Danas ćemo vam predstaviti jedno od najtipičnijih španskih jela. Reč je o paelji koje ima više vrsta, s mesom, bez mesa, s plodovima mora ili s različitim kombinacijama navedenih sastojaka. Ovo je samo jedan od recepata koje možete naći na Internetu. Današnji recept je s plodovima mora, ali se često pravi i sa zečetinim i piletinom, piletinom i svinjetinom, a za vegetarijance, naravno, postoje i paelje s različitim vratama povrća. Koje ćete sastojke odabrati zavisi od vašeg ukusa.
Ukoliko
nemate sveže plodove mora možete koristiti i zamrznute.
Fotografija sa sajta eladerezo.com
Sastojci
400gr pirinča
za paelju (tj. okruglog zrna)
1 crvena
paprika isečena na trake
1 veliki
paradajz iseckan na kockice
2 iseckana
češnja belog luka
6 kašika
maslinovog ulja
2 kašike sitno
iseckanog peršuna
2 kašike
slatke aleve paprike
300gr komadića
grdobine
250gr dagnji
150gr kolutova
lignji
12 škampa
1,5 l bujona
od plodova mora
so
šafran (ili
prehrambena žuta boja)
Izrada
U velikom loncu zagrejati bujon od plodova mora i dodati šafran.
Zagrejati 4 kašike maslinovog ulja u posudi za paelju od 30cm (može i veliki tiganj ali ne mnogo dubok) na srednjoj vatri. Propržiti lagano grdobinu, škampe i lignje nekoliko minuta, pa skinuti sa vatre i ostaviti sa strane.
Dodati dve kašike ulja koje je ostalo i propržiti crvenu papriku i paradajz isečen na kockice. Dodati beli luk, listove peršuna i alevu papriku sve vreme mešajući. Smanjiti vatru i dodati pirinač, pa mešati dok ne postane blago pržen; tako da će ostati rastresit.
Sipati bujon i kuvati do vrenja oko 3 minuta mešajući pirinač sve vreme. Dodati sve plodove mora raspoređujući ih po paeljeri (posudi za paelju). Dodati so po potrebi. Smanjiti vatru i ostaviti da se kuva na laganoj vatri dok pirinač ne upije svu tečnost (oko 14 minuta). Nije potrebno da se meša. Ako bude potrebe može se dodati još bujona.
Kada je sva
tečnost isparila, ostaviti pirinač još malo da odstoji.
Španija je administrativno izdeljena na 17 autonomnih oblasti i jedna od njih je madridska, u samom centru Iberijskog poluostrva. Ako ste odlučili da se udaljite iz grada, možete poći na sever, u planinu Gvadaramu, da proskijate zimi ili se rashladite leti. Na severozapadu je manastir El Eskorijal i mnogo novija Dolina palih. U južnom delu je palata Aranhues, a na istoku književna Alkala de Enares i slikoviti Ćinćon. Raznovrsni doživljaji čekaju vas na bilo kojoj od četiri strane.
ZIDINE BUITRAGA NA RECI LOSOJA (BUITRAGO DE LOZOYA)
U Ulici Lanca presecan je put onima koji su hteli da izbegnu plaćanje putarinu
Buitrago de Lozoya; fotografija preuzeta sa www.descubrir.com
Na 74 km severno od Madrida, u meandru reke Losoje, na gotovo 1000 m nadmorske visine možete provesti divan dan u ovom prastarom i slikovitom mestu. Još su Rimljani tu osnovali naselje, Arapi su sazidali tvrđavu, a u srednjem veku je postao značajna pijaca. Gotsko-mudeharski grad iz XIV v. danas je u ruševinama, no dobar deo tvrđave je očuvan. Uđite kroz kapiju na tornju i započnite šetnju. Sa stepeništa uz same zidine imaćete fantastičan pogled na okolinu. Potom ćete stići do crkve Santa Marija del Kastiljo iz XV v. sa mudeharskim tornjem i galerijom pod stubovima u plamenoj gotici, a odatle na Trg Kastiljo gde se održavaju svečanosti vezane za koridu. Sa ovog trga se ulazi u tvrđavu, a iza nje je jedno krilo zidina sačuvano još iz arapskog vremena. U novom delu, u zgradi Opštine posetite mali Pikasov muzej sa zbirkom grafika, crteža i keramičkih predmeta koje je gradu poklonio Pikasov berberin, rodom iz Buitraga. Pravi doživljaj! Ovdje će vam svaki kutak i svaki kamen ispričati neku priču.
KRALJEVSKI MANSANARES (MANZANARES EL REAL)
Od Rimljana, preko Vizigota i Arapa do španskog Kraljevskog
Mansanaresa
Manzanares el Real; fotografija preuzeta sa esmadrid.com
Mesto
je osnovano 1248, no u to vreme je većina stanovnika Madrida odlazila u
Andaluziju u rat protiv Mavara, pa su ga naselili žitelji obližnje i severnije
Segovije. Rivalstvo dva grada okončano je tako što je Alfonso X pripojio Kruni
ovo naselje koje je tako steklo naziv ‘kraljevsko’. Palatu-tvrđavu, poput zamka
iz bajke, sagradila je plemićka porodica Mendosa u XV v. i vidi se nadaleko s puta. Unutar nje
je muzej španskih zamkova i zbirka tapiserija. Zatim možete obići i Stari zamak
o kome se malo zna, kao i Crkvu Naše Snežne Bogorodice, koju je po svoj prilici
osnovao markiz od Santiljane u XIV v. A onda se prepustite čarobnoj prirodi
ovoga kraja koji je 1992. uključen u mrežu svetskih rezervata biosfere.
Najzaštićeniji deo je Pedrisa u kojoj su pronađeni crteži čoveka iz bronzanog
doba i koja pleni svojim čudnim oblicima stena, potom prekrasna priroda gornje
doline reke Manzanares i najzad jezero Santiljana u koje možete zabaciti i
udicu. Uživajte u čarima odmora u prirodi.
EL ESKORIJAL (El ESCORIAL)
Ovde ćete videti El Grekova platna
i Čelinijevog Hrista od belog mermera
El Escorial; fotografija preuzeta sa wikipedia.com
Na padinama planinskog venca Gvadarama počiva monumentalno i strogo zdanje El Eskorijal podignuto po nalogu Filipa II u XVI v. a koje je izvršilo ogromni uticaj u španskoj umetosti. Bilo je zamišljeno kao višenamensko, tako da ćete unutra moći da vidite baziliku sa veličanstvenim nadoltarskim naslonom, biblioteku sa 40.000 knjiga, među kojima i inkunabule Alfonsa X Mudrog i Svete Tereze, Muzej sa sa delima Flamanaca, Italijana i Španaca, prebogate kraljevske odaje i osmougaoni kraljevski panteon u mermeru i bronzi. O manastirskom delu brinu se fratri iz reda Avgustinaca. Lepi vrt zanosno miriše na šimšir, a obiđite i dve prinčevske “kućice”, zaista male u poređenju s glavnom građevinom i popularno zvane Gornja i Donja. Ovu drugu je zamislio isti arhitekt kao i muzej Prado, pa ćete uočiti sličnost. U smiraj dana pođite na takozvanu stolicu Filipa II udaljenu par kilometara i uživajte u nezaboravnom panoramskom vidiku.
DOLINA PALIH (VALLE DE LOS CAÍDOS)
Ovde su grobovi Franciska Franka i osnivača
falange Prima de Rivere
Valle de los Caídos; fotografija preuzeta sa elmundo.es
Na 15 km od El Eskorijala, prema želji generalisimusa Franka podignuto je spomen obeležje za 40.000 žrtava španskog građanskog rata. Predelom dominira granitni krst od 150 m visine podignut na steni okruženoj borovom šumom. U njoj je ukopana bazilika-grobnica za poginule na obe zaraćene strane. Ispred je ogromna zaravan od 30.600 m2 na kojoj se nalazi Benediktinska opatija. Kraj glavnog oltara u bazilici je Frankov grob prekriven belom pločom, a nasuprot njemu grob Hosea Antonija Prima de Rivere, vođe španske falange. Međutim, 24. oktobra 2019. odlkukom Vrhovnog suda Frankov grob je premešten na groblje Mingorubio gde je sahranjen pored svoje žene Karmen Polo. Izgradnja ovog spomeničkog kompleksa trajala je od 1940. do 1959, a u njoj su učestvovale hiljade političkih zatvorenika republikanskog opredeljenja. Prinudni rad je trebalo da doprinese smanjenju kazne, ali mnogi nisu nikada doživjeli slobodu, jer su poginuli u besprimernim uslovima rada. Od 300.000 zatvorenika u 19 arhiva se nalaze podaci samo za polovinu, a ostali su verovatno sahranjeni po raznim zajedničkim jamama.
KRALJEVSKA PALATA U ARANHUESU
U predivnim vrtovima slušajte Rodrigov Koncert za Aranhues
Palacio Real de Aranjuez; fotografija preuzeta sa patrimonionacional.es
Na ušću reka Taho i
Harame, oko 50 km južno od Madrida, nalazilo se
kraljevsko imanje za odmor koje je pod dinastijom Borbona pretvoreno u
dvorsku rezidenciju. Ovde ćete uživati u baroknoj arhitekturi i divnoj prirodi.
Palata je podignuta u XVIII v. i moći ćete da posetite njene raskošne odaje:
Salon ogledala, ili Porcelanskog posuđa, Salu za pušenje, Kraljevsku kapelu i
jedan zasebni paviljon pod imenom Ratarska kuća. U nepreglednim vrtovima koji
se rasprostiru na 300 hektara možete se predati čarima zelenila i prirode i
umirujućem šumu vode iz fontana. Danas je ova oblast poznata po gajenju jagoda
i špargle. Ako se zadesite u Madridu između aprila i oktobra, sednite na
stanici Atoća u parni Voz jagoda sa drvenim vagonima u kome će vas domaćice
poslužiti korpicama ovoga voća. Vozna karta uključuje i posetu
glavnim spomenicima. Dobro došli i lep provod.
