putovanja – Granadisima

April 7, 2021

MODERNI MADRID

Ne tako davno glavna gradska arterija bila je Gran Via, a onda je za poslovnjake postala tesna i preuzeli su ju turisti. Finansijska moć se širila na sver, Šetalištem Kasteljana, počev od trga Nova ministarstva na kome se nalazi nekoliko ovih ustanova. Kratko vreme se mislilo da granicu čine Vrata Evrope, ali ubrzani razvoj je tražio nove i šire prostore, pa je preko Parka nacija Madrid počeo gotovo da se spaja sa Barahasom, selom u kome je aerodrom. Ako želite da vidite neka od dostignuća velikih imena savremene arhitekture, tu ćete biti na pravom mestu.

Kompleks ASKA (Azca )

Mnogi ističu da Madrid ne odlikuju zgrade, već avenije i trgovi, ali ipak…

Azca, Madrid; fotografija preuzeta sa: elpais.com

Uz sam bok trga Novih ministarstava, prema Šetalištu Kasteljana nalazi se finansijski centar Asca nadahnut Rockefelerovim Centerom u Njujorku. Njegov najvidljiviji deo su neboderi sa oko 4,5 miliona m² poslovnog prostora i astronomskim cenama najma. Toranj Windsor iz 1979. kojim je započeo poslovni život u zoni izgoreo je u velikom požaru 2005. Sledeća je po nekima najlepša moderna zgrada u Madridu, sedište velike španske banake BBVA, visoka 107m, arhitekte Fransiska H. Saensa de Oise. Najzad, tu je elegantni Toranj Picasso iz 1981. kojeg je projektovao Minoru Jamasaki, autor Kula bliznakinja u Njujorku, visok 157m sa 45 spratova iznad i 5 ispod zemlje. Ono što se manje vidi jesu 7,5 km podzemnih ulica u dva nivoa, 15.000 parking mesta, 23.000 zaposlenih i oko 120.000 ljudi koji svakodnevno tu dolaze i prolaze. A vikendom barove i diskoteke poseti nekoliko desetina hiljada osoba. Pravi mravinjak zanimljiv da se doživi i oseti vreva velegrada.

ŠETALIŠTE KASTELJANA

Iako široko i sa dosta zelenih površina, njime više “šetaju” vozila nego ljudi

El Paseo de la Castellana; Madrid; fotografija preuzeta sa: efeverde.es

Ova dugačka avenija počinje kod Kolumbovog trga i vodi na sever. Krajem XIX veka stigla je do tadašnjeg hipodroma, prostora na kome su kasnije sagrađena Nova ministarstva. Na toj deonici, ispod nadvožnjaka koji spaja ulice Huan Bravo i Eduardo Dato, 1970. je na oko 4000m² postavljen Gradski muzej skulpture na otvorenom posvećen savremenoj španskoj umetnosti. Među eksponatima se nalaze i skulpture Žoana Miroa i Alberta Sanćesa, a kako se nikad ne zatvara, noću je divno osvetljen. Idući naviše, kod Novih Miistarstava je nikao centar Aska sa svojim neboderima i velikom robnom kućom Korte Inglesa, zgradom najveće površine u Madridu. Nastavljajući ka sveru, sa leve strane se prolazi kraj okruglog Tornja Evropa i naspram njega Kongresne palate čiju fasadu krasi Miroov mozaik i koja raspolaže sa 3.000m² izložbenog prostora i auditorijumom za gotovo 2.000 ljudi. Sve to praćeno nizom najboljih, ali i skupih hotela. Na ovoj visini Kasteljane moraćete da se odmorite.

STADION SANTIAGO BERNABEU

Od svih sportova najveća zvezda je fudbal, a fudbaleri su u visinama galaksija

Estadio Santiago Bernabéu; fotografija preuzeta sa realmadrid.es

Preko puta Tornja Evropa i Kongresne palate na Šetalištu Kasteljana nalazi se hram fudbala, stadion Real Madrida koji je 1947. kada je otvoren dobio ime po svom najznačajnijem predsedniku. Nakon poslednjih radova dobio je novu fasadu i krovnu nastrešnicu od 5.320 m² zahvaljujući kojoj se navijački žar 80.000 gledalaca više ne čuje na ulici. Ljubazni domaćini će vam ponuditi turu snova pretvarajući vas u pravog protagonistu, pa ćete bez žurbe obići sve kutke koje ste dosada viđali samo na slikama. Ući ćete u tunel koji vodi u svlačionice, posedećete na klupi za rezerve, prošetati terenom, popeti se u predsedničku ložu i sa 40. amfiteatra osmotriti ceo stadion u panoramskoj perspektivi. Kao vrhunac, posetićete novi muzej sa izložbom trofeja legendarnog kluba, a možete i poneti neku uspomenu iz prodavnice “Realmadridska oblast” i okrepiti se tradicionalnim španskim jelima u restoranu Vrata 57 po broju ulaza kod kog se nalaze. Posetu možete završiti u tržnom centru slikovito nazvanom Ugao kod Bernabeua.

KAPIJA EVROPE

Prema rečima njihovog tvorca, ova dva tornja označavaju smrtnu presudu pravom uglu.

Puerta de Europa; fotografija preuzeta sa esmadrid.com

Ako ste preživeli fudbalski doživljaj na stadionu Santiago Bernabeu, a još se niste umorili, nastavite uz Kasteljanu. Prvo ćete sa desne strane naići na Zadužbinu Kanala Isabele II madridskog vodovodnog preduzeća u kojoj uvek ima zanimljivih izložbi. Posle toga stižete na Trg Kastilja. Predsedava joj spomenik španskom političaru Kalvu Sotelu, a u centru je visoki obelisk svetski čuvenog arhitekte Santjaga Kalatrave. Iza njega su sa obe strane zgrade od po 115 m visine nagnute pod uglom od 15º, od čelika i stakla, sa ukrasnim ukrštenim prugama crvene boje, delo arhitekte Filipa Džonsona, autora prvog postmodernističkog nebodera u Njujorku. Nije se mislilo da će za desetak godina svoga postojanja ovi tornjevi, Kapija Evrope kako su kasnije nazvani, postati jedan od simbola grada koji dominiraju panoramom na severnim pristupima gradu. Bili ili ne ljubitelj modernog, obiđite ovu zanimljivost.

POLJE NACIJA

Biznis i nove tehnologije uz sport, prirodu i umetničku avangardu

Campo de las Naciones; fotografija preuzeta sa: https://metrhispanic.com/

Kada je park Poljska kuća postao pretesan za sajamske potrebe metropole, 1980. je u severo-zapadnoj zoni izgrađena IFEMA sa 10 paviljona i 150.000m²izložbene površine. Danas je to simbol poslovnog Madrida i predstavnik regionalne i državne privredne snage sa desetinama hiljada izlagača i nekoliko miliona posetilaca godišnje. Budići da se nalazi van grada, celi prostor nudi i druge sadržaje. Tu se nalazi i Gradska kongresna palata, golf tereni i divan park Huan Karlos I u kome je istoimeni Auditorijum otvoren 1992. sa najmodernijim tehničkim mogućnostima za sve vrste priredbi. Park ima reku od preko 2 km, jezerca, prostrane poljane, stalnu izložbu makroskupltura svetski poznatih umetnika, kao i Vrt tri kulture, hrišćanske, jevrejske i islamske, koje su obeležile špansku istoriju. Ako vas poslovi ne zanimaju i ne idete ni na kakav kongres, dođite da se odmorite u ambijentu koji kombinuje prirodnu i veštačku lepotu, a može se desiti i da ulovite čarobnu predstavu igre vode i boja na jednoj od fontana.

PARK TIERNO GALVAN

Od biciklističkih staza preko delte Nila do dalekih sazvežđa

Parque Tierno Galván; fotografija preuzeta sa; patrimonioypaisaje.madrid.es

Ovaj park sa imenom jednog od madridskih gradonačelnika nalazi se na jugu i lako ćete do njega stići metroom sa Trga Kastilja, ili od stanice Atoća. Namena mu je zabava, ali sa zanimljivim primesama poučnosti. Zato ćete na preko 45 hektara zelenih površina za šetnju ili vožnju biciklom naći i druge ponude. U auditoriju na otvorenom možete prisusvovti nekom koncertu. U trodimenzionalnom bioskopu IMAX odgledaćete jedan od filmova koji se snimaju u specijalnoj tehnici pa će vam slika i zvuk tako zavarati čula da će vam se činiti da letite nad nepreglednim Nilom, da ste zaronili do koralnih sprudova ili da ste se izgubili u amazonskoj džungli. U filmskoj sali Planetarijuma bar načas se vinite u hladni, tamnoplavi svemir i dotaknite svetlucave zvezde. A u njegovim audiovizuelnim i izložbenim salama možete nešto i naučiti o velikom prasku i crnim rupama. Razonodite se, prošetajte i prosanjajte!

