S predlogom da posetite muzej Sorolja završila se naša šetnja po muzejima.
Ipak, ne možemo da ne pomenemo tri slike najčuvenijih španskih slikara, Velaskesa i Goje.
To su LAS MENINAS I NAGA I OBUČENA MAJA. Daćemo
vam samo nekoliko podataka o tim delima tek toliko da znate šta predstavljaju i
zbog čega su važne.
LAS MENINAS
Je li Velaskes osim slikarskih zaista imao i skrivene namere?
Čuveno platno iz XVII v., „Dvorske dame“, jedno je od ključnih u istoriji umetnosti, pre svega zbog svoje mnogostruke perspektive. Neki stručnjaci su čak utvrdili da je naslikano pomoću šest ogledala. Drugi mu pak pridaju magijsku moć koja je trebalo da štiti princezu Margaritu, središnju figuru kompozicije. To su dokazivali povlačenjem linija od srca samog slikara preko dveju dvorskih dama između kojih je infantkinja, do Hosea Nieta u pozadini. Crtež koji se tako dobija tačno pedstavlja sazvežđe Severna kruna (Corona Borealis) čija se najsjajnija zvezda zove upravo Margarita. Tu još nije kraj. Ako se linijama spoje glave svih likova na slici, crtež oslikava zodijački znak Jarca u komu je rođena princezina majka Marijana od Austrije. Konačno, u Hoseu Nietu, hromom dvorskom službeniku i velikom Velaskesovom neprijatelju, neki su želeli da vide oličenje samoga Sotone koji zatvara vrata pakla. Bez sumnje odlično zaokruženo tumačenje, a vi sami prosudite ima li tu nekih tajnih veza.
OBUČENA I NAGA MAJA
Danas su u Pradu, a nekada je Goja zbog njih morao da podnosi račune sudu Inkvizicije
Maja nije vlastito ime, već označava gizdavu ženu odrešitog ponašanja niže madriske društvene klase. Slike su ovaj naziv stekle u novije vreme, a prvobitno su se zvale «Ciganke» i bile su u vlasništvu Manuela Godoja, ministra kralja Karlosa IV. Dugo se verovalo da lik žene pripada grofici od Albe, te je jedan potonji rođak 1945. dao da se ekshumiraju njeni ostaci ne bi li dokazao nepostojanje sličnosti. No igra se sastojala u tome da su slike verovatno bile diptih i da je obučena maja, manjeg formata, trebalo da sakrije nagu, koja bi se ukazala pokretanjem mehanizma u samom ramu slike. Naga je verovatno bila Godojeva ljubavnica Pepita Tudo naslikana po njegovoj narudžbini u prilično besramnoj pozi, koja nije uznemirila samo Inkviziciju, nego i članove Kraljevske Akademije lepih umetnosti koji su je krili do 1900. A pošta puritanske Amerike odbila je da prima pisma iz Španije koja su 30-ih godina nosila marku sa reprodukcijom ove slike. Šta mislite, ko je tu veći obešenjak, Goja ili Godoj?
I za kraj predstavljanja
najzanimljivijih muzeja ostavili smo Muzej Sorolja.
Muzej Sorolja se nalazi u madridskoj ulici
Generala Martinesa Kamposa, u kući u kojoj je slikar Hoakin Sorolja radio i
živeo sa suprugom i troje dece. Izgrađena je 1911. i ispunila je slikarevu
želju da na jednom mestu ima atelje i mesto za život. A naravno, i lep vrt za
odmor sred zelenila. Kuća je sačuvala originalni izgled i unutrašnji raspored sa
mnogo prostorija u kojima se osim Soroljinih dela mogu videti i predmeti koje
je kao kolekcionar tokom života sakupio. To je jedna od najbolje sačuvanih kuća
nekog umetnika u Evropi; 1962. postala je nacionalni istorijsko-umetnički
spomenik.
Zamisao da kuća postane muzej dala je
slikareva supruga koja ju je 1925. testamentom ostavila španskoj državi i time
svom suprugu odala počast. Muzej je otvoren 1932. i tada ga je vodio Soroljin
sin Hoakin Sorolja Garsija. On je ostavio veliki broj očevih dela za proširenje
postojeće zbirke.
Od 2009. muzej je pod rukovodstvom Generalne
direkcije za lepe umetnosti koja je u nadležnosti španskog Ministarstva za kulturu i sport.
Za kraj ćemo vam dati nekoliko osnovnih
podataka o samom slikaru.