ALKALA DE ENARES (ALCALÁ DE HENARES)
Ovde se dodeljuje Nagrada Servantes, najviše priznanje u hispanskim
književnostima
El Museo Casa Natal de Cervantes, Alcalá de Henares; fotografija preuzeta sa: telemadrid.es
U Alkali de Enares, starom latinskom Komplutumu, kardinal Sisneros je 1499. g. osnovao univerzitet čiji je centar bio Škola San Ildefonso. U tom zdanju sa fasadom u stilu španske renesanse, prekrasnim unutrašnjim dvorištima i svečanom salom sa gipsanim ukrasima učili su neki od najvećih pisaca španskog Zlatnog veka, Kevedo i Tirso de Molina. A tu se 1547. rodio i velikan Servantes. Njegova kuća-muzej je rekonstrukcija kuće iz XVI v. na mestu gde se pretpostavlja da je živela piščeva porodica. Neizostavno je posetite. U crkvi San Ildefnso nalazi se grob kardinala Sisnerosa od mermera iz Karare. U starom jezgru ovog malog gradića pronaći ćete i ostatke Nadbiskupske palate, nekoliko crkava, ali i tragove drugih dveju kultura. Arapi su ga osnovali i dali mu ime, tvrđava na reci Alkala, još 719., a Jevrejska četvrt sa svojom glavnom ulicom, mnogim radnjama i slepim bočnim uličicama oslikava njihovo vekovno prisustvo. Provešćete divan i zanimljiv dan na ovom izletu.
ĆINĆON (CHINCHÓN)
Kupite
beli luk i anis i probajte smešne kolače
Plaza Mayor, Chinchón; fotografija preuzeta sa: esmadrid.com
Na oko 50 km od Madrida nalazi se verovatno najživopisnije selo u pokrajini. Poznato je po svojm Glavnom Trgu (Plaza mayor) iz srednjeg veka, nepravilnog oblika i sa galerijom stubova koji nose 234 balkona. Ako ste ljubitelji umetnosti svakako ćete posetiti Crkvu Uznesenja u mešavini gotskog i baroknog stila čiji je paroh bio Gojin brat, tako da ćete videti Bogorodičino Vaznesenje, sliku ovoga velikoga slikara. Potom možete obići Sahat-kulu koja je jedini ostatak crkve porušene u ratovima s Napoleonom, nekoliko kapelica, zamak grofova od Kabrere i avgustinski manastir iz XVIII v. pretvoren u hotel, ili kako to Španci zovu, stajalište (el parador). Prilično za ovako malo mesto, zar ne? A onda u nekoj poslastičarnici probajte kolače koji su duhovito oblikovani i odgovarajuće nazvani fratrova jaja i iskušenicine sisice, pa posedite na Glavnom trgu i zamislite da prisustvujete prikazivanju Hristovog stradanja na Veliku subotu, ili koridi u avgustu. Pri odlasku ponesite za uspomenu tipične proizvode, beli luk i anis.
Ne
tako davno glavna gradska arterija bila je Gran Via, a onda je za poslovnjake postala
tesna i preuzeli su ju turisti. Finansijska moć se širila na sver, Šetalištem
Kasteljana, počev od trga Nova ministarstva na kome se nalazi nekoliko ovih
ustanova. Kratko vreme se mislilo da granicu čine Vrata Evrope, ali ubrzani
razvoj je tražio nove i šire prostore, pa je preko Parka nacija Madrid počeo
gotovo da se spaja sa Barahasom, selom u kome je aerodrom. Ako želite da vidite
neka od dostignuća velikih imena savremene arhitekture, tu ćete biti na pravom
mestu.
Kompleks ASKA
(Azca )
Mnogi
ističu da Madrid ne odlikuju zgrade, već avenije i trgovi, ali ipak…
Azca, Madrid; fotografija preuzeta sa: elpais.com
Uz sam bok trga Novih ministarstava, prema Šetalištu Kasteljana nalazi se finansijski centar Asca nadahnut Rockefelerovim Centerom u Njujorku. Njegov najvidljiviji deo su neboderi sa oko 4,5 miliona m2 poslovnog prostora i astronomskim cenama najma. Toranj Windsor iz 1979. kojim je započeo poslovni život u zoni izgoreo je u velikom požaru 2005. Sledeća je po nekima najlepša moderna zgrada u Madridu, sedište velike španske banake BBVA, visoka 107m, arhitekte Fransiska H. Saensa de Oise. Najzad, tu je elegantni Toranj Picasso iz 1981. kojeg je projektovao Minoru Jamasaki, autor Kula bliznakinja u Njujorku, visok 157m sa 45 spratova iznad i 5 ispod zemlje. Ono što se manje vidi jesu 7,5 km podzemnih ulica u dva nivoa, 15.000 parking mesta, 23.000 zaposlenih i oko 120.000 ljudi koji svakodnevno tu dolaze i prolaze. A vikendom barove i diskoteke poseti nekoliko desetina hiljada osoba. Pravi mravinjak zanimljiv da se doživi i oseti vreva velegrada.
ŠETALIŠTE KASTELJANA
Iako široko i sa dosta zelenih površina, njime više “šetaju” vozila
nego ljudi
El Paseo de la Castellana; Madrid; fotografija preuzeta sa: efeverde.es
Ova dugačka avenija počinje kod Kolumbovog trga i vodi na sever. Krajem XIX veka stigla je do tadašnjeg hipodroma, prostora na kome su kasnije sagrađena Nova ministarstva. Na toj deonici, ispod nadvožnjaka koji spaja ulice Huan Bravo i Eduardo Dato, 1970. je na oko 4000m2 postavljen Gradski muzej skulpture na otvorenom posvećen savremenoj španskoj umetnosti. Među eksponatima se nalaze i skulpture Žoana Miroa i Alberta Sanćesa, a kako se nikad ne zatvara, noću je divno osvetljen. Idući naviše, kod Novih Miistarstava je nikao centar Aska sa svojim neboderima i velikom robnom kućom Korte Inglesa, zgradom najveće površine u Madridu. Nastavljajući ka sveru, sa leve strane se prolazi kraj okruglog Tornja Evropa i naspram njega Kongresne palate čiju fasadu krasi Miroov mozaik i koja raspolaže sa 3.000m2 izložbenog prostora i auditorijumom za gotovo 2.000 ljudi. Sve to praćeno nizom najboljih, ali i skupih hotela. Na ovoj visini Kasteljane moraćete da se odmorite.
STADION SANTIAGO BERNABEU
Od
svih sportova najveća zvezda je fudbal, a fudbaleri su u visinama galaksija
Estadio Santiago Bernabéu; fotografija preuzeta sa realmadrid.es
Preko puta Tornja Evropa i Kongresne palate na Šetalištu Kasteljana nalazi se hram fudbala, stadion Real Madrida koji je 1947. kada je otvoren dobio ime po svom najznačajnijem predsedniku. Nakon poslednjih radova dobio je novu fasadu i krovnu nastrešnicu od 5.320 m2 zahvaljujući kojoj se navijački žar 80.000 gledalaca više ne čuje na ulici. Ljubazni domaćini će vam ponuditi turu snova pretvarajući vas u pravog protagonistu, pa ćete bez žurbe obići sve kutke koje ste dosada viđali samo na slikama. Ući ćete u tunel koji vodi u svlačionice, posedećete na klupi za rezerve, prošetati terenom, popeti se u predsedničku ložu i sa 40. amfiteatra osmotriti ceo stadion u panoramskoj perspektivi. Kao vrhunac, posetićete novi muzej sa izložbom trofeja legendarnog kluba, a možete i poneti neku uspomenu iz prodavnice “Realmadridska oblast” i okrepiti se tradicionalnim španskim jelima u restoranu Vrata 57 po broju ulaza kod kog se nalaze. Posetu možete završiti u tržnom centru slikovito nazvanom Ugao kod Bernabeua.
KAPIJA EVROPE
Prema
rečima njihovog tvorca, ova dva tornja
označavaju smrtnu presudu pravom uglu.
Puerta de Europa; fotografija preuzeta sa esmadrid.com
Ako
ste preživeli fudbalski doživljaj na stadionu Santiago Bernabeu, a još se niste
umorili, nastavite uz Kasteljanu. Prvo ćete sa desne strane naići na Zadužbinu
Kanala Isabele II madridskog vodovodnog preduzeća u kojoj uvek ima zanimljivih
izložbi. Posle toga stižete na Trg Kastilja. Predsedava joj spomenik španskom
političaru Kalvu Sotelu, a u centru je visoki obelisk svetski čuvenog arhitekte
Santjaga Kalatrave. Iza njega su sa obe strane
zgrade od po 115 m visine nagnute pod uglom od 15º, od čelika i stakla,
sa ukrasnim ukrštenim prugama crvene boje, delo
arhitekte Filipa Džonsona, autora prvog postmodernističkog nebodera u Njujorku.
Nije se mislilo da će za desetak godina svoga postojanja ovi tornjevi, Kapija
Evrope kako su kasnije nazvani, postati jedan od simbola grada koji dominiraju panoramom
na severnim pristupima gradu. Bili ili ne ljubitelj modernog, obiđite ovu
zanimljivost.