March 30, 2021

SKRIVENI MADRID

Kao što porodice imaju svoje tajne, tako i veliki gradovi imaju mesta i događaje koji se ne otkrivaju na prvi pogled. Ljudska mašta brzo stvara priče na koje ćete nabasati na svakom koraku. Burna prošlost nekih zgrada gotovo uvek će ih u kasnijim vremenima “naseliti” duhovima, lepe poetske legende o ljubavi i milosrđu daće imena ulicama, poznate slike imaće nepoznatu istoriju ili poruku, a neki spolja običan restoran može vam ponuditi neobičnu večeru. Vaš radoznali duh biće naprosto očaran ovom avanturom.

PALATA LINARES

Svojim lepim licem ovo zdanje ne budi sumnje prolaznika

U srcu Madrida, na Trgu Sibeles, uzdiže se Palata Linares, dvospratnica iz XIX v. u francuskom stilu koja pored slika najpoznatijih slikara epohe i tapiserija izrađenih u Kraljevskoj fabrici krije i neke tajne. Prema legendi, markiz od Linaresa i nepriznata kći njegovoga oca, rođena iz veze sa sluškinjom koja je tragično umrla, venčali su se ne znajući da će njihova incestuozna ljubav biti početak mnogih nevolja. Istraživači paranormalnih pojava 90-ih godina su u zgradi «uhvatili» psihofonije mladog ženskog i majčinog žalobnog glasa. Istovremeno je snimljen video materijal na kome su se kasnije pokazale slike koje uživo nije video niko iz ekipe. Zgrada je obnovljena 1994. i pod imenom Američka kuća pretvorena je u centar iberoameričke kulture u kome se priređuju književne i filmske večeri, promocije autorskih dela, izložbe i druge kulturne manifestacije. No priča o duhovima i dalje živi, istraživači i dalje traže dokaze, a vi odlučite hoćete li oslušnuti ili ne.

PALATA SVETOG KRSTA (PALACIO DE SANTA CRUZ)

Neki engleski putopisci su zabeležili da nikada nisu videli tako lep i otmen zatvor

El Palacio de Santa Cruz (foto: wikipedia)

Svoj prvi zatvor, sagrađen blizu veoma stare crkve Svetoga Krsta, Madrid je dobio u XVI v. Kad je 1621. postao prestonica Imperije, stara zgrada je srušena i podignuta je nova veća u stilu poznatom kao austrijski, kao što je slučaj s manastirom El Eskorijal. Različitim prepravkama i proširivanjima svaki put su se bavili najpoznatiji dvorski arhitekti, a poslednji put 1941. sagrađen je novi deo. Zdanje je prestalo da ima zatvorsku funkciju 1846. i od tada su u njemu različita ministarstva, a danas je sedište ministarstva spoljnih poslova. Kako su se tokom II Svetskog rata u štampi stalno pojavljivala imena znamenitih vladinih zgrada drugih evropskih zemalja, direktor jednih uglednih novina predložio je da se zgradi da ime “Palata Svetoga Krsta” i tako je ostalo palata. Danas odatle ambasadori idu kočijama da kralju predaju akreditive. Govori se da po njoj lutaju duhovi zatvorenika mučenih i osuđenih na smrt. Ako ste se zadesili na obližnjem Glavnom trgu (Plaza Mayor), svratite da proverite, ali moraćete da pribavite dozvolu za ulazak.

TRG ANTON MARTIN

Dobar deo života je proveo u ogorčenju, a posle smrti je proglašen svecem

Prema legendi, u XVII v. izvesni Anton Martin iz grada Kuenke srećno je živeo dok mu jednoga dana nisu ubili brata. Zatrovan mržnjom, neumorno je tragao za ubicom dok ga nije uhvatio i predao vlastima. No nije se zadovoljio smrtnom presudom već se stalno naslađivao zamišljajući osuđenika obešenog. Jednom prilikom upozna nekog kaluđera po imenu Jovan Božiji čiji je najviši životni cilj bio da pomaže bolesnim ljudima i udovoljava njihovim potrebama, i on ga posavetuje da oprosti bližnjem svom, a ne da mu želi smrt. Kaluđerove reči su delovale prosvetljujuće, pa se Anton svom snagom založio da oslobodi zatvorenika. Kad je u tome uspeo, zajedno su otišli da pomažu kaluđeru, a po njegovoj smrti došao je u Madrid i osnovao bolnicu Božja ljubav. Trg na kom je živeo i umro od tada nosi njegovo ime, a nalazi se u starom centru grada, na ivici Književne četvrti. Jedna od ulica koja se odatle spušta zove se Ulica božje ljubavi. Prošetajte, možda ćete i vi doživeti neko prosvetljenje.

OPERSKI KAFE (EL CAFÉ DE LA OPERA)

Ako želite da probate pravu opersku večeru, ovo je mesto nezaboravno!

Gledan spolja, ovaj restoran vam možda i neće pivući pažnju, ali vas unutra čeka iznenađenje. Šta bi vam drugo mogli poslužiti uz samu Operu, u ulici Arieta 6, ako ne večeru s pevanjem. Dok se budete sladili ukusnum jelima i napajali plemenitim vinima, konobari-pevači će vam u pratnji klavira i gudača pevati najpoznatije arije, duete i romanse iz tipično španskih sarsuela i poznatih opera. Ipak, pričuvajte se, jer vrhunac dolazi negde kod dezerta. Uz čašu vrsne kave, španskog penušavog vina, sve će vas pozvati da zajedno nazdravite uz slavna sazvučja. Ova neobična kompanija broji 10 mladih nada lirike, pored tri pijanista i umetničkog direktora, imaju svoj program i bez restorana, a stekli su ugled ne samo u Španiji, nego i van nje. Pre nego što dođete, provežbajte malo glas i neku ariju!

TAPA

Ako niste probali tape, kao da niste bili ni u Madridu, ni u Španiji

Kad obilazeći grad zastanete u bilo kom baru da se osvežite čašom piva ili vina, uz nju ćete dobiti nešto da ne pijete “na suvo”. A to nešto je jako tipično ne samo u Madridu, nego i na drugim mestima u Španiji. Tapa znači poklopac, a postoje dve slične priče o ovom lepom običaju. Jedna kaže samo to da se čaša poklapala nečim suhomesnatim da vino ne bi vetrilo. Koliko je to uvjerljivo zavisi od brzine kojom je neko pio. Druga priča potiče iz XVII v. Zabeleženo je da je 1600. u Madridu postojala 391 krčma, a broj im je rastao s porastom stanovnika. Krčmari nisu bili baš na dobrom glasu, a optuživani su ne samo da su u vino sipali vodu, nego i da je bilo puno muva i buba. Da insekti ne bi upadali, čaše su počele da se poklapaju tanjirićima, a na njih se stavljao zalogaj onoga što se imalo. Danas su tape posebna kulinarska turistička atrakcija i ne zna se koliko ih vrsta ima. Negde ćete ih dobiti uz piće, a negde se umesto na večeru ide na njih. Prošetajte Madridom od tape do tape!

March 22, 2021March 22, 2021

ZELENI MADRID

Zeleno je boja prirode, deluje smirujuće i opuštajuće. Španci imaju na umu još jedno njeno značenje, a to je sloboda, makar se ono lako izvodi i spaja s prirodom. Dakle, ako ste se setili romanse Garcije Lorke Zeleno, volim te zeleno…i ako ste siti stege, užurbanosti, boja, mirisa i zvukova grada, pođite u parkove da slušate i udišete prirodu, da se razonodite i odmorite. U Madridu ih ima dosta, u centru i van njega, a dovoljno su prostrani i različiti da se samo prošetate, ili da provedete ceo dan na pikniku sunčajući se i zabavljajući se.

Kraljevska Botanička BAŠTA (REAL JARDÍN BOTÁNICO)

Krov vrta je jedan kavkaski brest blizu 200 godina star sa krošnjom širokom 40 m²

Kraljevska botanička bašta, fotografija preuzeta sa: https://www.gardenvisit.com/gardens/madrid_botanical_garden-real_jardin_botanico

Idealna za predah i sređivanje utisaka, tačno naspram izlaza iz muzeja Prado nalazi se Botanička bašta XVIII v. Po želji Karlosa III, za koga kažu da je bio najbolji gradonačelnik, a uz pomoć jednog botaničara, projektovao ga je, kao i Prado, arhitekta Huan Viljanueva u tri stepenaste terase. U to doba Ilustracije poraslo je interesovanje za Južnu Ameriku i Filipine, pa su odande donete brojne vrste ukrasnog, lekovitog i mirisnog bilja. Zatim su se naselile i svakojake ptice stvorivši tako mali ekosistem usred grada. A možete sresti i đake koje su doveli da im pokažu kako raste povrće i voće koje obično vide samo na trpezi. Danas je botanička bašta u nadležosti Visokog centra za naučno istraživanje, glavne državne ustanove koja ga neguje, a on joj za uzvrat daje mogućnosti za rad. Višestruko korisna i lepa oaza u srcu metropole.

