarskom grupom skulptura u sredini. Pođete li uzbrdo ulicom Atoća, zastanite kod zgrade broj 55. Poznata je po nemilom događaju ubistva 5 i ranjavanja 4 advokata laburista 1977, dve godine posle smrti diktatora Franka, na početku španske tranzicije.

Stanica Atoća. Slika preuzeta sa: https://www.seat61.com/stations/madrid-atocha.htm

KAPIJA SUNCA (Puerta del Sol)

Uobičajeno mesto susreta. Naravno, kod medveda!

            Ovde je davno bila tvrđava i istočni prilaz gradu. Kapije više nema, sem u imenu, Kapija Sunca. Trg je prostran i otvoren, u obliku polumeseca. Na njemu su se zbili mnogi presudni trenuci španske istorije, a danas predstavlja neuralgičnu tačku društvenog života. U središtu polukružnog oboda je zdanje iz XVIII v. u čijem tornju je veliki sat sa kuglom. Na masovnim dočecima novih godina, on celoj zemlji odbrojava poslednje sekunde stare godine. Na asfaltu ispred zgrade zastanite u samom geografskom središtu Španije, na oslikanom nultom kilometru od koga se mere svi državni putevi; ako stanete na njega, urbana legenda kaže da  ćete se svakako vratiti u Madrid. Onda ćete proći kraj bronzanog konjičkog kipa Karlosa III  i zatim kraj znamenje prestonice, spomenika s medvedom koji je otišao pravo u njen grb. Tu su i drugi simboli: ulica Montera poznata, kako se to sada kaže, po seksualnim radnicama i, na jednoj od visokih zgrada, čuvena reklama «Tio Pepe», čika Pepe, marka još poznatijeg aperitivnog vina heres, ili šerija.

Medved – simbol Madrida. Slika preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/puerta-del-sol

GLAVNI TRG (PLAZA MAYOR)

Od lomača Inkvizicije do novogodišnjeg vašara

            Od Kapije sunca, idući ulicom Major dolazite na Glavni trg, tipično špansku arhitektonsku tvorevinu. Sagrađen je početkom XVII v. u kastiljanskom stilu, pravugaonog je oblika i okružen trospratnim kućama. Na njemu su javno izvođene presude Inkvizicije, a kasnije održavane koride. Glavni ukrasni element je freskama oslikana fasada starog sedišta pekarskog esnafa, a u centru je konjički kip Filipa III. Iz kafanica u prizemlju zgrada po lepom vremenu se iznose stolovi napolje, a u radnjama sa zanatskom robom možete kupiti originalu baskijsku beretu i mnoštvo drugih suvenira. Brojni izlazi vode sa trga, ulica Toledo do buvlje pijace Rastro, a na sledećem uglu, niz stepenice se stiže do Luka nožara (Arco de Cuchilleros), dela sa tipičnim gostionicama. Nedeljom trg postaje filatelistička tržnica, a svakog decembra se pretvori u ogromni bučni vašar na otvorenom za prodaju veselih božićnih i novogodišnjih ukrasa i sitnica. U okolnim kućama žive obični ljudi, a priča se i da lutaju duše davno spaljenih krivoveraca.

La Plaza Mayor. Slika preuzeta sa: esmadrid.com

BUVLJA PIJACA RASTRO

Za svačiji ukus, potrebu i džep: antikno, staro, retro, novo, moderno…

            Nadomak četvrti La Latina, srca starog Madrida, još u srednjem veku su počeli da trguju oko klanica stoke. Rastro je bio veletržnica mesa, a danas se na njemu prodaje sve, od životinja do nameštaja i odeće i to samo nedeljom pre podne. Počinje na Trgu Kaskoro, što je ime mesta na Kubi gde se u poslednjem kolonijalnom ratu istakao španski vojnik Eloj Gonsalo kome je tu podignut spomenik. „Buvljak“ je uvek pun i prodavaca i kupaca i pripazite da vam se novac neosetno ne izvuče, jer tamo svako nudi ili traži nešto dobro, lepo i jeftino. A svakako, ima i svoju priču. Izvjesni čika Cicija obogatio se prodajom starog posuđa i stekao 20 kuća, a hranio se samo hlebom i povrćem.  