Rođen je 27. februara 1863. u Valensiji, a umro je 10. avgusta 1923. u Sersedilji kraj Madrida. Kao veoma plodan slikar ostavio je za sobom više od 2200 katalogizovanih dela. Njegova platna iz perioda zrelosti označena su kao impresionistička, postimprestionistička i luministička. Poznat je i kao portretista: pozirali su mu značajne ličnosti njegovog doba kao što su lekar nobelovac Santijago Ramon i Kahal, vrlo popularni pisac Visente Blasko Ibanjes, kralj Alfonso XIII, 27. predsednik SAD Vilijam Hauard Taft i mnogi drugi. Pored toga, uradio je portrete članova svoje porodice i izvestan broj autoportreta.
Već smo vam govorili o Muzeju Prado. Ali Madrid ima tridesetak muzeja i svaki od njih je nešto posebno. Naravno, ne mogu svi oni da se obiđu u samo jednoj poseti Madridu. Mi ćemo vam danas predstaviti nekoliko njih po našem mišljenju. najzanimljivijih. Vi odlučite koji želite da vidite jer Madrid osim muzeja ima toliko zanimljivosti da je teško odlučiti šta prvo da se vidi.
Muzej Thyssen-Bornemisza
Mislite li da je slučajno što se baronica zove Karmen i što je
kolekcija u Madridu?
Zajedno sa Pradom i Umetničkim
centrom Kraljice Sofije, ovaj muzej čini čuveni madridski umetnički trougao. U palati Viljaermosa iz XVIII v. od 1992.
nalazi se kolekcija barona Hajnriha Tisena-Bornemise koja se sastoji od preko
800 slika, skulptura, tapiserija i zlatnih i srebrnih predmeta. Mnogi kritičari
smatraju je najznačajnijom privatnom zbirkom na svetu. Na drugom spratu je
staro, uglavnom italijansko slikarstvo do XVII
v., na drugom je zbirka dela od holandskih majstora XVII v. do nemačkih
ekspresionista, a u prizemlju je samo XX v. sa velikim brojem američkih slikara
na jednom mestu. Tako su tematski dopunjeni i Prado i Muzej Kraljice Sofije.
Zgrada palate je dobila moderno proširenje u dvorišnom delu gde je od 2002.
izložena kolekcija baronice Karmen Tisen-Bornemise sa 600 slika, među njima i
onih Gogena, Kandinskog i Renoara, kao i Španaca iz XIX v. Besplatno ju je
ustupila na 11 godina. Uživajte, jer pred tolikom lepotom reči su suvišne.
MUZEJ KRALJICE SOFIJE
Umetnički centar Kraljice Sofije nalazi se kod stanice Atoća i posvećen je slikarstvu XX v., pa se u njemu između ostalih mogu videti Pikaso, Dali, Miro i Gris. Verovatno je najpoznatiji eksponat Pikasova Gernika vraćena iz Njujorka 1981. Snaga ovog naizgled monotonog crno-belog platna ne može se opisati, sami ćete to doživeti, iako je slika iza blindiranog stakla. Baš u vreme kad je konačno postavljena u ovo zdanje iz XVIII v. koje je sve do 1965. bilo bolnica i ispod koga su prilikom preuređivanja 90-ih godina nađeni mnogi posmrtni ostaci iz doba velikih epidemija, počeli su da se čuju glasovi, alarmi bi se sami od sebe aktivirali, a čulo bi se i kucanje na vrata. Tako je postavka «obogaćena» duhom. Zaposleni su mu dali ime Ataulfo, a o tome čiji duh njime šeta svako ima svoje mišljenje.
No, to nije bio razlog novom proširenju 2005. koje je pod istim krovom obuhvatilo još tri zgrade namenjene izložbama, koncertima i biblioteci. Po posljednjoj reči mode, tu je i kafeterija-restoran sa svojom zbirkom boja, mirisa i ukusa. Ako niste pobegli od utvara, izvolite i prijatno!
AKADEMIJA LEPIH UMETNOSTI
U njenim prostorijama učili su
se slikanju Dali i Pikaso
U ulici Alkala 13,
nadomak Kapije Sunca (Puerta del Sol), u palati Gojeneće iz XVIII v. smešten
je, bez preterivanja, hram španske umetnosti, Kraljevska akademija lepih
umetnosti San Fernando. Goja joj je bio jedan od upravnika, a za nju su vezana i mnoga druga
značajna imena. Ne treba zaboraviti njene brojne aktivnosti u istoriji i danas.
Da nije prosto okamenjena institucija, već da sledi moderne tokove, svedoče
stalne izmene u statutima. Tako je 1975. škola premeštena na univerzitet
Komplutense i tamo za tri godine izrasla u Fakultet lepih umetnosti. A 1987. u
Akademiju su Kraljevskim ukazom stupile i takozvane „umetnosti slike”,
fotografija, film, televizija i video. Vas će svakako najviše zanimati muzejski
deo koji obuhvata 20 sala na prvom i 16 na drugom spratu. U njima ćete moći da
se nagledate Ribere, Murilja, El Greka, Surbarana, Velaskesa i Goje, ali i
Rafaela, Ticiana, Rubensa i Van Dajka.