Zapadni park (PARQUE DEL OESTE)

S jedne male zaravni uživajte u pogledu na Palatu okupanu suncem na zalasku

Hram Debod, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/templo-de-debod

Kako se iz imena vidi, u zapadnom delu grada, sasvim blizu Španskog trga (Plaza de España), nastao je početkom XX v. ovaj park mešavine engleskog i prirodnjačkog stila, pun brežuljaka, padina i krivudavih staza. Svakako najveću njegovu atrakciju predstavlja hram Debod koji je egipatska vlada poklonila Španiji u znak zahvalnosti na pomoći pri spasavanju spomenika u Nubijskoj dolini pre puštanja u rad Asuanske brane. Prenet je kamen po kamen i sastavljen u Madridu 1970. Prilično je dobro očuvan, jedino su mu reljefi znatno oštećeni. Sa mesta na kome je, pruža se divan vidik na planinu Gvadaramu i drugi park, Poljsku kuću, do koga vodi žičara. Ako ste ljubitelj kraljice cveća, ne propustite Ružičnjak i kraj njega Kuću ruža sa stalnom izložbom najlepših primeraka raznih vrsta ovoga cveta. A tu je i Škola keramike i takozvani Park ćupova, kao i osmougaoni mali Muzički hram. Kod tako bogatog izbora pitanje je hoćete li se odmoriti.

MAVARSKO polje (CAMPO DEL MORO)

Po lepom vremenu Kralj ovde priređuje zvanične večere

Mavarsko polje, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/campo-del-moro-gardens

Ovaj ogromni i divni park prekriva padinu iza Kraljevske palate, ali se u njega ulazi odozdo, gotovo sa obale Mansanaresa, pa ga mnogi zato i ne primete. Istorija mu je duga, traje čak od XII v. kada su u njemu logorovale mavarske vojske po kojima je i dobio ime. Potom je bio poprište srednjovekovnih turnira i zabava, pa su se u njemu igrali prinčevi i princeze, a onda je za vreme vladavine Izabele II pretvoren u romantični park engleskog stila sa travnjacima i vijugavim stazama među drvoredima i skulpturama. Prepoznaćete ga po fontani Tritona prenetoj iz Palate u Aranhuesu i fontani Školjki prenetoj iz Palate u Boadilji, obe nedaleko od Madrida. U donjem delu se nalazi Muzej kraljevskih kočija. I eto, uz malo mašte vaše putovanje na trenutak se dešava u nekom drugom vremenu.

Poljska kuća (Casa de Campo)

Uveče njime zavladaju kraljice noći

Park Poljska kuća, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/casa-de-campo

U okolini Madrida, ali ipak dovoljno blizu, nalazi se zeleni prostor od preko 1.700 hektara, tradicionalno omiljeno mesto Madriđana za praznovanje i celodnevne izlete. Lako ćete stići ako iz Zapadnog parka uzmete žičaru, a usput ćete iz ptičije perspektive osmatrati grad. Nekadašnje kraljevsko lovište danas posetiocima svih uzrasta nudi izuzetno raznovrsne sadržaje: tu su Zoo vrt sa akvarijumom i delfinarijumom i njihovim programima, veliki luna park, jezero u kome se može veslati, bazeni i atletske staze, i moderni sajamski prostor sa specifičnim sadržajima od kojih će vas zanimati izložba starih i sportskih automobila Retromobil, ili Međunarodni salon Club Gourmet gde ćete se sigurno nečim ukusnim založiti. Čak i ako vas od svega toga ništa ne privuče, divno ćete se provesti na travi uz svoju piknik korpicu. A u smiraj dana, kad sve atrakcije utihnu i zamru, izlaze poslenice najstarijeg zanata na svetu.

Gradska poljana (Dehesa de la villa)

Neko je pesnički rekao da je divlja ali negovana, neizbežno urbana ali mirisava

Park Gradska poljana, fotografija preuzeta sa: https://www.vidademadrid.com/es/20568/dehesa-villa/

Na severu, uz bok univerziteta Komplutense, nalazi se jedna od najstarijih zelenih zona u Madridu čiji se prvi pomeni sreću u XII v. kada je kralj Alfonso VII to zemljište poklonio gradu. Do XIX v. je bila deo kraljevske rezidencije u obližnjem mestu El Pardo, a onda je pretvorena u park-šumu. Nedavno je potpuno oslobođena saobraćaja. Omiljeni i tradicionalni izletnički prostor sa drvenim stolićima i klupama među visokim borovima, danas se uveliko primakao gradu, kaže se da više i nije park, nego šuma koju je grad “upio” u sebe. Tu ćete sresti bicikliste, džogere, penzionere koji igraju karte, ljude željne odmora koji ručaju i leže na travi, obične šetače sa njihovim ljubimcima i decu koja se razdragano igraju. Sa vidikovca uživajte u divnom pogledu i radujte se što ste daleko od guste kolone automobila na autoputu koji vodi prema severu. A po baštama na obodu poljane možete se osvežiti hladnim pićem.

March 16, 2021

CRKVE I MANASTIRI U MADRIDU

Od svih crkava koje su postojale u Madridu ostala je samo jedna trećina, ali se njihova umetnička vrednost ne sme zanemariti. Razlog toj velikoj nesrazmeri su različiti istorijski tokovi i uslovi. Dok je hrišćanstvo bilo i vera i štit protiv islama i judaizma, njegova je uloga bila veća i jača, pa je bilo i više verskih građevina. Ipak ih je ostalo dovoljno raznolikih i po starosti i po veličini – od XII do XX v. i od kapelica, preko manastira do katedrala – da se uputite u jednu prijatnu turu za dušu.

CRKVA SVETOG NIKOLE

Sudeći po arheološkim ostacima, neki istoričari smatraju da je prvo bila džamija

U blizini Trga Orijente i Kraljevske palate, kad se strmim uličicama uvučete u stari grad, naći ćete se ispred nevelike crkve koja je još 1202. bila proglašena parohijskom. Stoga uglavnom preovlađuje mišljenje da je kao takva sagrađena u XII veku i da nije bila džamija. U svojoj dugoj istoriji, ova trobrodna bazilika je više puta restaurirana, a njen toranj, svakako najznačajniji deo građevine, proglašen je nacionalnim spomenikom. Podignut je u stilu mudéjar, svojstvenom španskim Mavarima toga razdoblja, a njime se odlikuje i konstrukcija središnjeg broda i glavnog oltara. Međutim, vrh tornja je tipično madridski i izveden je u XVIII v. Obratite pažnju i na lep barokni portal sa reljefom Svetog Nikole od dvorskog skulptora religioznih tema iz XVIII v. Luisa Salvadora Karmone. Dopašće vam se ovaj spomenik sa neobičnim spojem različitih epoha.

CRKVA SVETOG PETRA STAROGA

Nedokučivi putevi gospodnji ostavljaju tragove u carstvu zemaljskom

U istom delu grada kao i crkva Sv. Nikole, samo bliže Glavnom trgu (Plaza Mayor), nalazi se i ova prastara crkva. Ne zna se tačno kada je sagrađena, ali se prvi put spominje 1202. g. Za svoga veka pretrpela je nekoliko izmena i dogradnji, a najznačajniji i najstariji očuvani deo joj je toranj stila mudéjar iz XIV v. Podignut je od cigle, jednostavno ukrašen i sa potkovičastim lukovima nad prozorima. Pored ovoga tornja je renesansni portal s početka XVI v. Unutra se ističe rebrasti čeoni deo desnog broda, verovatno iz XV v. Ostalo je iz polovine XVII v. kada je hram bio renoviran i kada je u vrh levog broda postavljena kapela jednoga člana porodice Luhan, one iste koja je nedaleko odatle sagradila palatu od koje se danas čuva jedino toranj na Gradskom trgu (Plaza de la Villa). Grobnicu fra Antonija de Luhana koja se tu nalazila možete videti u Arheološkom muzeju. Sklapajte istorijsku slagalicu, pa ćete dobiti celu priču.

CRKVA SVETOG ISIDORA

Sv. Isidor se svečano proslavlja svakog 15. maja i tada počinje sezona koride

Crkva Sv. Isidora u Madridu, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/colegiata-de-san-isidro

U ulici Toledo, jednoj od onih kojom se izlazi sa Plasa Major, nalazi se jedna od najvažnijih madridskih crkava čiji je značaj lako shvatljiv ako se zna da je Sveti Isidor Ratar zaštitnik prestonice još od XIII v. Ova monumentalna građevina sa statusom katedrale do izgradnje Naše gospe Almudene, pravi je predstavnik madridskog baroka iz XVII v. Zanimljivo je da se tu do XVIII v. nalazila jezuitska škola, a kada je Karlos III izbacio jezuite, krajem XVIII v. preuredio ju je čuveni arhitekta Ventura Rodriguez. Odmah posle toga u nju je premešteno, kaže se, netaknuto telo Sv. Isidora i ostaci njegove žene Sv. Marije de la Kabese, takođe veoma poštovane, koja u Madridu ima i svoju ulicu. Upoznajte ovaj par tako čisto madridskih svetaca.