Slika preuzeta sa: https://www.madrid-guide-spain.com/el-rastro.html

KRALJEVSKA PALATA  (PALACIO REAL)

 Zamislite da vas dovoze u raskošnoj  kočiji i da  ulazite u lavirint bajnih salona…

            Na uzvišici iznad reke Mansanares na kojoj su Mavari imali osmatračnicu, kasniji hrišćanski kraljevi su sagradili zamak. Legenda kaže da su požar u kom je izgoreo na Božić 1734. izazvale veštice i duhovi sa susedne padine jer im je narušavao mir. Filip V je u XVIII v. poželeo da sagradi najveličanstveniju palatu na svetu od cigle i kamena, kako ne bi ponovo gorela. A onda je, opet po legendi, dao da se iskopaju oči i odseče jezik arhitekti kako ne bi ponovio delo, niti kome preneo svoje znanje. Ipak, kad je ovaj umro u tamnici, nije mu uskratio počasti, pa je njegovu glavu ugradio iznad jednog prozora na prvom spratu. Do 1931. kraljevske porodice su stanovale u palati, a od tada se u njoj samo održavaju zvaniči skupovi i otvorena je za publiku. Na Trgu oružja ispred ulaza počeće vaša kraljevska avantura u bogatim salonima od mermera i mahagonija, punim umetničkih dela najpoznatijih majstora s početaka burbonske epohe. Ipak ne zaboravite da izađete, vi ste iz neke druge bajke.

El Palacio Real. Slika preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/royal-palace-madrid

TRG KORIDE

Ako pogledate mapu cele Španije, uočićete da  izgleda kao raširena  koža bika

            Koride su jedno od poznatih španskih znamenja i održavaju se na mestima naročito i samo u tu svrhu sagrađenim. Madridska arena je jedna od najlepših i najvažnijih sa 24.000 mesta, u stilu mudehar svojstvenom mavarskloj arhitekturi na hrišćanskoj teritoriji. U ovoj borbi čoveka i životinje možete da tražite iskonske simbole sukoba uma i snage, da se setite Minotaura i lavirinta, ali ipak je danas reč samo o omiljenoj narodskoj i dobro komercijalizovanoj zabavi. Bikovi se posebno gaje samo za to i u izvornoj verziji moraju biti ubijeni. Stoga ova prilično krvava predstava ima dosta protivnika među samim Špancima, iako im ne daju da se mnogo čuju. Ako se ni vama ne gleda, priključite se nekoj grupnoj poseti, pa će vas uvesti u arenu, kročićete na pesak koji gaze čuveni toreadori i pokazaće vam druge ključne tačke jer korida sledi strogo utvrđeni protokol. Od mesa ubijene životinje po restoranima u okolini spremaju se specijaliteti. Pored arene nalazi se Muzej koride.

La plaza de toros de las Ventas, Madrid. Slika preuzeta sa: http://blog.dflatmadrid.com/conocer-madrid/descubre-la-plaza-de-toros-de-las-ventas-pasion-taurina-en-arquitectura-neomudejar/

Kartezijanski manastir (Monasterio de la Cartuja)

Nasuprot potpunoj svedenosti fasade, barokna razigranost unutrašnjosti kartezijanskog manastira posvećenog Bogorodičinom uspenju kao da oličava buntovništvo španske omladine. Zdanje je smešteno po strani od utabanih turističkih staza – ko bi se peo na još jedno brdo posle Albajsina i Sakromontea? – na uzvišenju koje je prema imenu ovog monaškog reda (u španskom obliku) dobilo ime Kartuha (Cartuja), a na kome se  danas nalazi kampus fakulteta za društvene nauke Univerziteta u Granadi. Manastiru se pristupa kroz kamene dveri iza kojih se pruža portik sagrađen u XVI veku.

Prizor čuva sećanje na doba početaka izgradnje. Bilo je to 1506, dve godine pošto je Huana, ćerka Izabele Katoličke, preuzela vlast posle majčine smrti. Sa juga Italije kojim vlada Fernando, Izabelin suprug, u Španiju stižu nove ideje i prepliću se sa gotskim i mavarskim nasleđem tako da nastaju odlike prvobitne renesanse u španskoj arhitekturi. Nadahnute kujundžijske rukotvorine u srebru (na španskom plata),  svojim složenim ukrasima daju ovom stilu posebno ime, plateresko, a istu raskoš primećujemo i na kapiji manastira. Međutim, portik je već primer pozne renesanse čija je monumentalnost i odsustvo ukrasa pod uticajem stila dvorca El Eskorijal koji je nadomak Madrida sagradio Felipe II.