POLJE NACIJA
Biznis
i nove tehnologije uz sport, prirodu i
umetničku avangardu
Campo de las Naciones; fotografija preuzeta sa: https://metrhispanic.com/
Kada
je park Poljska kuća postao pretesan za sajamske potrebe metropole, 1980. je u
severo-zapadnoj zoni izgrađena IFEMA sa 10 paviljona i 150.000m2 izložbene
površine. Danas je to simbol poslovnog Madrida i predstavnik regionalne i
državne privredne snage sa desetinama hiljada izlagača i nekoliko miliona
posetilaca godišnje. Budići da se nalazi van grada, celi prostor nudi i druge
sadržaje. Tu se nalazi i Gradska kongresna palata, golf tereni i divan park
Huan Karlos I u kome je istoimeni Auditorijum otvoren 1992. sa najmodernijim
tehničkim mogućnostima za sve vrste priredbi. Park ima reku od preko 2 km,
jezerca, prostrane poljane, stalnu izložbu makroskupltura svetski poznatih
umetnika, kao i Vrt tri kulture, hrišćanske, jevrejske i islamske, koje su
obeležile špansku istoriju. Ako vas poslovi ne zanimaju i ne idete ni na kakav
kongres, dođite da se odmorite u ambijentu koji kombinuje prirodnu i veštačku
lepotu, a može se desiti i da ulovite čarobnu predstavu igre vode i boja na
jednoj od fontana.
PARK TIERNO GALVAN
Od
biciklističkih staza preko delte Nila do dalekih sazvežđa
Ovaj park sa imenom jednog od
madridskih gradonačelnika nalazi se na jugu i lako ćete do njega stići metroom
sa Trga Kastilja, ili od stanice Atoća. Namena mu je zabava, ali sa zanimljivim
primesama poučnosti. Zato ćete na preko 45 hektara zelenih površina za šetnju
ili vožnju biciklom naći i druge ponude. U auditoriju na otvorenom možete
prisusvovti nekom koncertu. U trodimenzionalnom bioskopu IMAX odgledaćete jedan
od filmova koji se snimaju u specijalnoj tehnici pa će vam slika i zvuk tako
zavarati čula da će vam se činiti da letite nad nepreglednim Nilom, da ste
zaronili do koralnih sprudova ili da ste se izgubili u amazonskoj džungli. U filmskoj sali Planetarijuma bar načas se vinite u hladni, tamnoplavi
svemir i dotaknite svetlucave zvezde. A u njegovim audiovizuelnim i izložbenim
salama možete nešto i naučiti o velikom prasku i crnim rupama. Razonodite se,
prošetajte i prosanjajte!
Kao što porodice imaju svoje tajne, tako i veliki gradovi imaju mesta i događaje koji se ne otkrivaju na prvi pogled. Ljudska mašta brzo stvara priče na koje ćete nabasati na svakom koraku. Burna prošlost nekih zgrada gotovo uvek će ih u kasnijim vremenima “naseliti” duhovima, lepe poetske legende o ljubavi i milosrđu daće imena ulicama, poznate slike imaće nepoznatu istoriju ili poruku, a neki spolja običan restoran može vam ponuditi neobičnu večeru. Vaš radoznali duh biće naprosto očaran ovom avanturom.
PALATA LINARES
Svojim lepim licem ovo zdanje ne budi
sumnje prolaznika
Palata Linares
U srcu Madrida, na Trgu
Sibeles, uzdiže se Palata Linares, dvospratnica iz XIX v. u francuskom stilu
koja pored slika najpoznatijih slikara epohe i tapiserija izrađenih u
Kraljevskoj fabrici krije i neke tajne. Prema legendi, markiz od Linaresa i
nepriznata kći njegovoga oca, rođena iz veze sa sluškinjom koja je tragično
umrla, venčali su se ne znajući da će njihova incestuozna ljubav biti početak
mnogih nevolja. Istraživači paranormalnih pojava 90-ih godina su u zgradi
«uhvatili» psihofonije mladog ženskog i majčinog žalobnog glasa. Istovremeno je
snimljen video materijal na kome su se kasnije pokazale slike koje uživo nije
video niko iz ekipe. Zgrada je obnovljena 1994. i pod imenom Američka kuća
pretvorena je u centar iberoameričke kulture u kome se priređuju književne i
filmske večeri, promocije autorskih dela, izložbe i druge kulturne
manifestacije. No priča o duhovima i dalje živi, istraživači i dalje traže dokaze,
a vi odlučite hoćete li oslušnuti ili ne.
PALATA SVETOG KRSTA (PALACIO DE SANTA CRUZ)
Neki engleski putopisci su
zabeležili da nikada nisu videli tako
lep i otmen zatvor
El Palacio de Santa Cruz (foto: wikipedia)
Svoj prvi zatvor, sagrađen blizu veoma stare crkve Svetoga Krsta, Madrid je dobio u
XVI v. Kad je 1621. postao prestonica Imperije, stara zgrada je srušena i podignuta je nova veća u stilu poznatom kao austrijski, kao što je slučaj s manastirom El Eskorijal. Različitim prepravkama i proširivanjima svaki put su se bavili najpoznatiji dvorski arhitekti, a poslednji put 1941. sagrađen je novi deo. Zdanje je
prestalo da ima zatvorsku funkciju 1846. i od tada su u njemu različita
ministarstva, a danas je sedište ministarstva spoljnih poslova. Kako su se
tokom II Svetskog rata u štampi stalno pojavljivala imena znamenitih vladinih
zgrada drugih evropskih zemalja, direktor jednih uglednih novina predložio je
da se zgradi da ime “Palata Svetoga Krsta” i tako je ostalo palata. Danas
odatle ambasadori idu kočijama da kralju predaju akreditive. Govori se da po
njoj lutaju duhovi zatvorenika mučenih i osuđenih na smrt. Ako ste se zadesili
na obližnjem Glavnom trgu (Plaza Mayor), svratite da proverite, ali moraćete da
pribavite dozvolu za ulazak.
TRG ANTON MARTIN
Dobar deo života je proveo u ogorčenju,
a posle smrti je proglašen svecem
Plaza de Antón Martin (foto: flickr)
Prema
legendi, u XVII v. izvesni Anton Martin iz grada Kuenke srećno je živeo dok mu
jednoga dana nisu ubili brata. Zatrovan mržnjom, neumorno je tragao za ubicom
dok ga nije uhvatio i predao vlastima. No nije se zadovoljio smrtnom presudom
već se stalno naslađivao zamišljajući osuđenika obešenog. Jednom prilikom
upozna nekog kaluđera po imenu Jovan Božiji čiji je najviši životni cilj bio da
pomaže bolesnim ljudima i udovoljava njihovim potrebama, i on ga posavetuje da
oprosti bližnjem svom, a ne da mu želi smrt. Kaluđerove reči su delovale
prosvetljujuće, pa se Anton svom snagom založio da oslobodi zatvorenika. Kad je
u tome uspeo, zajedno su otišli da pomažu kaluđeru, a po njegovoj smrti došao
je u Madrid i osnovao bolnicu Božja ljubav. Trg na kom je živeo i umro od tada
nosi njegovo ime, a nalazi se u starom centru grada, na ivici Književne
četvrti. Jedna od ulica koja se odatle spušta zove se Ulica božje ljubavi.
Prošetajte, možda ćete i vi doživeti neko prosvetljenje.
OPERSKI KAFE (EL CAFÉ DE
LA OPERA)
Ako želite da probate pravu opersku večeru, ovo je mesto nezaboravno!
Gledan spolja, ovaj restoran vam možda i neće pivući pažnju, ali vas unutra čeka iznenađenje. Šta bi vam drugo mogli poslužiti uz samu Operu, u ulici Arieta 6, ako ne večeru s pevanjem. Dok se budete sladili ukusnum jelima i napajali plemenitim vinima, konobari-pevači će vam u pratnji klavira i gudača pevati najpoznatije arije, duete i romanse iz tipično španskih sarsuela i poznatih opera. Ipak, pričuvajte se, jer vrhunac dolazi negde kod dezerta. Uz čašu vrsne kave, španskog penušavog vina, sve će vas pozvati da zajedno nazdravite uz slavna sazvučja. Ova neobična kompanija broji 10 mladih nada lirike, pored tri pijanista i umetničkog direktora, imaju svoj program i bez restorana, a stekli su ugled ne samo u Španiji, nego i van nje. Pre nego što dođete, provežbajte malo glas i neku ariju!
TAPA
Ako
niste probali tape, kao da niste bili ni
u Madridu, ni u Španiji
Kad obilazeći grad zastanete u bilo kom baru da se osvežite
čašom piva ili vina, uz nju ćete dobiti nešto da ne pijete “na suvo”. A to
nešto je jako tipično ne samo u Madridu, nego i na drugim mestima u Španiji. Tapa znači poklopac, a postoje dve
slične priče o ovom lepom običaju. Jedna kaže samo to da se čaša poklapala
nečim suhomesnatim da vino ne bi vetrilo. Koliko je to uvjerljivo zavisi od
brzine kojom je neko pio. Druga priča potiče iz XVII v. Zabeleženo je da je
1600. u Madridu postojala 391 krčma, a broj im je rastao s porastom stanovnika.
Krčmari nisu bili baš na dobrom glasu, a optuživani su ne samo da su u vino
sipali vodu, nego i da je bilo puno muva i buba. Da insekti ne bi upadali, čaše
su počele da se poklapaju tanjirićima, a na njih se stavljao zalogaj onoga što
se imalo. Danas su tape posebna kulinarska turistička atrakcija i ne zna se
koliko ih vrsta ima. Negde ćete ih dobiti uz piće, a negde se umesto na večeru
ide na njih. Prošetajte Madridom od tape
do tape!