MANASTIR KRALJEVSKIH BOSONOGIH KALUĐERICA

U njega su se povlačile otmene dame i darovale mu svoje bogate miraze

Tapiserije u Manastiru, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/monasterio-de-las-descalzas-reales

Ćerka Karlosa I i Isabele od Portugala, Huana od Austrije, rodila se u palati na mestu na kome je kasnije, 1557. osnovala manastir franjevačkih bosonogih kaluđerica i u čijoj glavnoj kapeli je sahranjena. Spolja strogo zdanje od crvene cigle i granita jedno je od najvažnijih madridskih verskih spomenika i redak primer urbane renesansne arhitekture XVI v. Unutra ćete primetiti mnoge dekorativne elemente stare gotičke palate. Freske iz XVII v. krase stepenište i predstavljaju Filipa IV sa porodicom. Veličanstveni plafon je delo baroknog slikara Klaudija Koelja i njegovih učenika. Na prvom spratu je mali klaustar sa kapelicama punim umetničkih dela i predmeta zlatarskog umeća, a tu je i velika sala tapiserija. Tako ćete u strogom centru Madrida, između Kapije sunca (Puerta del Sol) i Trga Kaljao (Plaza Callao) na Gran Viji imati prilike da se divite Muriljovim, Surbaranovim, Riberinim, Rubensovim i Ticianovim platnima.

MANASTIR UTELOVLJENJA

Uvek je uživao naklonost Krune i dobijao velike i vredne poklone

Na blagoj uzvišici blizu Kraljevske palate nalazi se ovaj avgustinski manastir s početka XVII v. kojeg je osnovala Margarita od Austrije. Kao sva religiozna arhitektura toga doba, odslikava jednostavnost i skromnost. Kompleks je četvougaon i ima crkvu, klauster, vrt, pevnicu i relikvijar. Sve okolne kuće gledaju na njega. U unutrašnjosti ćete upoznati tipičan kastiljanski ambijent s drvenim vratima i gredama, i sa plavim i belim pločicama iz Talavere, grada u Kastilji s keramičkom tradicijom od XV v. Pored portreta kraljevskih mecena, kako iz austrijske, tako i iz burbonske kuće, videćete sjajnu kolekciju slika i skulptura od polihromnog drveta iz XVII v. U relikvijaru dignite pogled na svod oslikan Kardućovim freskama, a među relikvijama svetaca, zanimljiva je staklena posuda s krvlju Sv. Pantaleona. Pošto je u požaru krajem XVIII v. bila uništena, crkvu je obnovio neoklasični arhitekt Ventura Rodriges, a freskama je oslikao italijanski slikar Luka Đordani. Vreme posete je ograničeno, rezervišite na vreme!

KATEDRALA BOGORODICE OD ALMUDENE

Prema legendi, kip Bogorodice doneo je u Španiju sam apostol Jakov

Kraj Trga oružja u Kraljevskoj palati nalazi se danas zvanična glavna madridska katedrala. Priča o Bogorodici zaštitnici grada seže daleko u prošlost, a ime Almudena je arapskog porekla, jer je kip Majke Božje pred saracenskom najezdom bio skriven u rimskoj zidini nad kojom su oni podigli svoju tvrđavu. Sa gradnjom hrama se započelo 1883, u njoj je učestvovalo nekoliko generacija arhitekata, a otvorena je tek 110 godina kasnije. Spolja je to strogo i neoklasično trobrodno zdanje sa sivo-belom fasadom, a unutrašnjost je neogotička. Pod njom je neoromanička kripta u kojoj se čuva kip Bogorodice od Almudene iz XVI v. Poslednje oslikavanje izveo je savremenik Kiko Argueljo u vizantijskom stilu povodom venčanja princa Filipa i plebejke Leticije 2004. g.

KAPELA SVETOG ANTONIJA OD FLORIDE

Otkrijte pravi umetnički biser van glavnih turističkih ruta

Kupola Kapele Svetog Antonija od Floride u Madridu; fotografija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/ermita-de-san-antonio-de-la-florida

Na obali Mansanaresa, na mestu nekadašnje palate La Florida, podignuta je krajem XVIII v. crkvica u italijanskom stilu koju je freskama oslikao Goja. Kompozicija prikazuje čudo Svetoga Antonija u kupoli prečnika 6m, kao i apoteozu anđela u trouglastim površima na spoju zidova s kupolom i u polu-kupoli glavnoga oltara sa simbolom Presvetog Trojstva. U kapeli je vršena služba do XX v. kada je zbog opasnosti da se freske oštete od dima sveća pretvorena u muzej. Goja je umro u Bordou, a njegovo telo je preneto u kapelu 1920, pa je tada postala panteon. Druga, istovetna crkvica sagrađena je za službu pored ove, a preko puta njih je spomenik velikom slikaru. Prošetajte se obalom reke i sa najbližeg mosta uživajte u veličanstveniom pogledu na Kraljevsku palatu. Kad ste se dobro umorili, ne propustite da u restoranu Kasa Mingo, preko puta crkve, probate njihov specijalitet, piletinu pečenu sa sidrom (jabukovim vinom) uz času ovog pića tipičnog za severnu pokrajinu Asturiju.

February 8, 2021

ŽIVO(S)T U STAROM MADRIDU

Kad je Madrid 1561.g. postao glavni grad rastuće kolonijalne sile, oko dvora Habzburga počeo je da se širi gusti splet ulica nabijenih kućama i crkvama. Primetićete da se to prvo jezgro grada čini haotičnim, no svakako ćete osetiti i onaj dah prisnosti kakav pruža starina. Na samom početku XVIII v. Austrijance na prestolu smenjuju Francuzi koji se urbanistički šire ka istoku, pa ćete se u burbonskom Madridu diviti prostranim trgovima i monumentalnim građevinama. I sve zajedno će vas očarati upravo tom blizinom kontrasta.

LA LATINA I LAVAPIÉS

Uz čašu piva ili crvenog vina dobićete tipični “poklopac”(tapas), tanjirić s ukusnim zalogajem

Lavapiés, fotogragija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/

Želite li da upoznate pravi narodni Madrid, pođite u južnu četvrt La Latina i njenu komšijsku četvrt Lavapijes. Nadomak Kraljevske palate očuvali su se delovi arapskih zidina sa vratima prema svim važnim putevima, tokom vremena pretvorenim u glavne ulice, strme i uzane, u kojima su zajedno živeli plemići, sveštenstvo i zanatlije svih vrsta i čija imena često otkrivaju istoriju. Na Plaza de la Paja, Trgu slame, trgovalo se i drugom robom i bio je centar grada dok nije sagrađena Plaza Mayor ili Glavni trg. Oko Plaza de la Cebada, Ječmenog trga, prodavale su se žitarice, a ogromna čelična kuća koju ćete danas zateći podignuta je krajem XIX v. Nedaleko odatle, na istok, ka trgu Tirso de Molina, već ćete ući u Lavapijes, u prevodu “pranje stopala”, prvobitno jevrejski kvart, čiji verski obred objašnjava ime. Između njih se nedeljom poput klina uglavljuje buvlja pijaca Rastro. Danas je ovo najmnogonacionalniji prostor grada u kome ćete sresti živopisnost od afričke do indijske i kineske kulture. Na kraju šetnje se svakako osvežite u nekom od barova u čistom tradicionalnom stilu.

PLASA DE LA VILJA (Plaza de la Villa)

U ovom istorijskom kutku naći ćete tri kuće iz tri veka i u tri stila

Plaza de la Villa, fotografija preuzeta sa www.esmadrid.com

Ako od Kapije sunca, Puerta del Sol, zađete u Calle Mayor, Glavnu ulicu, naići ćete na Plaza de la Villa, Gradski trg, još jedno tipično mesto iz epohe austrijske vladavine koje na malom prostoru okuplja nekoliko važnih građevina. Najstariji je Toranj plemićke porodice Luhan iz XV v. koji je zajedno sa dva portala jedini ostatak negdašnje palate toledskog stila. Potom je tu kuća Sisneros u stilu čiste španske renesanse. Porodica Sisneros dala je poznatog kardinala koji je osnovao univerzitet u Alkali de Enares. Uđite i pogledajte salon tapiserija sa delima flamanskih majstora iz XVI i XVII v. Unutrašnjim hodnikom ova zgrada je povezana s Gradskom kućom u kojoj se smestila Madridska opšina. Projektovao ju je u XVII v. isti arhitekt kao i Plasu Major. Strogih linija, od cigle i kamena, kasnije je dobila prvo barokni portal i grbove, a potom neoklasičnu kolonadu i balkon sa koga se objavljuju opšinski praznici. U XIX v. u središte trga je postavljen kip don Alvaru de Basanu, markizu i zaslužnom moreplovcu iz XVI v.

TRG ORIJENTE I KRALJEVSKO POZORIŠTE

Legenda kaže da kipovi kraljeva nisu na dvorskoj fasadi zbog kraljičinog ružnog sna.