Belina unutrašnjeg dvorišta okruženog zasvođenim hodnicima iznenađuje posle zemljanih tonova spoljašnjeg predela, pogotovo u sunčane dane kojih je tokom godine mnogo na ovim geografskim širinama. Pogled se smiruje zelenilom citrusnog drveća, a zvuk vode iz šedrvana opušta duh. Nije ni čudo što su se ovde monasi okupljali posle dana ispunjenog molitvom, sozercanjem i obrađivanjem manastirskog zemljišta. Dvorište povezuje zajedničke prostorije u kojima su se monasi sastajali u vreme nedeljnih obeda sa crkvom u kojoj su obavljali službu, sve dok 1835. nisu proterani. Utisak je da najviše podseća na dvorišta mavarskih kuća na susednom brdu Albajsinu.

U nekad zajedničkim prostorijama danas je galerija slika sa religioznom tematikom, a među njima se ističu dela Huana Sanćesa Kotana koji je postao slavan tek u XX veku i to zbog svojih mrtvih priroda. Ovaj toledski slikar proveo je posledenje decenije života kao monah u Kartezijanskom manastiru u Granadi. Njegova zaostavština uključuje i mnoge slike religioznih tema koje su savršeni primeri ranog baroka jer ih odlikuje snažan kontrast između svetlog i tamnog kojim se postiže utisak dubine. Stoga se ovaj stil često naziva tenebrizam ili kjaroskuro, a  najpoznatiji predstavnici potiču iz Karavađove slikarske škole. U Kotanovim delima je primetan i naturalizam, pa se smatra začetnikom španskog realizma.

Poslednja deonica posete vodi nas kroz crkvu koja je pravi krešendo čitavog doživljaja. U njoj se stiče sav napor celog monaškog reda, jer predstavlja ćeliju Božiju za čije se opremanje nisu štedela  ni sredstva ni mašta. Sastoji se iz jednog broda, podeljena je pregradama za vernike, iskušenike i monahe, a polihromni oltar pokazuje svu raskoš kasnog baroka. Iza njega je tabernakl sa predmetima potrebnim za bogoslužbu.

Crkva je sagrađena početkom XVIII veka i predstavlja spoj arhitekture, skulpture i slikarstva koji je Bernini nazivao bel composto (lepi spoj), a Fransisko Urtado Iskijerdo, jedan od najistaknutijih umetnika španskog baroka, prilagodio hispanskom senzibilitetu kako bi izazvao divljenje prema pobedonosnom Hristovom prisustvu na Zemlji preko tajne pričešća. Ovde je samo monasima bio dozvoljen pristup, dok su vernici posmatrali službu kroz okrugle prozore iz bočnih prostorija. Ikonografsko naglašavanje svetosti pričešća jedna je od mera borbe Katoličke crkve protiv protestantske reforme. Na jugu Španije ova politika je, između ostalog, u baroku dovela do popularnosti procesija i procvata religiozne likovne umetnosti, dok je na severu, gde je protestantski uticaj bio veći, barokna umetnost kulminirala u sakralnoj muzici i svetovnom slikarstvu.

     

Naposletku posećujemo sakristiju, odaju za pripremu bogosluženja, pa je samim tim u crkvenom sklopu to prostor nižeg značaja. Međutim, za kartezijance ona ima veći značaj jer se u njoj obavlja molitveni obred, a u manastirskoj hijerarhiji crkvenjak je na drugom mestu. Stoga ne čudi da sakristija uz tabernakl predstavlja najuspeliji izraz španskog kasnog baroka. Da nije ormarića koji ukazuju da je reč samo o jednoj crkvenoj odaji, izgledalo bi kao da se boravi u posebnoj crkvi. Ormarići su rađeni u intarziji, tehnici ukrašavanja stolarije umetanjem dragocenih materijala, a u Španiju su je doneli Arapi; u Granadi i dalje cveta pod nazivom taracea. Kontrast između tamne stolarije i prošaranog mermera u donjem delu prostorije i beline tavanice bogato ukrašene štukaturom predstavlja vrhunac baroknog izraza koji ni u jednom trenutku ne prelazi granice dobrog ukusa.

Kartezijanski manastir u Granadi je, stoga, prava riznica trovekovnog razvoja umetnosti na jugu Španije i čuva neke od njenih najvrednijih dragulja.

Vanja Kudra

Tapasi, sangrija, ljubaznost, Alhambra, masline, vino…

Tapasi, sangrija, ljubaznost, Alhambra, masline, vino…Pazle koje spojene u jedno čine Granadu – glavni grad istoimene andalužanske provincije na jugu Španije, koja je bila i teritorija nekadašnje mavarske kraljevine. U ovom gradu sigurno ćete osetiti pravi duh Španije, gostoljubljivost i uživati na svakom koraku. Mnogi koji su je posetili ističu da su se baš u ovom  gradu osećali najprijatnije i najviše su uživali.