Nacionalni Arheološki muzej
Dve
iberske dame pričaće vam o davnim, predrimskim kulturama
Leđima naslonjen na Nacionalnu biblioteku i
preko puta Kolumbovog trga nalazi se ovaj značajni madridski muzej osnovan
1867. za vreme vladavine Isabel II. Obuhvata eksponate od praistorije do XIX
v., najvećim delom iskopane na španskom tlu, ali takođe ima predmeta iz stare
egipatske, grčke, kao i etrurske civilizacije. Hronološki, najstariji periodi
su u podrumskim salama, a ostalo je u prizemlju. Čim uđete, videćete vernu
kopiju pećine iz Altamire, čuvene po crtežima paleolitskog čoveka. Nemojte zbog
toga putovati čak na sever u Kantabriju, jer otkada su bakterije zapretile da
unište ovo blago, zabranjene su masovne turističke posete. Samosvojna iberska
kultura najbolje je predstavljena poprsjima dama iz Elćea i Baze. Pored rimske,
predstavljena je kultura Vizigota koji su vladali poluostrvom posle Rimljana i
pre Arapa, pa islamska kultura u kojoj ćete uočiti razliku između one izvorne injenog španskog stila mudehar (mudejar), i na kraju ona romanička.
Pravi vremeplov!
Ako
ste se prošetali po četvrtima Malasanja ili Ćueka, u ulici Fuenkaral koja ih deli, na broju 78 vredi pogledati, ako ništa drugo bar divnu baroknu fasadu poznatog arhitekte Pedra de Ribere. Ta zona se zove Tribunal, vrlo je živa i omiljeno je mesto izlazaka
mladih, tako da ne može da se desi da vam bude dosadno. A ako vas interesuje
istorija Madrida, onda svakako uđite u ovaj muzej osnovan 1929. g. U prizemlju
je arheološki deo sa planovima i starim gravirama, a na prvom spratu ćete
pratiti urbani razvoj. Između ostalog videćete jednu maketu grada iz 1830,
zatim kolekciju lepeza, porcelanskog posuđa izrađenog u Kraljevskoj fabrici
porcelana Valjanog odmora (Real Fábrica de Porcelana del Buen Retiro), stare
razglednice, fotografije… Na kraju se odmorite u vrtu kod barokne fontane,
takođe Riberinog dela, i prikupite snagu da nastavite dalje.
Muzej Amerike
Iskoristite ne tako čestu priliku da vidite originalne predmete Maja,
Asteka i Inka
Iako
je sasvim nov, ovaj muzej u svojim salama nudi predivne primerke umetnosti
američkih prekolumbovskih kultura. Ideja o njegovom osnivanju svakako nije
nova, imao ju je već kardinal Sisneros (1436-1517) posle otkrivanja novog
kontinenta. Međutim, nastao je tek 1941. i bio smešten u Arheološkom muzeju,
dok nije sagrađena današnja zgrada, na obodu univerziteta Komplutense, u koju
se uselio 1962. Stalna postavka se sastoji iz 5 delova koji će vam izvrsno
predstaviti prekomorske civilizacije: upoznaćete Ameriku, njenu stvarnost,
društvo, veru i vrste komunikacije u najširem smislu reči. Prema tome,
otkrićete mitove, hronike, puteve ekspedicija, karte, kodekse ispisane
majanskim hijeroglifima, prekrasne primerke zlatarskog umeća, svete predmete, a
biće vam prikazani i filmovi o načinu života, naseljima, društvenom uređenju, bogovima, ritualima,
simbolima i još koječemu. Na kraju ovog čarobnog putovanja, moći ćete čak i da
čujete kako zvuče neki indijanski jezici.
Kraljevska FABRIKA tapiserija
Ako sebi dozvolite da popijete
nešto u Ricu, stopala će vam utonuti u tepih iz ove fabrike
Zanima li vas kako se izrađuju
tapiserije, jer se proces gotovo nije izmenio tokom vekova, posetite ovu fabriku,
jedinu sačuvanu od svih radionica koje su Borboni osnovali tokom XVIII v. Danas
se nalazi iza stanice Atoća i južnog dela parka Retiro. Iz ulaznog hola ćete
hodnikom čiji su zidovi ukrašeni eksponatima doći
u salu sa razbojima, iz nje u izložbenu salu, a zatim u vrt gde su se širile
gotove tapiserije i tepisi. Čuveni slikari, među njima i sam Goja, izrađivalili
su takozvane kartone, skice za
tapiserije za kraraljevsku kuću. Ovde se nalaze neki od njih, a ostali su u
muzeju Prado i manastiru El Escorial, van Madrida. Osnovna delatnost danas je
proizvodnja i popravka tepiha koji se nalaze po javnim i privatnim zgradama.