Plaza de Oriente, fotografija preuzeta sa https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Oriente

Opet sa Puerte del sol krenite ulicom Arenal do kraja. Stižete na Trg Izabele II, vladarke koja je upravo tu, u blizini palate, 1850. godine dala da se sagradi Kraljevsko pozorište. Obnovljeno 1997, otvorilo je svoja vrata kao opera, pa ako imate sreće, moći ćete uživo čuti i samog Plasida Dominga. Ulazi se sa Istočnog trga ili Trga Orijente koji se tako zove jer je istočno od Kraljevske palate na koju se pruža pogled i sa čijeg su se glavnog balkona njihova visočanstva raznim prigodama obraćala tu okupljenom narodu. Središnji deo trga zauzima konjički spomenik Filipa IV, a bočno su kipovi gotskih kraljeva koji su vladali poluostrvom od IV v. do dolaska Mavara u VIII v. Zajedno sa svim ostalim španskim kraljevima trebalo je da se nađu na fasadi Palate, ali su bili preteški, pa ih je Filip V postavio ovde, a druge preneo na jedno od šetališta u parku Retiro. U levom i desnom krilu su vrtovi. Cela zona je pešačka, pa se lepo nauživajte, a u nekoj od kafeterija možete i da se odmorite i posmatrate zalazak sunca.

Četvrt MALASANJA (Malasaña)

Upoznajte šaroliku gradsku faunu i odslušajte sve (ne)moguće muzičke vrste i fuzije

Malasaña, fotografija preuzeta sa esmadrid.com

U zaleđu Gran vije nalazi se malo noviji, ali takođe tipični Madrid omeđen ulicama Fuenkaral i San Bernardo, kao i trgovima Kaljao i Bilbao. Manuela Malasanja je bila 15-godišnja vezilja koja je učestvovala u narodnom pokretu protiv Napolena i sa mnogim drugim sugrađanima pogubljena 2. maja 1808. Trg koji u imenu nosi taj datum omiljeno je okupljalište mladih, a u okolnim ulicama su radnjice s odećom u stilu svih urbanih plemena, i barovi i diskoteke po njihovom ukusu. Ne propustite da na trgu Bilbao popijete kaficu u čuvenom Kafe Komersijalu otvorenom krizne 1898. kada je Španija izgubila svoju poslednju koloniju, udahnete miris kubanskih cigara i oslušnute razgovore intelektualaca, političara i glumaca starine koji su se tu okupljali na čašicu razgovora. Ili da u klasičnom malasanjskom baru «Mlečni put» osetite tragove vibracija «madridskih kretanja» iz burne tranzicijske decenije 1975/85.

ULICA GRAN VIJA

U ovoj glavnoj gradskoj arteriji proći ćete kraj zgrada koje čine Madrid

Gran vía, fotografija preuzeta sa www.expedia.com

Nekada poslovna arterija, Gran vía, Široki put je danas uglavnom turistička ulica. Otvorena je 1910, počinje od ulice Alkala i prvo se penje, a potom spušta. Na njenom početku je zgrada Metropolis u pariskom stilu koju ćete lepo videti sa Trga Sibeles. Ukrašena je korintskim stubovima i skulpturama, a kupola pločicama. Kuća broj 7 je u španskom stilu sa balkonima od kovanog gvožđa i olucima u vidu kamenih karijatida. Kod ulice Montera je zgrada telefonske kompanije, prvi madridski soliter i senzacija iz 1929. Tu počinje zona vreve gde se ide u bioskop, u kafeterije i najrazličitije radnje. Kod trga Kaljao, na broju 41, nalazi se čuveni Karion, poznat još kao Kapitol, koji predstavlja “skok u modernizam”. Već silazeći stižete do kraja, na Plaza de España, Španski trg. Okružen je zgradom nazvanom Španija iz 1948. i Madridskim tornjem, betonskim soliterom iz 1957. U centru je kameni obelisk sa spomenikom Servantesu ispred koga jašu dva večna lika, Don Kihot i Sanćo Pansa.

ČETVRT ĆUEKA (CHUECA)

Prvo u bojama duge, a potom i zajedničkog života svih kultura i subkultura

La Plaza de Chueca, fotografija preuzeta sa www.timeout.com

U trouglu između ulica Fuenkarral i Gran Vija, u staroj i doskora ne baš bezbednoj zoni, početkom 90-ih smestili su se homoseksualaci i učinili da ceo kraj neverovatno napreduje. Obnovili su kuće i obojili ih pastelnim bojama, pootvarali radnje, diskoteke i restorane, tako da je danas to jedan od najživljih i najkosmopolitskijih delova grada. U njegove ulice i butike zalaze špijuni velikih modnih lanaca da se upoznaju sa najnovijim tendencijama, u frizerskim salonima će vam od glave napraviti nadrealističku ikebanu, u pirsing centrima će vam izbušiti telo na neslućenim mestima, a naletećete i na prodavnicu prirodnih droga duhovitog imena Ninjo Kanjamon, Dete Kanabisović. Izađete li noću, srešćete sve urbane tipove, od dragkvinova sa ružičastom perikom, do uličnog prodavca Kineza. Danas je Ćueka najoriginalnije i najbesramnije, ali i najtolerantnije mesto jer tu sa gejevima isti vazduh dišu i reperi, skejteri, alternativci i ko zna ko sve ne.

ŠPANSKI PARLAMENT

Ako želite, možete i predsedniku države ostaviti neku poruku na njegovom sedištu

Palacio de las Cortes. Fotografija preuzeta sa en.wikipedia.org/wiki/Palacio_de_las_Cortes,_Madrid

Na Plaza de las Cortes, Trgu Parlamenta, smeštena je ova najvažnija ustanova državnog i političkog života u zgradi iz XIX v. Fasadom dominiraju ogromni stubovi, a sa obe strane ulaz čuvaju dva lava izlivena od bronze topova zaplenjenih u afričkom ratu. Vreme poseta je ograničeno, ali ako zakažete, možete ući i pogledati zdanje i unutra. Dekoracija je s kraja XIX v., iz perioda Isabel II, one iste kraljice koja je dala da se sagradi opera. Objasniće vam gde ko sedi prema partijskoj pripadnosti i funkciji i kakav je način glasanja i ceo parlamentarni protokol. Iz novije istorije najznačajniji događaj je poslednji trzaj španske vojne desnice, neuspeli pokušaj državnog udara pukovnika Tehera 1981. g. Još uvek možete videti rupe u plafonu od metaka ispaljenih iz njegovog pištolja, ostavljene možda zbog turista, ali svakako i za opomenu.

January 23, 2021January 19, 2021

ŠETNJA PO MADRIDU

Sada možemo da nastavimo šetnju po Madridu.

Park RETIRO

U trenucima dok spokojno šetate jedna statua će vas podsetiti da đavo ne miruje

Ovaj predivni park odmah iza Prada nasledio je ime «Odmorište» od nestale kraljevske palate od koje se sačuvala jedino «Kuća dobrog odmora». Za obične smrtnike otvoren je tek krajem XIX v. i danas je jedan od najživljih prostora u Madridu. Tamo će vam gledati u dlan, čitati sudbinu iz tarota, slikati vas, svirati vam svaku vrstu muzike, klovnovi će razveseljavati decu kad su se umorila od igre, moći ćete da iznajmite brodić i zaveslate jezerom ispred monumentalne polukružne kolonade s konjičkim kipom kralja Alfonsa XII ili ćete obići dve palate arkitekte Velaskesa Boska: jednu, Velaskesovu, od crvene cigle i obloženu tipičnim keramičkim pločicama i drugu, Kristalnu, od metala i stakla. Dok uživate i opuštate se, tek da ne zaboravite da postoji i ona druga strana, otkriće vam se kip Palom anđelu, jedini u svetu podignut Sotoni. Do njega je ružičnjak, pa poruku otkrijte sami…

Kristalna palata u Retiru. Slika preuzeta sa: https://madridsecreto.co

Kolumbov trg (La plaza de Colón)

Zaplovio je ka Indiji, ali umesto Indijaca sreo se s Indijancima

Kad od trga Sibeles krenete u kratku šetnju na sever, prvo ćete s desne strane proći pored Nacionalne biblioteke, monumentalnog zdanja iz XIX v. čiju fasadu krase kipovi znamenitih humanista. Potom stižete na prostrani trg na kojem je s jedne strane par postmodernističkih tornjeva od čelika i stakla, a sa druge se uočavaju dve umetničke celine. Na lepom neogotičkom stubu iz 1885. stoji Kolumbo okrenut ka zapadu, a u podnožju su u reljefu opisani prizori sa njegovih putovanja. Iza, prema ulici Serrano, u savremenom Vrtu otkrića, na četiri betonska bloka pročitaćete uklesana imena karavela i moreplovaca koji su pošli u Novi svet i otpočeli veliku kolonijalnu pustolovinu. Pet vekova kasnije, putevi vode u obrnutom smeru, pa ćete na ulicama sigurno primetiti bar nekoga od više stotina hiljada Južnoamerikanaca koliko ih danas živi samo u Madridskoj autonomnoj oblasti.