Zeleno je boja prirode, deluje smirujuće i opuštajuće. Španci imaju na umu još jedno njeno značenje, a to je sloboda, makar se ono lako izvodi i spaja s prirodom. Dakle, ako ste se setili romanse Garcije Lorke Zeleno, volim te zeleno…i ako ste siti stege, užurbanosti, boja, mirisa i zvukova grada, pođite u parkove da slušate i udišete prirodu, da se razonodite i odmorite. U Madridu ih ima dosta, u centru i van njega, a dovoljno su prostrani i različiti da se samo prošetate, ili da provedete ceo dan na pikniku sunčajući se i zabavljajući se.
Kraljevska Botanička BAŠTA (REAL JARDÍN BOTÁNICO)
Krov vrta je jedan kavkaski brest blizu 200 godina star sa krošnjom
širokom 40 m2
Idealna za predah i
sređivanje utisaka, tačno naspram izlaza iz muzeja Prado nalazi se Botanička
bašta XVIII v. Po želji Karlosa III, za koga kažu da je bio najbolji
gradonačelnik, a uz pomoć jednog botaničara, projektovao ga je, kao i Prado,
arhitekta Huan Viljanueva u tri stepenaste terase. U to doba Ilustracije poraslo
je interesovanje za Južnu Ameriku i Filipine, pa su odande donete brojne vrste
ukrasnog, lekovitog i mirisnog bilja. Zatim su se naselile i svakojake ptice
stvorivši tako mali ekosistem usred grada. A možete sresti i đake koje su
doveli da im pokažu kako raste povrće i voće koje obično vide samo na trpezi. Danas je botanička bašta u
nadležosti Visokog centra za naučno istraživanje, glavne državne ustanove koja
ga neguje, a on joj za uzvrat daje mogućnosti za rad. Višestruko korisna i lepa
oaza u srcu metropole.
Zapadni park (PARQUE DEL OESTE)
S jedne male zaravni uživajte u
pogledu na Palatu okupanu suncem na zalasku
Hram Debod, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/templo-de-debod
Kako se iz imena vidi, u
zapadnom delu grada, sasvim blizu Španskog trga (Plaza de España), nastao je
početkom XX v. ovaj park mešavine engleskog i prirodnjačkog stila, pun
brežuljaka, padina i krivudavih staza. Svakako najveću njegovu atrakciju
predstavlja hram Debod koji je
egipatska vlada poklonila Španiji u znak zahvalnosti na pomoći pri spasavanju
spomenika u Nubijskoj dolini pre puštanja u rad Asuanske brane. Prenet je kamen
po kamen i sastavljen u Madridu 1970. Prilično je dobro očuvan, jedino su mu
reljefi znatno oštećeni. Sa mesta na kome je, pruža se divan vidik na planinu
Gvadaramu i drugi park, Poljsku kuću, do koga vodi žičara. Ako ste ljubitelj
kraljice cveća, ne propustite Ružičnjak i kraj njega Kuću ruža sa stalnom
izložbom najlepših primeraka raznih vrsta ovoga cveta. A tu je i Škola keramike
i takozvani Park ćupova, kao i osmougaoni mali Muzički hram. Kod tako bogatog
izbora pitanje je hoćete li se odmoriti.
MAVARSKO polje (CAMPO DEL MORO)
Po lepom vremenu Kralj ovde priređuje zvanične večere
Ovaj ogromni i divni park prekriva padinu iza Kraljevske palate, ali se u njega ulazi odozdo, gotovo sa obale Mansanaresa, pa ga mnogi zato i ne primete. Istorija mu je duga, traje čak od XII v. kada su u njemu logorovale mavarske vojske po kojima je i dobio ime. Potom je bio poprište srednjovekovnih turnira i zabava, pa su se u njemu igrali prinčevi i princeze, a onda je za vreme vladavine Izabele II pretvoren u romantični park engleskog stila sa travnjacima i vijugavim stazama među drvoredima i skulpturama. Prepoznaćete ga po fontani Tritona prenetoj iz Palate u Aranhuesu i fontani Školjki prenetoj iz Palate u Boadilji, obe nedaleko od Madrida. U donjem delu se nalazi Muzej kraljevskih kočija. I eto, uz malo mašte vaše putovanje na trenutak se dešava u nekom drugom vremenu.
Poljska kuća (Casa de Campo)
Uveče njime zavladaju kraljice
noći
Park Poljska kuća, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/casa-de-campo
U okolini Madrida, ali ipak dovoljno blizu, nalazi se zeleni prostor od preko 1.700 hektara, tradicionalno omiljeno mesto Madriđana za praznovanje i celodnevne izlete. Lako ćete stići ako iz Zapadnog parka uzmete žičaru, a usput ćete iz ptičije perspektive osmatrati grad. Nekadašnje kraljevsko lovište danas posetiocima svih uzrasta nudi izuzetno raznovrsne sadržaje: tu su Zoo vrt sa akvarijumom i delfinarijumom i njihovim programima, veliki luna park, jezero u kome se može veslati, bazeni i atletske staze, i moderni sajamski prostor sa specifičnim sadržajima od kojih će vas zanimati izložba starih i sportskih automobila Retromobil, ili Međunarodni salon Club Gourmet gde ćete se sigurno nečim ukusnim založiti. Čak i ako vas od svega toga ništa ne privuče, divno ćete se provesti na travi uz svoju piknik korpicu. A u smiraj dana, kad sve atrakcije utihnu i zamru, izlaze poslenice najstarijeg zanata na svetu.
Gradska poljana (Dehesa de la villa)
Neko je pesnički rekao da je divlja ali negovana, neizbežno urbana ali
mirisava
Park Gradska poljana, fotografija preuzeta sa: https://www.vidademadrid.com/es/20568/dehesa-villa/
Na severu, uz bok univerziteta Komplutense, nalazi se jedna od najstarijih
zelenih zona u Madridu čiji se prvi pomeni sreću u XII v. kada je kralj Alfonso
VII to zemljište poklonio gradu. Do XIX v. je bila deo kraljevske rezidencije u
obližnjem mestu El Pardo, a onda je pretvorena u park-šumu. Nedavno je potpuno
oslobođena saobraćaja. Omiljeni i tradicionalni izletnički prostor sa drvenim
stolićima i klupama među visokim borovima, danas se uveliko primakao gradu,
kaže se da više i nije park, nego šuma koju je grad “upio” u sebe. Tu ćete
sresti bicikliste, džogere, penzionere koji igraju karte, ljude željne odmora
koji ručaju i leže na travi, obične šetače sa njihovim ljubimcima i decu koja
se razdragano igraju. Sa vidikovca uživajte u divnom pogledu i radujte se što
ste daleko od guste kolone automobila na autoputu koji vodi prema severu. A po
baštama na obodu poljane možete se
osvežiti hladnim pićem.
Od svih crkava koje su postojale u Madridu ostala je samo jedna trećina, ali se njihova umetnička vrednost ne sme zanemariti. Razlog toj velikoj nesrazmeri su različiti istorijski tokovi i uslovi. Dok je hrišćanstvo bilo i vera i štit protiv islama i judaizma, njegova je uloga bila veća i jača, pa je bilo i više verskih građevina. Ipak ih je ostalo dovoljno raznolikih i po starosti i po veličini – od XII do XX v. i od kapelica, preko manastira do katedrala – da se uputite u jednu prijatnu turu za dušu.
CRKVA SVETOG NIKOLE
Sudeći
po arheološkim ostacima, neki istoričari smatraju da je prvo bila džamija
Crkva Svetog Nikole u Madridu. Fotografija preuzeta sa https://letstalkmadrid.com/la-iglesia-de-san-nicolas-the-oldest-church-in-madrid/
U blizini Trga Orijente i Kraljevske palate,
kad se strmim uličicama uvučete u stari grad, naći ćete se ispred nevelike
crkve koja je još 1202. bila proglašena parohijskom. Stoga uglavnom preovlađuje
mišljenje da je kao takva sagrađena u XII veku i da nije bila džamija. U svojoj
dugoj istoriji, ova trobrodna bazilika je više puta restaurirana, a njen
toranj, svakako najznačajniji deo građevine, proglašen je nacionalnim
spomenikom. Podignut je u stilu mudéjar,
svojstvenom španskim Mavarima toga razdoblja, a njime se odlikuje i
konstrukcija središnjeg broda i glavnog
oltara. Međutim, vrh tornja je tipično madridski i izveden je u XVIII v.
Obratite pažnju i na lep barokni portal
sa reljefom Svetog Nikole od dvorskog
skulptora religioznih tema iz XVIII v. Luisa Salvadora Karmone. Dopašće vam se
ovaj spomenik sa neobičnim spojem različitih epoha.
CRKVA SVETOG PETRA STAROGA
Nedokučivi
putevi gospodnji ostavljaju tragove u carstvu zemaljskom
Crkva Svetog Petra Staroga u Madridu. Fotografija preuzeta sa https://www.edicioneslalibreria.es/el-misterio-de-la-iglesia-de-san-pedro-el-viejo/
U istom delu grada kao i crkva Sv. Nikole, samo bliže Glavnom trgu (Plaza Mayor), nalazi se i ova prastara crkva. Ne zna se tačno kada je sagrađena, ali se prvi put spominje 1202. g. Za svoga veka pretrpela je nekoliko izmena i dogradnji, a najznačajniji i najstariji očuvani deo joj je toranj stila mudéjar iz XIV v. Podignut je od cigle, jednostavno ukrašen i sa potkovičastim lukovima nad prozorima. Pored ovoga tornja je renesansni portal s početka XVI v. Unutra se ističe rebrasti čeoni deo desnog broda, verovatno iz XV v. Ostalo je iz polovine XVII v. kada je hram bio renoviran i kada je u vrh levog broda postavljena kapela jednoga člana porodice Luhan, one iste koja je nedaleko odatle sagradila palatu od koje se danas čuva jedino toranj na Gradskom trgu (Plaza de la Villa). Grobnicu fra Antonija de Luhana koja se tu nalazila možete videti u Arheološkom muzeju. Sklapajte istorijsku slagalicu, pa ćete dobiti celu priču.