Granada je ralativno mali grad u kom ćete na većinu mesta moći da stignete peške. Ima oko 250.000 stanovnika. Grad važi i za studentski, jer u njemu ima oko 80.000 studenata na univerzitetu sa preko šest vekova tradicije koji spada u tri najbolja u Španiji.

Mnogo pre nego što je grad dobio ime koje danas nosi, njegovom teritorijom vladali su Grci, Rimljani, Vandali, Vizigoti.

Mavari osvajaju grad 711. godine, a negde oko 750. godine njegovi stanovnici počinju da koriste ime Kalat Granata (na arapskom Qal at Granada) u značenju – Tvrđava od Granade, iz čega se razvija današnje ime. Granada na španskom takođe znači nar (voće).

Bitan datum za ovaj grad i pokrajinu bio je 2. januar 1492. kada je kapitulirao poslednji muslimanski vladar Boabdil i predao grad kraljici Izabeli od Kastilje i kralju Fernandu II od Aragona  koji su poznati kao Katolički kraljevi (Reyes católicos). Ovaj događaj označava kraj Rekonkiste – pokreta Španaca i Portugalaca da iz svoje zemlje proteraju Mavare sa Pirinejskog poluostrva i da ga osvoje ponovo što upravo i označava reč „reconquista“ – ponovno osvajanje.

Kada govorimo o odlasku poslednjeg mavarskog vladara Boabdila interesantno je pomenuti jednu legendu koja je vezana za njegov izlazak iz ALHAMBRE. Naime, kaže se da se Boabdil, zajedno sa svojom majkom i ostalom svitom koja ga je pratila, poslednji put okrenuo ka Alhambri plačući i da mu je njegova majka na to rekla: „Plači sada kao žena kada to nisi znao da braniš kao muškarac.“

Koliko je to istina ne znamo, ali svakako je Boabdil stvarno imao razloga za suze.

Turizam u Granadi počinje naglo da se razvija nakon vladavine Franka.

Alhambra

Grad je poznat po istorijskim građevinama iz doba Mavara ali i renesanse i gotike. Svakako jedna od najvažnijih acosijacija na Granadu jeste utvrđenje Alhambra čiji naziv  znači – crvena tvrđava. Smatra se da ime vodi poreklo od crvene gline od koje je utvrđenje napravljeno. Izgrađena je u 13. i 14. veku kao palata za Mavarske kraljeve. U utvrđenju se nalazi i manastir iz tog perioda kao i Lavlja palata (Palacio de Leones) po kom je Alhambra poznata, a koja se sastoji od centralnog dvorišta (Patio de los Leones) okruženog predivnim stubovima izrađenim do perfekcije i najsitnijih detalja.

      

Od 1984. ovo utvrđenje se nalazi na UNESCO-voj  listi svetske baštine. Zidine i cvetni vrtovi koji se nalaze unutar utvrđenja, nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim, a na svakom koraku pratiće vas mirisi cvetova narandža i bajkovitih ruža.  Procenjuje se da godišnje oko 2 miliona turista poseti ovo utvrđenje.

 

Tapasi

Mali zalogaji koji se služe uz poručeno piće u gradovima širom Španije – tapasi, sasvim su uobičajeni u svim barovima u Granadi. U većim gradovima na mnogim mestima se naplaćuju, a Granada je među onima gde ćete ih uvek dobiti gratis. Od neizbežne španske šunke (jamón), kroketa, do raznih vrsta sireva i preukusnih maslina sa raznim punjenjima po kojima je poznata čitava Andalusija, do velikih porcija sa mesom, krompirima i pirinčem, uvek ćete se iznova iznenaditi varijacijama i količinom koju služe, i naravno bogatim ukusima.

  

Federiko Garsija Lorka

Federiko Garsija Lorka (Federico García Lorca) svakako je jedna od najpoznatijih ličnosti ovog grada čija se dela smatraju španskim nacionalnim blagom. Na žalost, njegivo stvaralaštvo je rano prekinuto jer su ga nacionalisti streljali na samom početku građanskog rada, 19. avgusta 1936. Do danas nije otkriveno gde je veliki pesnik sahranjen.

Sakromonte

Četvrt u Granadi koju naseljava uglavnom romska zajednica, važi za kraj pravog, vatrenog flamenka. Od 90-ih počnje da se razvija i kao turistička atrakcija grada.

Kada posetite Granadu, jedno je sigurno – nemoguće je ostati ravnodušan ili sa mlakim utiskom. Fuzija ukusa, zvukova, topline, spoj kultura i gostoljubljivost navešće vas da se prvom sledećom prilikom vratite ponovo.

Olivera Marković