Kolumbov trg. Slika preuzeta sa; https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Col%C3%B3n

Železnička stanica Atoća (ATOCHA)

Pre nego što krenete na put, već u tropskom vrtu ćete se osetiti kao na drugom mestu

Na zemljištu obraslom koviljem podignuta je sredinom XIX v. prva železnička stanica koja je po ovom rastinju dobila ime. Kad je nedugo potom izgorela, sagrađena je nova od kovanog gvožđa i stakla. Bila je poprište mnogih istorijskih događanja, pisci su na njoj smeštali radnje svojih romana, a u novije vreme Almodovar je tu snimao svoj film «Kika». Stanica je danas mnogo veća i prilagođena savremenim potrebama, a u starom delu je napravljen tropski vrt sa 400 biljnih vrsta na 4.000 m². Posle terorističkog napada 11. marta 2004. građani su jedan deo pretvorili u mesto spomena na 192 žrtve. Preko puta se nalazi zgrada Ministarstva poljoprivrede, takođe iz XIX v., sa kupolama ukrašenim keramičkim pločicama na uglovima i vajarskom grupom skulptura u sredini. Pođete li uzbrdo ulicom Atoća, zastanite kod zgrade broj 55. Poznata je po nemilom događaju ubistva 5 i ranjavanja 4 advokata laburista 1977, dve godine posle smrti diktatora Franka, na početku španske tranzicije.

Stanica Atoća. Slika preuzeta sa: https://www.seat61.com/stations/madrid-atocha.htm

KAPIJA SUNCA (Puerta del Sol)

Uobičajeno mesto susreta. Naravno, kod medveda!

Ovde je davno bila tvrđava i istočni prilaz gradu. Kapije više nema, sem u imenu, Kapija Sunca. Trg je prostran i otvoren, u obliku polumeseca. Na njemu su se zbili mnogi presudni trenuci španske istorije, a danas predstavlja neuralgičnu tačku društvenog života. U središtu polukružnog oboda je zdanje iz XVIII v. u čijem tornju je veliki sat sa kuglom. Na masovnim dočecima novih godina, on celoj zemlji odbrojava poslednje sekunde stare godine. Na asfaltu ispred zgrade zastanite u samom geografskom središtu Španije, na oslikanom nultom kilometru od koga se mere svi državni putevi; ako stanete na njega, urbana legenda kaže da ćete se svakako vratiti u Madrid. Onda ćete proći kraj bronzanog konjičkog kipa Karlosa III i zatim kraj znamenje prestonice, spomenika s medvedom koji je otišao pravo u njen grb. Tu su i drugi simboli: ulica Montera poznata, kako se to sada kaže, po seksualnim radnicama i, na jednoj od visokih zgrada, čuvena reklama «Tio Pepe», čika Pepe, marka još poznatijeg aperitivnog vina heres, ili šerija.

Medved – simbol Madrida. Slika preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/puerta-del-sol

GLAVNI TRG (PLAZA MAYOR)

Od lomača Inkvizicije do novogodišnjeg vašara

Od Kapije sunca, idući ulicom Major dolazite na Glavni trg, tipično špansku arhitektonsku tvorevinu. Sagrađen je početkom XVII v. u kastiljanskom stilu, pravugaonog je oblika i okružen trospratnim kućama. Na njemu su javno izvođene presude Inkvizicije, a kasnije održavane koride. Glavni ukrasni element je freskama oslikana fasada starog sedišta pekarskog esnafa, a u centru je konjički kip Filipa III. Iz kafanica u prizemlju zgrada po lepom vremenu se iznose stolovi napolje, a u radnjama sa zanatskom robom možete kupiti originalu baskijsku beretu i mnoštvo drugih suvenira. Brojni izlazi vode sa trga, ulica Toledo do buvlje pijace Rastro, a na sledećem uglu, niz stepenice se stiže do Luka nožara (Arco de Cuchilleros), dela sa tipičnim gostionicama. Nedeljom trg postaje filatelistička tržnica, a svakog decembra se pretvori u ogromni bučni vašar na otvorenom za prodaju veselih božićnih i novogodišnjih ukrasa i sitnica. U okolnim kućama žive obični ljudi, a priča se i da lutaju duše davno spaljenih krivoveraca.

La Plaza Mayor. Slika preuzeta sa: esmadrid.com

BUVLJA PIJACA RASTRO

Za svačiji ukus, potrebu i džep: antikno, staro, retro, novo, moderno…

Nadomak četvrti La Latina, srca starog Madrida, još u srednjem veku su počeli da trguju oko klanica stoke. Rastro je bio veletržnica mesa, a danas se na njemu prodaje sve, od životinja do nameštaja i odeće i to samo nedeljom pre podne. Počinje na Trgu Kaskoro, što je ime mesta na Kubi gde se u poslednjem kolonijalnom ratu istakao španski vojnik Eloj Gonsalo kome je tu podignut spomenik. „Buvljak“ je uvek pun i prodavaca i kupaca i pripazite da vam se novac neosetno ne izvuče, jer tamo svako nudi ili traži nešto dobro, lepo i jeftino. A svakako, ima i svoju priču. Izvjesni čika Cicija obogatio se prodajom starog posuđa i stekao 20 kuća, a hranio se samo hlebom i povrćem.

Slika preuzeta sa: https://www.madrid-guide-spain.com/el-rastro.html

KRALJEVSKA PALATA (PALACIO REAL)

Zamislite da vas dovoze u raskošnoj kočiji i da ulazite u lavirint bajnih salona…

Na uzvišici iznad reke Mansanares na kojoj su Mavari imali osmatračnicu, kasniji hrišćanski kraljevi su sagradili zamak. Legenda kaže da su požar u kom je izgoreo na Božić 1734. izazvale veštice i duhovi sa susedne padine jer im je narušavao mir. Filip V je u XVIII v. poželeo da sagradi najveličanstveniju palatu na svetu od cigle i kamena, kako ne bi ponovo gorela. A onda je, opet po legendi, dao da se iskopaju oči i odseče jezik arhitekti kako ne bi ponovio delo, niti kome preneo svoje znanje. Ipak, kad je ovaj umro u tamnici, nije mu uskratio počasti, pa je njegovu glavu ugradio iznad jednog prozora na prvom spratu. Do 1931. kraljevske porodice su stanovale u palati, a od tada se u njoj samo održavaju zvaniči skupovi i otvorena je za publiku. Na Trgu oružja ispred ulaza počeće vaša kraljevska avantura u bogatim salonima od mermera i mahagonija, punim umetničkih dela najpoznatijih majstora s početaka burbonske epohe. Ipak ne zaboravite da izađete, vi ste iz neke druge bajke.

El Palacio Real. Slika preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/royal-palace-madrid

TRG KORIDE

Ako pogledate mapu cele Španije, uočićete da izgleda kao raširena koža bika

Koride su jedno od poznatih španskih znamenja i održavaju se na mestima naročito i samo u tu svrhu sagrađenim. Madridska arena je jedna od najlepših i najvažnijih sa 24.000 mesta, u stilu mudehar svojstvenom mavarskloj arhitekturi na hrišćanskoj teritoriji. U ovoj borbi čoveka i životinje možete da tražite iskonske simbole sukoba uma i snage, da se setite Minotaura i lavirinta, ali ipak je danas reč samo o omiljenoj narodskoj i dobro komercijalizovanoj zabavi. Bikovi se posebno gaje samo za to i u izvornoj verziji moraju biti ubijeni. Stoga ova prilično krvava predstava ima dosta protivnika među samim Špancima, iako im ne daju da se mnogo čuju. Ako se ni vama ne gleda, priključite se nekoj grupnoj poseti, pa će vas uvesti u arenu, kročićete na pesak koji gaze čuveni toreadori i pokazaće vam druge ključne tačke jer korida sledi strogo utvrđeni protokol. Od mesa ubijene životinje po restoranima u okolini spremaju se specijaliteti. Pored arene nalazi se Muzej koride.

*La plaza de toros de las Ventas, Madrid.* Slika preuzeta sa: http://blog.dflatmadrid.com/conocer-madrid/descubre-la-plaza-de-toros-de-las-ventas-pasion-taurina-en-arquitectura-neomudejar/

August 4, 2020

Muzej PRADO

Ne propustite da vidite u MADRIDU

Arapska osmatračnica s kraja IX v. tokom vekova pretvorila se u metropolu od preko 3 miliona stanovnika koji će uvereno da vam kažu da je od njihovog grada lepši jedino raj. Razne su ga dinastije širile i ulepšavale, a vreme mu je ugrađivalo priče, legende i anegdote. Tako će vas danas srdačno dočekati vedri i nasmejani Mediteranci u zelenom i najvećim delom godine sunčanom Madridu. Njegove su ulice i trgovi uvek živi, istorija i kultura su na svakom koraku, a barovi su puni pesme, igre i izvrsnog ića i pića.