CRKVA SVETOG ISIDORA
Sv. Isidor se svečano proslavlja svakog 15. maja i tada počinje sezona koride
Crkva Sv. Isidora u Madridu, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/colegiata-de-san-isidro
U ulici Toledo, jednoj od onih kojom se izlazi sa Plasa Major, nalazi se jedna od najvažnijih madridskih crkava čiji je značaj lako shvatljiv ako se zna da je Sveti Isidor Ratar zaštitnik prestonice još od XIII v. Ova monumentalna građevina sa statusom katedrale do izgradnje Naše gospe Almudene, pravi je predstavnik madridskog baroka iz XVII v. Zanimljivo je da se tu do XVIII v. nalazila jezuitska škola, a kada je Karlos III izbacio jezuite, krajem XVIII v. preuredio ju je čuveni arhitekta Ventura Rodriguez. Odmah posle toga u nju je premešteno, kaže se, netaknuto telo Sv. Isidora i ostaci njegove žene Sv. Marije de la Kabese, takođe veoma poštovane, koja u Madridu ima i svoju ulicu. Upoznajte ovaj par tako čisto madridskih svetaca.
MANASTIR KRALJEVSKIH BOSONOGIH KALUĐERICA
U njega su se povlačile otmene
dame i darovale mu svoje bogate miraze
Tapiserije u Manastiru, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/monasterio-de-las-descalzas-reales
Ćerka Karlosa I i Isabele od Portugala, Huana od Austrije, rodila se u palati na mestu na kome je kasnije, 1557. osnovala manastir franjevačkih bosonogih kaluđerica i u čijoj glavnoj kapeli je sahranjena. Spolja strogo zdanje od crvene cigle i granita jedno je od najvažnijih madridskih verskih spomenika i redak primer urbane renesansne arhitekture XVI v. Unutra ćete primetiti mnoge dekorativne elemente stare gotičke palate. Freske iz XVII v. krase stepenište i predstavljaju Filipa IV sa porodicom. Veličanstveni plafon je delo baroknog slikara Klaudija Koelja i njegovih učenika. Na prvom spratu je mali klaustar sa kapelicama punim umetničkih dela i predmeta zlatarskog umeća, a tu je i velika sala tapiserija. Tako ćete u strogom centru Madrida, između Kapije sunca (Puerta del Sol) i Trga Kaljao (Plaza Callao) na Gran Viji imati prilike da se divite Muriljovim, Surbaranovim, Riberinim, Rubensovim i Ticianovim platnima.
MANASTIR UTELOVLJENJA
Uvek je uživao naklonost Krune i dobijao velike i vredne poklone
Manastir Utelovljenja, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/real-monasterio-de-la-encarnacion
Na blagoj uzvišici blizu Kraljevske palate nalazi se ovaj avgustinski manastir s početka XVII v. kojeg je osnovala Margarita od Austrije. Kao sva religiozna arhitektura toga doba, odslikava jednostavnost i skromnost. Kompleks je četvougaon i ima crkvu, klauster, vrt, pevnicu i relikvijar. Sve okolne kuće gledaju na njega. U unutrašnjosti ćete upoznati tipičan kastiljanski ambijent s drvenim vratima i gredama, i sa plavim i belim pločicama iz Talavere, grada u Kastilji s keramičkom tradicijom od XV v. Pored portreta kraljevskih mecena, kako iz austrijske, tako i iz burbonske kuće, videćete sjajnu kolekciju slika i skulptura od polihromnog drveta iz XVII v. U relikvijaru dignite pogled na svod oslikan Kardućovim freskama, a među relikvijama svetaca, zanimljiva je staklena posuda s krvlju Sv. Pantaleona. Pošto je u požaru krajem XVIII v. bila uništena, crkvu je obnovio neoklasični arhitekt Ventura Rodriges, a freskama je oslikao italijanski slikar Luka Đordani. Vreme posete je ograničeno, rezervišite na vreme!
KATEDRALA BOGORODICE OD ALMUDENE
Prema legendi, kip Bogorodice doneo je u Španiju sam apostol Jakov
Katedrala Bogorodice od Almudene, Madrid. Fotografija preuzeta sa: https://espanaviajar.com/madrid/catedral-almudena/
Kraj Trga oružja u Kraljevskoj
palati nalazi se danas zvanična glavna madridska katedrala. Priča o Bogorodici
zaštitnici grada seže daleko u prošlost, a ime Almudena je arapskog porekla,
jer je kip Majke Božje pred saracenskom najezdom bio skriven u rimskoj zidini
nad kojom su oni podigli svoju tvrđavu. Sa gradnjom hrama se započelo 1883, u
njoj je učestvovalo nekoliko generacija arhitekata, a otvorena je tek 110
godina kasnije. Spolja je to strogo i neoklasično trobrodno zdanje sa
sivo-belom fasadom, a unutrašnjost je neogotička. Pod njom je neoromanička
kripta u kojoj se čuva kip Bogorodice od Almudene iz XVI v. Poslednje
oslikavanje izveo je savremenik Kiko Argueljo u vizantijskom stilu povodom
venčanja princa Filipa i plebejke Leticije 2004. g.
KAPELA SVETOG ANTONIJA OD FLORIDE
Otkrijte
pravi umetnički biser van glavnih turističkih ruta
Kupola Kapele Svetog Antonija od Floride u Madridu; fotografija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/ermita-de-san-antonio-de-la-florida
Na obali Mansanaresa, na mestu nekadašnje palate La Florida, podignuta je krajem XVIII v. crkvica u italijanskom stilu koju je freskama oslikao Goja. Kompozicija prikazuje čudo Svetoga Antonija u kupoli prečnika 6m, kao i apoteozu anđela u trouglastim površima na spoju zidova s kupolom i u polu-kupoli glavnoga oltara sa simbolom Presvetog Trojstva. U kapeli je vršena služba do XX v. kada je zbog opasnosti da se freske oštete od dima sveća pretvorena u muzej. Goja je umro u Bordou, a njegovo telo je preneto u kapelu 1920, pa je tada postala panteon. Druga, istovetna crkvica sagrađena je za službu pored ove, a preko puta njih je spomenik velikom slikaru. Prošetajte se obalom reke i sa najbližeg mosta uživajte u veličanstveniom pogledu na Kraljevsku palatu. Kad ste se dobro umorili, ne propustite da u restoranu Kasa Mingo, preko puta crkve, probate njihov specijalitet, piletinu pečenu sa sidrom (jabukovim vinom) uz času ovog pića tipičnog za severnu pokrajinu Asturiju.
Kad je Madrid 1561.g. postao glavni grad rastuće kolonijalne sile, oko dvora Habzburga počeo je da se širi gusti splet ulica nabijenih kućama i crkvama. Primetićete da se to prvo jezgro grada čini haotičnim, no svakako ćete osetiti i onaj dah prisnosti kakav pruža starina. Na samom početku XVIII v. Austrijance na prestolu smenjuju Francuzi koji se urbanistički šire ka istoku, pa ćete se u burbonskom Madridu diviti prostranim trgovima i monumentalnim građevinama. I sve zajedno će vas očarati upravo tom blizinom kontrasta.
LA LATINA I LAVAPIÉS
Uz čašu piva ili crvenog vina dobićete tipični
“poklopac”(tapas), tanjirić s ukusnim zalogajem
Lavapiés, fotogragija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/
Želite li da upoznate pravi
narodni Madrid, pođite u južnu četvrt La Latina i njenu komšijsku četvrt
Lavapijes. Nadomak Kraljevske palate očuvali su se delovi arapskih zidina sa
vratima prema svim važnim putevima, tokom vremena pretvorenim u glavne ulice,
strme i uzane, u kojima su zajedno živeli plemići, sveštenstvo i zanatlije svih
vrsta i čija imena često otkrivaju istoriju. Na Plaza
de la Paja, Trgu slame, trgovalo se
i drugom robom i bio je centar grada dok nije sagrađena Plaza Mayor ili Glavni trg. Oko Plaza
de la Cebada, Ječmenog trga, prodavale su se žitarice, a ogromna čelična
kuća koju ćete danas zateći podignuta je krajem XIX v. Nedaleko odatle, na
istok, ka trgu Tirso de Molina, već ćete ući u Lavapijes, u prevodu “pranje
stopala”, prvobitno jevrejski kvart, čiji verski obred objašnjava ime. Između
njih se nedeljom poput klina uglavljuje buvlja pijaca Rastro. Danas je ovo
najmnogonacionalniji prostor grada u kome ćete sresti živopisnost od afričke do
indijske i kineske kulture. Na kraju šetnje se svakako osvežite u nekom od
barova u čistom tradicionalnom stilu.
PLASA DE LA VILJA (Plaza de la Villa)
U ovom istorijskom kutku naći
ćete tri kuće iz tri veka i u tri stila
Plaza de la Villa, fotografija preuzeta sa www.esmadrid.com
Ako
od Kapije sunca, Puerta del Sol,
zađete u Calle Mayor, Glavnu ulicu,
naići ćete na Plaza de la Villa,
Gradski trg, još jedno tipično mesto iz epohe austrijske vladavine koje na
malom prostoru okuplja nekoliko važnih građevina. Najstariji je Toranj plemićke
porodice Luhan iz XV v. koji je zajedno
sa dva portala jedini ostatak negdašnje palate toledskog stila. Potom je tu
kuća Sisneros u stilu čiste španske renesanse. Porodica Sisneros dala je
poznatog kardinala koji je osnovao univerzitet u Alkali de Enares. Uđite i
pogledajte salon tapiserija sa delima flamanskih majstora iz XVI i XVII v.