Zadovoljićete i duh i telo.

Počećemo od centra grada i najznačajnih muzeja.

MADRIDSKI MUZEJI

U Madridu bi vam trebalo vrlo mnogo vremena samo da obiđete sve muzeje. Ima ih tridesetak važnijih, računajući i specijalizovane poput Prirodnjačkog, Železničkog ili Pomorskog. A gde su tek razne galerije i fondacije sa svojim namenskim salama i neprestanim i vrednim izložbama! Uz sve to, šetajući od jednog do drugog mesta, lako ćete na kakvoj kući, u uličici, na nekom trgu, u parku i ispod nadvožnjaka otkriti reljef, fontanicu, kip, spomenik… Kad ne bi bio tako mnogoljudan i prostran, celi grad bi ličio na jedan muzej.

Muzej PRADO

Kraj Velaskesovog ćete spomenika proći, kod Gojinog ćete ući, a kod Muriljovog izaći

Prado, što znači poljana, na njoj je bio podignut, jedna od najvećih svetskih pinakoteka, smešten je u neoklasičnom zdanju arhitekte Huana de Viljanueve iz XVIII v. i pruža najpotpuniju kolekciju španskog slikarstva od XII do XVIII v. Možete se izvrsno zabaviti Velaskesovim portretima kepeca, velikaša i borbonskih vladara, saosećati sa Gojinom sirotom nevestom koja je po prvi put obula cipele za svoje venčanje sa bogatim starcem i obula ih naopako, ili pokušati da uronite u mračne predele duše preko slika iz njegovog crnog perioda. Kad ste se zasitili Španaca, obiđite najznamenitije Flamance, Holanđane, Italijane, Nemce i Francuze.

Fasada zgrade Viljanueva (Paseo del Prado); fotografija preuzeta sa
https://www.museodelprado.es/museo/ampliacion-jeronimos

Ako vas noge još drže, popnite se do severnog dela potkrovlja i u jednoj kružnoj sali pogledajte od turističkih poslanika neretko zapostavljenu prekrasnu zbirku dekorativne umetnosti, posuđe od plemenitih metala i dragog kamenja, «Blago Delfina», po imenu naslednika Luja XIV, oca španskog kralja Filipa V.

Godine 2007. završena je „Zgrada Jeronima“ nazvana tako jer predstavlja produžetak prema klaustru Jeronimskog manastira iza glavne zgrade, a ima i nadimak „Moneova kocka“ zato što ju je projektovao poznati španski arhitekta Rafael Moneo u obliku kocke; to je najveće proširenje muzeja u njegovoj dvovekovnoj istoriji. U njemu je deo kolekcije iz XIX veka koja je nekad bila u „Kući valjanog odmora“, održavaju se privremene izložbe i smeštene su jedna koncertna i jedna konferencijska sala. S Viljanuevinim zdanjem povezana je podzemnim prolazom.

Zgrada Viljanueva i zgrada Jeronima, *fotografija preuzeta sa*
https://www.museodelprado.es/museo/ampliacion-jeronimos

U «Kući valjanog odmora», zgradi iza muzeja koja je u XVII v. bila sala za zabave pri danas nepostojećem dvorskom kompleksu, smešten je „Centar za muzejska izučavanja“, takozvana „Pradova škola“ sa muzejskom bibliotekom od preko 70.000 knjiga i hiljadu časopisa; u njoj se obrazuju stručnjaci za različite specijalnosti istorije umetnosti i obavljaju se istraživanja u toj oblasti.

Muzej Prado, fotografija preuzeta sa nebrija.com

August 19, 2019August 19, 2019

O MADRIDU

Arapska osmatračnica s kraja IX v. tokom vekova se pretvorila u metropolu od preko tri miliona stanovnika koji će vam sasvim uvereno reći da je od njihovog grada lepši jedino raj (izreka De Madrid al cielo). Razne dinastije su ga širile i ulepšavale, a vreme mu je ugrađivalo priče, legende i anegdote. Tako će vas danas srdačno dočekati vedri i nasmejani Mediteranci u zelenom i najvećim delom godine sunčanom Madridu. Njegove ulice i trgovi su uvek živi, istorija i kultura su na svakom koraku, a barovi i kafeterije su puni pesme, igre i izvrsnih jela i pića. Zadovoljićete i duh i telo.

Kad je Madrid 1561. godine postao glavni grad rastuće kolonijalne sile, oko dvora Habzburga počeo je da se širi gusti splet ulica nabijenih kućama i crkvama. Primetićete da se to prvobitno jezgro grada ostavlja utisak haotičnosti, ali ćete svakako osetiti i onaj dah prisnosti kakav pruža starina. Na samom početku XVIII v. Austrijance na prestolu smenjuje francuska dinastija Borbona koja počinje urbanističko širenje i izgradnju ka istoku, pa ćete se u borbonskom Madridu diviti prostranim trgovima i monumentalnim građevinama. A sve zajedno će vas očarati upravo takvim susretom kontrasta.

Ne tako davno glavna gradska arterija bila je Gran Vija (Gran Vía), u prevodu Široki put, a onda je za poslovni svet postala tesna i preuzeli su je turisti. Finansijska moć se širila na sever, Šetalištem Kasteljana (Paseo de la Castellana), počev od trga Novih ministarstava (Nuevos Ministerios) na kome se nalazi nekoliko ovih ustanova. Kratko vreme se mislilo da granicu čini Kapija Evrope (Puerta de Europa), ali ubrzani razvoj je tražio nove i sve veće prostore, pa se preko Polja naroda (Campo de las Naciones) Madrid gotovo počeo da spaja sa Barahasom, selom kod koga je aerodrom. Ako poželite da vidite neka od dostignuća velikih imena savremene arhitekture, ovde ćete biti na pravom mestu.

U Madridu bi vam trebalo strahovito mnogo vremena samo da obiđete sve muzeje. Ima ih tridesetak važnijih, računajući i specijalizovane kao što su Prirodnjački, Železnički ili Pomorski. A gde su tek razne galerije i zadužbine sa svojim namenskim salama i neprekidnim vrednim izložbama! Uz sve to, šetajući od jednog do drugog mesta lako ćete na nekoj kući, u nekoj uličici, na nekom trgu, u parku ili ispod nekog nadvožnjaka otkriti reljef, skulpturu, fontanicu, spomenik… Kad ne bi bio tako mnogoljudan i prostran, celi grad bi ličio na jedan muzej.

Od svih crkava koje su postojale u Madridu ostala je samo jedna trećina, ali se njihova umetnička vrednost ne sme zanemariti. Razlozi za tu brojčanu nesrazmeru različiti su istorijski tokovi i uslovi. Dok je hrišćanstvo bilo i vera i štit protiv islama i judaizma, njegova je uloga bila veća i jača, pa je bilo i više verskih građevina. Ipak ih je ostalo dovoljno raznolikih i po starosti i po veličini – od XII do XX v. i od kapelica, preko manastira do katedrala – da se uputite u jednu prijatnu turu za dušu.

**Iglesia de los Jerónimos** (iz XVI veka)

U jednom od najpoznatijih špnskih vodiča doslovce piše da izlasci i noćni život u Madridu nisu za srčane bolesnike. I zaista je teško bilo gde naći tako bogatu i živu ponudu. Recimo da je ona radnim danom normalna, a petkom i subotom frenetična. Zagrejavanja počinju popodne po kafeterijama. Onda se ide na koncert, u pozorište ili bioskop, pa se večera kasno, oko 22h, a posle toga počinju vibracije na svim talasnim dužinama koje traju celu noć. Subotom i nedeljom pre podne grad je mrtav, svi spavaju. Pa pridružite im se i vi.

Jedan od načina da se zabavite jeste da pođete po radnjama. Ne treba reći da ih u Madridu ima obilje sa svakojakom robom i sa rasponom cena za svačiji džep. Ako vam ovo nije omiljeni način trošenja vremena, a želeli biste da kući ponesete tipičnu lepezu ili kastanjete, kao i poklončiće dragim osobama, uvek možete da ih kupite na “strateškim” turističkim mestima kao što su muzeji, Kapija Sunca (Puerta del Sol), Glavni trg (Plaza Mayor), Široki put (Gran Vía)… Ako biste radije da nabavite neko špansko vino ili sir, po samoposlugama imate dovoljno veliki izbor. Jedini savet: čuvajte novčanik, začas se isprazni.

Zeleno je boja prirode, deluje smirujuće i opuštajuće. Španci imaju na umu još jedno njeno značenje, a to je sloboda. Nju nije teško povezati s prirodom. Dakle, ako ste se prisetili romanse Garsije Lorke Zeleno, volim te zeleno… i ako ste siti stege, boja, (neprijatnih) mirisa i zvukova grada, pođite u parkove da slušate i udišete prirodu, da se razonodite i odmorite. U Madridu ih ima dosta, u centru i van njega, a dovoljno su prostrani i različiti da se samo prošetate, ili da provedete celi dan na pikniku sunčajući se i zabavljajući.