Unutrašnjim hodnikom ova zgrada je povezana s Gradskom kućom u kojoj se
smestila Madridska opšina. Projektovao
ju je u XVII v. isti arhitekt kao i Plasu Major. Strogih linija, od cigle i
kamena, kasnije je dobila prvo barokni portal i grbove, a potom neoklasičnu
kolonadu i balkon sa koga se objavljuju opšinski praznici. U XIX v. u središte trga je
postavljen kip don Alvaru de Basanu, markizu i zaslužnom moreplovcu iz XVI v.
TRG ORIJENTE I KRALJEVSKO POZORIŠTE
Legenda
kaže da kipovi kraljeva nisu na dvorskoj fasadi zbog kraljičinog ružnog sna.
Plaza de Oriente, fotografija preuzeta sa https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Oriente
Opet
sa Puerte del sol krenite ulicom Arenal do kraja. Stižete na Trg Izabele II,
vladarke koja je upravo tu, u blizini palate, 1850. godine dala da se sagradi
Kraljevsko pozorište. Obnovljeno 1997, otvorilo je svoja vrata kao opera, pa
ako imate sreće, moći ćete uživo čuti i samog Plasida Dominga. Ulazi se sa
Istočnog trga ili Trga Orijente koji se tako zove jer je istočno od Kraljevske
palate na koju se pruža pogled i sa čijeg su se glavnog balkona njihova
visočanstva raznim prigodama obraćala tu okupljenom narodu. Središnji deo trga
zauzima konjički spomenik Filipa IV, a bočno su kipovi gotskih kraljeva koji su
vladali poluostrvom od IV v. do dolaska Mavara u VIII v. Zajedno sa svim
ostalim španskim kraljevima trebalo je da se nađu na fasadi Palate, ali su bili
preteški, pa ih je Filip V postavio ovde, a druge preneo na jedno od šetališta
u parku Retiro. U levom i desnom krilu su vrtovi. Cela zona je pešačka, pa se
lepo nauživajte, a u nekoj od kafeterija možete i da se odmorite i
posmatrate zalazak sunca.
U zaleđu Gran vije nalazi se malo noviji, ali takođe tipični Madrid omeđen ulicama Fuenkaral i San Bernardo, kao i trgovima Kaljao i Bilbao. Manuela Malasanja je bila 15-godišnja vezilja koja je učestvovala
u narodnom pokretu protiv Napolena i sa mnogim drugim sugrađanima pogubljena 2.
maja 1808. Trg koji u imenu nosi taj datum omiljeno je okupljalište mladih, a u
okolnim ulicama su radnjice s odećom u stilu svih urbanih plemena, i barovi i
diskoteke po njihovom ukusu. Ne propustite da na trgu Bilbao popijete kaficu u
čuvenom Kafe Komersijalu otvorenom krizne 1898. kada je Španija izgubila svoju
poslednju koloniju, udahnete miris kubanskih cigara i oslušnute razgovore
intelektualaca, političara i glumaca starine koji su se tu okupljali na čašicu
razgovora. Ili da u klasičnom malasanjskom baru «Mlečni put» osetite tragove
vibracija «madridskih kretanja» iz burne tranzicijske decenije 1975/85.
ULICA GRAN VIJA
U ovoj glavnoj gradskoj arteriji proći
ćete kraj zgrada koje čine Madrid
Gran vía, fotografija preuzeta sa www.expedia.com
Nekada
poslovna arterija, Gran vía, Široki
put je danas uglavnom turistička ulica. Otvorena je 1910, počinje od ulice Alkala i
prvo se penje, a potom spušta. Na njenom početku je zgrada Metropolis u
pariskom stilu koju ćete lepo videti sa Trga Sibeles. Ukrašena je korintskim
stubovima i skulpturama, a kupola pločicama. Kuća broj 7 je u španskom stilu sa
balkonima od kovanog gvožđa i olucima u vidu kamenih karijatida. Kod ulice
Montera je zgrada telefonske kompanije, prvi madridski soliter i senzacija iz
1929. Tu počinje zona vreve gde se ide u bioskop, u kafeterije i najrazličitije
radnje. Kod trga Kaljao, na broju 41, nalazi se čuveni Karion, poznat još kao
Kapitol, koji predstavlja “skok u modernizam”. Već silazeći stižete do kraja,
na Plaza de España, Španski trg. Okružen je
zgradom nazvanom Španija iz 1948. i Madridskim tornjem, betonskim soliterom iz
1957. U centru je kameni obelisk sa spomenikom Servantesu ispred koga jašu dva
večna lika, Don Kihot i Sanćo Pansa.
ČETVRT ĆUEKA (CHUECA)
Prvo u bojama duge, a potom i
zajedničkog života svih kultura i subkultura
La Plaza de Chueca, fotografija preuzeta sa www.timeout.com
U trouglu između ulica
Fuenkarral i Gran Vija, u staroj i doskora ne baš bezbednoj zoni, početkom
90-ih smestili su se homoseksualaci i učinili da ceo kraj neverovatno
napreduje. Obnovili su kuće i obojili ih pastelnim bojama, pootvarali radnje,
diskoteke i restorane, tako da je danas to jedan od najživljih i
najkosmopolitskijih delova grada. U njegove ulice i butike zalaze špijuni
velikih modnih lanaca da se upoznaju sa najnovijim tendencijama, u frizerskim
salonima će vam od glave napraviti nadrealističku ikebanu, u pirsing centrima
će vam izbušiti telo na neslućenim mestima, a naletećete i na prodavnicu
prirodnih droga duhovitog imena Ninjo Kanjamon, Dete Kanabisović. Izađete li noću, srešćete sve urbane
tipove, od dragkvinova sa ružičastom perikom, do uličnog prodavca Kineza. Danas
je Ćueka najoriginalnije i najbesramnije, ali i najtolerantnije mesto jer tu sa
gejevima isti vazduh dišu i reperi, skejteri, alternativci i ko zna ko sve ne.
ŠPANSKI PARLAMENT
Ako želite, možete i predsedniku države ostaviti neku poruku na
njegovom sedištu
Palacio de las Cortes. Fotografija preuzeta sa en.wikipedia.org/wiki/Palacio_de_las_Cortes,_Madrid
Na Plaza
de las Cortes, Trgu Parlamenta, smeštena je ova najvažnija ustanova državnog
i političkog života u zgradi iz XIX v.
Fasadom dominiraju ogromni stubovi, a sa obe strane ulaz čuvaju dva lava
izlivena od bronze topova zaplenjenih u afričkom ratu. Vreme poseta je
ograničeno, ali ako zakažete, možete ući i pogledati zdanje i unutra.
Dekoracija je s kraja XIX v., iz perioda Isabel II, one iste kraljice koja je
dala da se sagradi opera. Objasniće vam gde ko sedi prema partijskoj
pripadnosti i funkciji i kakav je način glasanja i ceo parlamentarni protokol.
Iz novije istorije najznačajniji događaj je poslednji trzaj španske vojne
desnice, neuspeli pokušaj državnog udara pukovnika Tehera 1981. g. Još uvek
možete videti rupe u plafonu od metaka ispaljenih iz njegovog pištolja,
ostavljene možda zbog turista, ali svakako i za opomenu.
U
trenucima dok spokojno šetate jedna statua će vas podsetiti da đavo ne miruje
Ovaj predivni park odmah
iza Prada nasledio je ime «Odmorište» od nestale
kraljevske palate od koje se sačuvala jedino «Kuća dobrog odmora». Za obične
smrtnike otvoren je tek krajem XIX v. i danas je jedan od najživljih prostora u
Madridu. Tamo će vam gledati u dlan, čitati sudbinu iz tarota, slikati vas, svirati vam svaku vrstu muzike, klovnovi će razveseljavati decu kad su
se umorila od igre, moći ćete da iznajmite brodić i zaveslate jezerom ispred
monumentalne polukružne kolonade s konjičkim kipom kralja Alfonsa XII ili ćete
obići dve palate arkitekte Velaskesa Boska: jednu, Velaskesovu, od crvene cigle
i obloženu tipičnim keramičkim pločicama i drugu, Kristalnu, od metala i
stakla. Dok uživate i opuštate se, tek da ne zaboravite da postoji i ona druga
strana, otkriće vam se kip Palom anđelu, jedini u svetu podignut Sotoni. Do njega je ružičnjak, pa poruku
otkrijte sami…
Kristalna palata u Retiru. Slika preuzeta sa: https://madridsecreto.co
Kolumbov trg (La plaza de Colón)
Zaplovio je ka Indiji, ali umesto Indijaca
sreo se s Indijancima
Kad od trga Sibeles krenete u kratku šetnju na sever, prvo ćete s desne strane proći pored Nacionalne biblioteke, monumentalnog zdanja iz XIX v. čiju fasadu krase kipovi znamenitih humanista. Potom stižete na prostrani trg na kojem je s jedne strane par postmodernističkih tornjeva od čelika i stakla, a sa druge se uočavaju dve umetničke celine. Na lepom neogotičkom stubu iz 1885. stoji Kolumbo okrenut ka zapadu, a u podnožju su u reljefu opisani prizori sa njegovih putovanja. Iza, prema ulici Serrano, u savremenom Vrtu otkrića, na četiri betonska bloka pročitaćete uklesana imena karavela i moreplovaca koji su pošli u Novi svet i otpočeli veliku kolonijalnu pustolovinu. Pet vekova kasnije, putevi vode u obrnutom smeru, pa ćete na ulicama sigurno primetiti bar nekoga od više stotina hiljada Južnoamerikanaca koliko ih danas živi samo u Madridskoj autonomnoj oblasti.
Kolumbov trg. Slika preuzeta sa; https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Col%C3%B3n
Železnička stanica Atoća (ATOCHA)
Pre
nego što krenete na put, već u tropskom vrtu ćete se osetiti kao na drugom
mestu
Na
zemljištu obraslom koviljem podignuta je sredinom XIX v. prva železnička
stanica koja je po ovom rastinju dobila ime. Kad je nedugo potom izgorela,
sagrađena je nova od kovanog gvožđa i stakla. Bila je poprište mnogih
istorijskih događanja, pisci su na njoj smeštali radnje svojih romana, a u
novije vreme Almodovar je tu snimao svoj film «Kika». Stanica je danas mnogo veća i prilagođena savremenim
potrebama, a u starom delu je napravljen tropski vrt sa 400 biljnih vrsta na
4.000 m2. Posle terorističkog napada 11. marta 2004. građani su
jedan deo pretvorili u mesto spomena na 192 žrtve. Preko puta se nalazi zgrada
Ministarstva poljoprivrede, takođe iz XIX v., sa kupolama ukrašenim keramičkim
pločicama na uglovima i vajarskom grupom skulptura u sredini. Pođete li uzbrdo
ulicom Atoća, zastanite kod zgrade broj 55. Poznata je po nemilom događaju
ubistva 5 i ranjavanja 4 advokata laburista 1977, dve godine posle smrti
diktatora Franka, na početku španske tranzicije.
Stanica Atoća. Slika preuzeta sa: https://www.seat61.com/stations/madrid-atocha.htm
KAPIJA SUNCA (Puerta del Sol)
Uobičajeno
mesto susreta. Naravno, kod medveda!
Ovde
je davno bila tvrđava i istočni prilaz gradu. Kapije više nema, sem u imenu,
Kapija Sunca. Trg je prostran i otvoren, u obliku polumeseca. Na njemu su se
zbili mnogi presudni trenuci španske istorije, a danas predstavlja neuralgičnu
tačku društvenog života. U središtu polukružnog oboda je zdanje iz XVIII v. u
čijem tornju je veliki sat sa kuglom. Na masovnim dočecima novih godina, on
celoj zemlji odbrojava poslednje sekunde stare godine. Na asfaltu ispred zgrade
zastanite u samom geografskom središtu Španije, na oslikanom nultom kilometru od koga se mere svi državni putevi;
ako stanete na njega, urbana legenda kaže da
ćete se svakako vratiti u Madrid. Onda ćete proći kraj bronzanog
konjičkog kipa Karlosa III i zatim kraj
znamenje prestonice, spomenika s medvedom koji je otišao pravo u njen grb. Tu
su i drugi simboli: ulica Montera poznata, kako se to sada kaže, po seksualnim
radnicama i, na jednoj od visokih zgrada, čuvena reklama «Tio Pepe», čika Pepe,
marka još poznatijeg aperitivnog vina heres, ili šerija.
Medved – simbol Madrida. Slika preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/puerta-del-sol
GLAVNI TRG (PLAZA MAYOR)
Od
lomača Inkvizicije do novogodišnjeg vašara
Od Kapije sunca, idući ulicom Major dolazite na Glavni trg, tipično špansku arhitektonsku tvorevinu. Sagrađen je početkom XVII v. u kastiljanskom stilu, pravugaonog je oblika i okružen trospratnim kućama. Na njemu su javno izvođene presude Inkvizicije, a kasnije održavane koride. Glavni ukrasni element je freskama oslikana fasada starog sedišta pekarskog esnafa, a u centru je konjički kip Filipa III. Iz kafanica u prizemlju zgrada po lepom vremenu se iznose stolovi napolje, a u radnjama sa zanatskom robom možete kupiti originalu baskijsku beretu i mnoštvo drugih suvenira. Brojni izlazi vode sa trga, ulica Toledo do buvlje pijace Rastro, a na sledećem uglu, niz stepenice se stiže do Luka nožara (Arco de Cuchilleros), dela sa tipičnim gostionicama. Nedeljom trg postaje filatelistička tržnica, a svakog decembra se pretvori u ogromni bučni vašar na otvorenom za prodaju veselih božićnih i novogodišnjih ukrasa i sitnica. U okolnim kućama žive obični ljudi, a priča se i da lutaju duše davno spaljenih krivoveraca.
La Plaza Mayor. Slika preuzeta sa: esmadrid.com
BUVLJA PIJACA RASTRO
Za
svačiji ukus, potrebu i džep: antikno, staro, retro, novo, moderno…
Nadomak
četvrti La Latina, srca starog Madrida, još u srednjem veku su počeli da trguju
oko klanica stoke. Rastro je bio veletržnica mesa, a danas se na njemu prodaje
sve, od životinja do nameštaja i odeće i to samo nedeljom pre podne. Počinje na
Trgu Kaskoro, što je ime mesta na Kubi gde se u poslednjem kolonijalnom ratu
istakao španski vojnik Eloj Gonsalo kome je tu podignut spomenik. „Buvljak“ je
uvek pun i prodavaca i kupaca i pripazite da vam se novac neosetno ne izvuče,
jer tamo svako nudi ili traži nešto dobro, lepo i jeftino. A svakako, ima i
svoju priču. Izvjesni čika Cicija obogatio se prodajom starog posuđa i stekao
20 kuća, a hranio se samo hlebom i povrćem.
Slika preuzeta sa: https://www.madrid-guide-spain.com/el-rastro.html
KRALJEVSKA PALATA (PALACIO REAL)
Zamislite da vas dovoze u raskošnoj kočiji i da
ulazite u lavirint bajnih salona…
Na uzvišici iznad reke Mansanares na kojoj su Mavari imali osmatračnicu, kasniji hrišćanski kraljevi su sagradili zamak. Legenda kaže da su požar u kom je izgoreo na Božić 1734. izazvale veštice i duhovi sa susedne padine jer im je narušavao mir. Filip V je u XVIII v. poželeo da sagradi najveličanstveniju palatu na svetu od cigle i kamena, kako ne bi ponovo gorela. A onda je, opet po legendi, dao da se iskopaju oči i odseče jezik arhitekti kako ne bi ponovio delo, niti kome preneo svoje znanje. Ipak, kad je ovaj umro u tamnici, nije mu uskratio počasti, pa je njegovu glavu ugradio iznad jednog prozora na prvom spratu. Do 1931. kraljevske porodice su stanovale u palati, a od tada se u njoj samo održavaju zvaniči skupovi i otvorena je za publiku. Na Trgu oružja ispred ulaza počeće vaša kraljevska avantura u bogatim salonima od mermera i mahagonija, punim umetničkih dela najpoznatijih majstora s početaka burbonske epohe. Ipak ne zaboravite da izađete, vi ste iz neke druge bajke.
El Palacio Real. Slika preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/royal-palace-madrid
TRG KORIDE
Ako
pogledate mapu cele Španije, uočićete da
izgleda kao raširena koža bika
Koride su jedno od poznatih španskih znamenja i održavaju se na mestima naročito i samo u tu svrhu sagrađenim. Madridska arena je jedna od najlepših i najvažnijih sa 24.000 mesta, u stilu mudehar svojstvenom mavarskloj arhitekturi na hrišćanskoj teritoriji. U ovoj borbi čoveka i životinje možete da tražite iskonske simbole sukoba uma i snage, da se setite Minotaura i lavirinta, ali ipak je danas reč samo o omiljenoj narodskoj i dobro komercijalizovanoj zabavi. Bikovi se posebno gaje samo za to i u izvornoj verziji moraju biti ubijeni. Stoga ova prilično krvava predstava ima dosta protivnika među samim Špancima, iako im ne daju da se mnogo čuju. Ako se ni vama ne gleda, priključite se nekoj grupnoj poseti, pa će vas uvesti u arenu, kročićete na pesak koji gaze čuveni toreadori i pokazaće vam druge ključne tačke jer korida sledi strogo utvrđeni protokol. Od mesa ubijene životinje po restoranima u okolini spremaju se specijaliteti. Pored arene nalazi se Muzej koride.
La plaza de toros de las Ventas, Madrid. Slika preuzeta sa: http://blog.dflatmadrid.com/conocer-madrid/descubre-la-plaza-de-toros-de-las-ventas-pasion-taurina-en-arquitectura-neomudejar/
Danas ćemo se pozabaviti jednim letnjim receptom, izuzetno zdravim jer se ništa ne kuva. Idealan primer mediteranske kuhinje.
Pošto smo već dosta zagazili u juli očekuju
nas letnje vrućine. U to vreme u Španiji se jede gaspaćo (hladna supa). To je
tipičan andaluzijski recept koji ima bezbroj varijanti. Danas ćemo vam
predstaviti recept jednog od najpoznatijih španskih kuvara, Karlosa Arginjana.
I on sam ima više varijanti istog recepta pa ćemo mi iz tog velikog broja
izdvojiti onaj koji možete i sami doterivati, oduzimati mu ili dodavati
sasatojke.
Za ovaj gaspaćo nam treba:
pola kilograma zrelog paradajza
pola zelene paprike
pola crvene paprike
pola glavice crnog luka
češanj belog luka
pola krastavca, ne prevelikog
1dcl maslinovog ulja
4 kašike vinskog sirćeta
kriška hleba iseckana na kockice
so
parče pršuta
kuvana jaja
Paradajz oljuštiti i iseckati na kockice. I sve ostale sasatojke
(zelenu i crvenu papriku, crni i beli luk, krastvac i hleb) iseckati na kockice
i sjediniti sa paradajzom.
Svemu tome dodati maslinovo ulje, vinsko sirće i so. Mikserom umutiti
sve sastojke i potom procediti supu u drugu posudu. Sve staviti u frižider da
se ohladi i tako služiti.
Kada se gaspaćo sipa u tanjir, mogu mu se dodati kocke leda, a za
garnirung možete dodati malo prepečenih kockica hleba, sitno iseckanu šunku i
kuvana jaja isečena na pola.
Savet: Da biste lakše oljuštili paradajz uklonite tvrdi deo sa vrha i tupom stranom noža pređite celu površinu kao da ga ljuštite. Zatim čete ga lako oljuštiti i bez namakanja u vrelu vodu.
Danas ćemo vam predstaviti četvrt u samom srcu Madrida koja je zadržala duh
starih vremena. Naime, u ovoj četvrti su se rađali, radili i selili se iz jedne
ulice u drugu najveći među najvećima, španski pisci koji su obeležili vekove u kojima
su živeli. Njihovim imenima su nazvane ulice u kojima možete naći citate iz
njihovih najvećih dela.
Ovaj deo Madrida počinje od Trga Sibeles (Plaza de Cibeles) sa ikonom ovog grada, fontanom posvećenom
boginji zemlje Kibeli, na španskom Sibeles (Cibeles).
Sibeles je napravljena u XVIII veku po nalogu Karlosa III (Carlos III) koji
je posle dolaska iz Italije želeo da svoj grad uredi u stilu neoklasicizima. U
planu su bile tri fontane, Sibeles, Neptun
i Apolo, kao i Muzej prirodnih nauka, danas muzej Prado i Botanička
basta. Karlos III je, između ostalog, uveo i ulično osvetljenje i dao da se
popločaju ulice.
Interesanto je da su ovu fontanu radila tri umetnika, jedan je izvajao samu
statuu Sibeles i kočije, drugi lavove, a treći ukrase.
Sibeles, majka zemlje i poljoprivrede, okružena je zgradama Španske banke
(Banco de Erspaña) i trima palatama: Palatom Linares (Palacio de Linares) u
kojoj se danas nalazi Američka kuća (Casa de América), Palatom Buena vista
(Palacio de Buena vista) pretvorenom u generalštab (Cuartel General del
Ejército) i Palatom komunikacija (Palacio de las Comunicaciones) u kojoj je
danas Centar Sibeles (Centro Cibeles) kao i kancelarija gradonačelnika. Na
poslednjem spratu je restoran sa koga se pruža pogled na grad.
Od XVIII veka do danas Sibeles je sa svojim sugrađanima bila svedok mnogih
ratova i promena, pa je doživela i izvesna oštećenja. Naime, za vreme građanskog
rata Madriđani su svoju najvoljeniju sugrađanku okružili džakovima peska i zidom od cigli da bi je sačuvali, ali uprkos
tome oštećen joj je nos i desna ruka, a i njuška jednog lava.
U XX veku Sibeles je promenila položaj jer sada gleda ka Centru Sibeles dok
je ranije bila okrenuta ka fontani Neptun.
Fotografija preuzeta sa Wikimedia Commons
U neposrednom okruženju fontane Sibles nalaze se tri najznačajnija muzeja:
Prado (Museo del Prado), Tisen Bornemica (Museo Thyseen-Bornemitza) i Kraljica Sofija (Museo Reina Sofía). Taj kraj oko
fontane, poznat kao Umetnički trougao (Triángulo del Arte), od 2008. postao je
četvorougao otvaranjem kulturnog centra sa izložbenim prostorom Kajšaforum
(Caixaforum).
Umetnički trougao (fotografija preuzeta sa Pinteresta)
Preko puta Muzeja kraljice Sofije nalazi se stanica Atoća (Atocha) sa koje
polaze vozovi AVE, prigradski voz i metro. U staničnoj zgradi možete posetiti
neverovatno lepu baštu s egzotičnim rastinjem, a na njoj je i najveći sat u
Madridu. Trg Atoća krase dve velike glave dece rađene po liku unuka poznatog
španskog vajara Antonija Lopesa (Antonio López).
Četvrt ima mnogo trgova sa bezbroj poznatih restorana, kafea i značajnih
zgrada.
Tu su Pasahe Dore (Pasaje Doré), bioskop star skoro 100 godina, Štamparija
Huan de la Kuesta (Juan de la Cuesta) u kojoj je štampano prvo izdanje „Don
Kihota“, zatim Pijaca San Martin (Mercado de San Martín), spomenik posvećen petorici advokata koji su
ubijeni tokom španske tranzicije, Crkva
San Sebastian (San Sebastián) u kojoj je prema
verovanju sahranjen Lope de Vega.
Na Trgu Tirso de Molina je statua ovog velikog baroknog pisca. U četvrti su
stanovali i čuveni romantičarski pisac Gustavo Adolfo Beker (Gustavo Adolfo
Bequer) i impresionistički i postimpresionistički slikar Hoakin Sorolja
(Joaquín Sorolla).
Ulica Uertas (Ulica povrtnjaka, Calle de las Huertas), najstarija ulica u
Madridu, žila je kucavica ove četvrti koja se završava na Šetalištu Prado
(Paseo del Prado). Samo u njoj ima više barova nego u celoj Finskoj, na primer.
Isusova ulica (Calle de Jesús) poznata je po tipičnim barovima i čuvenim španskim tapasima. El Rábano, La
Fábrica, Taberna de la Daniela.
U istoj četvrti nalazi se i Bazilika Isusa od Medinaselija (Basilica Jesús
de Medinaceli). U njoj se svakog petka okupljaju vernici da mu poljube stopala
i požele tri želje od kojih će se ispuniti samo jedna, a najveće okupljanje je
prvog petka u martu kada desetine hiljada vernika dolazi i čeka i po 5 dana da
uđe. Na taj dan dolazi i kraljevska porodica.
Zanimljivo je da je veliki barokni dramski pisac, Lope de Vega, živeo u ulici Servantes, dok je Servantes je živeo u ulici
Lopea de Vege. Njih dvojica nisu bili prijatelji, naprotiv, a zato je još
intreresantnije da su im ćerke bile u istom manastiru. Lope de Vega je bio
bogat i uvek je živeo u istoj kući, a Servantes je životario i menjao
boravišta, ali dok je bio u Madridu, uvek u istoj četvrti. Pretpostavlja se da
je sahranjen u zajedničkoj grobnici u Manastiru bosih trinitarki (Convento de las Trinitarias descalzas) u ulici Lope de Vega 18.
Godine 2015. pokrenutra je akcija da se utvrdi da li je Servantes zaista
tamo sahranjen. Pokušaj da se analizom DNK utvrdi kome pripadaju tela
sahranjena u kripti ovog manastira nije dao rezultate zbog lošeg stanja
kostiju. Kako se pretpostavlja, sa njim je, između ostalih, sahranjena i negova
žena Katalina i ćerka Lopea de Vege.
Sledeći slavni stanari četvrti su dva pesnika, takođe barokna velikana, i
dva velika protivnika: Luis de Gongora (Luis de Góngora) i Fransisko de Kevedo
(Francisco de Quevedo), Da bi napakostio Gongori, Kevedo je kupio kuću u kojoj
je stanovao Gongora, a njega izbacio na ulicu.
Fotografija preuzeta sa mibauldeblogs
Ako krenemo dalje ovom četrvrti, naići ćemo na ulicu Prado u kojoj se nalazi
madridski Ateneum (Ateneo de Madrid) mesto gde
je 1936. organizovano glasanje kako bi se demokratskim putem odlučilo da li Bog
postoji. Jednim glasom razlike odlučeno je da Bog ne postoji.
Književna četvrt nudi bezbroj mogućnosti za provod. Pored pomenutih ulica,
mnoštvo kafeterija i restorana nalazi se na Trgu Svete Ane (Plaza de Santa Ana)
sa statuama Federika Garsije Lorke (Federico Garía Lorca) i Kalderona de la
Barke (Calderón de la Barca).
Zatim je tu i Špansko pozorište (Teatro Español), čuvena radnja Ljubičica
(La Violeta) o kojoj smo već pisali u jednom od naših blogova, kao i Kuća Mira (Casa
Mira) sa čuvenim španskim turonima.
U zgradi Plus Ultra izgrađenoj daleke 1910. godine, danas u vlasništvu
istoimene osiguravajuće kuće, na prvom spratu se nalazi sat, Kariljon de
Mingote, koji osim što pokazuje vreme nekoliko puta dnevno nudi pravi mali
spektakl.
Napravljen je 1993. u čast gradu Madridu, izrada je trajala šest meseci u
jednoj holandskoj fabrici sa 135 godina iskustva u proizvodnji zvona, a cena je
apsolutna tajna. Težak je tri tone. Ima osamnaest zvona i njegov kompjuter može
da reprodukuje oko 500 melodija, a moguće je dodati ih još.
Predstavu izvodi pet figura koje je osmislio Antonio Mingote (po kome sat
nosi ime): one predstavljaju Goju, Karlosa III, Vojvotkinju od Albe, toreadora
Pedra Romera i jednu madridsku manolu (žiteljku četvrti Lavapjes). Figure su
visoke 140 cm i svaka se kreće drukčije.
Nastavimo li dalje, naići ćemo na hotel Palas sa 400 soba koji je prvi u
Madridu uveo WC i interfon.
Završavamo ovo malo predstavljanje Književne četvrti još jednom
zanimljivošću. Svi koji su gledali špansku seriju „Kuća od papira“ (La Casa de
papel) prepoznaće nešto od ovoga što ćemo sada ispričati. Neke scene iz ove
serije snimane su u Ministarstvu za razvoj (Ministerio de Fomento) jer je bilo
nemoguće snimati ih u banci koja, osim sistema za čuvanje trezora, poseduje
najsavremenije bezbednosne sisteme, senzore i kamere.
Ali o tome ćemo vam pričati u jednom od narednih članaka.