Kao što svaka porodica krije poneku tajnu, tako i veliki gradovi imaju mesta i događaje koji se ne otkrivaju na prvi pogled. Ljudska mašta brzo stvara priče sa kojima ćete se sresti na svakom koraku. Burna prošlost nekih zgrada gotovo uvek će ih u potonjim vremenima “naseliti” duhovima, lepe poetske legende o ljubavi i milosrđu daće imena ulicama, poznate slike imaće nepoznatu prošlost ili poruku, a neki spolja običan restoran može vam ponuditi neobičnu večeru. Vaš radoznali duh biće naprosto očaran ovim avanturama.

Španija je administrativno izdeljena na 17 autonomnih oblasti i jedna od njih je madridska, u samom centru Iberijskog poluostrva. Ako se odlučite da izađete iz grada, možete poći na sever, u planinu Guadaramu (Guadarrama) da proskijate zimi ili se rashladite leti. Na severozapadu je manastir El Eskorijal (El Escorial) i mnogo novija Dolina palih (Valle de los Caídos) iz frankističkih vremena. U južnom delu je palata Aranhues (Aranjuez), a na istoku literarna Alkala na reci Enares (Alcalá de Henares) i slikoviti Ćinćon (Chinchón). Raznovrsni doživljaji čekaju vas na bilo kojoj od četiri strane.

Dragana Bajić

February 4, 2019

Kartezijanski manastir (Monasterio de la Cartuja)

Nasuprot potpunoj svedenosti fasade, barokna razigranost unutrašnjosti kartezijanskog manastira posvećenog Bogorodičinom uspenju kao da oličava buntovništvo španske omladine. Zdanje je smešteno po strani od utabanih turističkih staza – ko bi se peo na još jedno brdo posle Albajsina i Sakromontea? – na uzvišenju koje je prema imenu ovog monaškog reda (u španskom obliku) dobilo ime Kartuha (Cartuja), a na kome se danas nalazi kampus fakulteta za društvene nauke Univerziteta u Granadi. Manastiru se pristupa kroz kamene dveri iza kojih se pruža portik sagrađen u XVI veku.

Prizor čuva sećanje na doba početaka izgradnje. Bilo je to 1506, dve godine pošto je Huana, ćerka Izabele Katoličke, preuzela vlast posle majčine smrti. Sa juga Italije kojim vlada Fernando, Izabelin suprug, u Španiju stižu nove ideje i prepliću se sa gotskim i mavarskim nasleđem tako da nastaju odlike prvobitne renesanse u španskoj arhitekturi. Nadahnute kujundžijske rukotvorine u srebru (na španskom plata), svojim složenim ukrasima daju ovom stilu posebno ime, plateresko, a istu raskoš primećujemo i na kapiji manastira. Međutim, portik je već primer pozne renesanse čija je monumentalnost i odsustvo ukrasa pod uticajem stila dvorca El Eskorijal koji je nadomak Madrida sagradio Felipe II.

Belina unutrašnjeg dvorišta okruženog zasvođenim hodnicima iznenađuje posle zemljanih tonova spoljašnjeg predela, pogotovo u sunčane dane kojih je tokom godine mnogo na ovim geografskim širinama. Pogled se smiruje zelenilom citrusnog drveća, a zvuk vode iz šedrvana opušta duh. Nije ni čudo što su se ovde monasi okupljali posle dana ispunjenog molitvom, sozercanjem i obrađivanjem manastirskog zemljišta. Dvorište povezuje zajedničke prostorije u kojima su se monasi sastajali u vreme nedeljnih obeda sa crkvom u kojoj su obavljali službu, sve dok 1835. nisu proterani. Utisak je da najviše podseća na dvorišta mavarskih kuća na susednom brdu Albajsinu.

U nekad zajedničkim prostorijama danas je galerija slika sa religioznom tematikom, a među njima se ističu dela Huana Sanćesa Kotana koji je postao slavan tek u XX veku i to zbog svojih mrtvih priroda. Ovaj toledski slikar proveo je posledenje decenije života kao monah u Kartezijanskom manastiru u Granadi. Njegova zaostavština uključuje i mnoge slike religioznih tema koje su savršeni primeri ranog baroka jer ih odlikuje snažan kontrast između svetlog i tamnog kojim se postiže utisak dubine. Stoga se ovaj stil često naziva tenebrizam ili kjaroskuro, a najpoznatiji predstavnici potiču iz Karavađove slikarske škole. U Kotanovim delima je primetan i naturalizam, pa se smatra začetnikom španskog realizma.

Poslednja deonica posete vodi nas kroz crkvu koja je pravi krešendo čitavog doživljaja. U njoj se stiče sav napor celog monaškog reda, jer predstavlja ćeliju Božiju za čije se opremanje nisu štedela ni sredstva ni mašta. Sastoji se iz jednog broda, podeljena je pregradama za vernike, iskušenike i monahe, a polihromni oltar pokazuje svu raskoš kasnog baroka. Iza njega je tabernakl sa predmetima potrebnim za bogoslužbu.

Crkva je sagrađena početkom XVIII veka i predstavlja spoj arhitekture, skulpture i slikarstva koji je Bernini nazivao bel composto (lepi spoj), a Fransisko Urtado Iskijerdo, jedan od najistaknutijih umetnika španskog baroka, prilagodio hispanskom senzibilitetu kako bi izazvao divljenje prema pobedonosnom Hristovom prisustvu na Zemlji preko tajne pričešća. Ovde je samo monasima bio dozvoljen pristup, dok su vernici posmatrali službu kroz okrugle prozore iz bočnih prostorija. Ikonografsko naglašavanje svetosti pričešća jedna je od mera borbe Katoličke crkve protiv protestantske reforme. Na jugu Španije ova politika je, između ostalog, u baroku dovela do popularnosti procesija i procvata religiozne likovne umetnosti, dok je na severu, gde je protestantski uticaj bio veći, barokna umetnost kulminirala u sakralnoj muzici i svetovnom slikarstvu.

Naposletku posećujemo sakristiju, odaju za pripremu bogosluženja, pa je samim tim u crkvenom sklopu to prostor nižeg značaja. Međutim, za kartezijance ona ima veći značaj jer se u njoj obavlja molitveni obred, a u manastirskoj hijerarhiji crkvenjak je na drugom mestu. Stoga ne čudi da sakristija uz tabernakl predstavlja najuspeliji izraz španskog kasnog baroka. Da nije ormarića koji ukazuju da je reč samo o jednoj crkvenoj odaji, izgledalo bi kao da se boravi u posebnoj crkvi. Ormarići su rađeni u intarziji, tehnici ukrašavanja stolarije umetanjem dragocenih materijala, a u Španiju su je doneli Arapi; u Granadi i dalje cveta pod nazivom taracea. Kontrast između tamne stolarije i prošaranog mermera u donjem delu prostorije i beline tavanice bogato ukrašene štukaturom predstavlja vrhunac baroknog izraza koji ni u jednom trenutku ne prelazi granice dobrog ukusa.

Kartezijanski manastir u Granadi je, stoga, prava riznica trovekovnog razvoja umetnosti na jugu Španije i čuva neke od njenih najvrednijih dragulja.

Vanja Kudra

June 28, 2018

Tapasi, sangrija, ljubaznost, Alhambra, masline, vino…

Tapasi, sangrija, ljubaznost, Alhambra, masline, vino…Pazle koje spojene u jedno čine Granadu – glavni grad istoimene andalužanske provincije na jugu Španije, koja je bila i teritorija nekadašnje mavarske kraljevine. U ovom gradu sigurno ćete osetiti pravi duh Španije, gostoljubljivost i uživati na svakom koraku. Mnogi koji su je posetili ističu da su se baš u ovom gradu osećali najprijatnije i najviše su uživali.

Granada je ralativno mali grad u kom ćete na većinu mesta moći da stignete peške. Ima oko 250.000 stanovnika. Grad važi i za studentski, jer u njemu ima oko 80.000 studenata na univerzitetu sa preko šest vekova tradicije koji spada u tri najbolja u Španiji.

Mnogo pre nego što je grad dobio ime koje danas nosi, njegovom teritorijom vladali su Grci, Rimljani, Vandali, Vizigoti.

Mavari osvajaju grad 711. godine, a negde oko 750. godine njegovi stanovnici počinju da koriste ime Kalat Granata (na arapskom Qal at Granada) u značenju – Tvrđava od Granade, iz čega se razvija današnje ime. Granada na španskom takođe znači nar (voće).

Bitan datum za ovaj grad i pokrajinu bio je 2. januar 1492. kada je kapitulirao poslednji muslimanski vladar Boabdil i predao grad kraljici Izabeli od Kastilje i kralju Fernandu II od Aragona koji su poznati kao Katolički kraljevi (Reyes católicos). Ovaj događaj označava kraj Rekonkiste – pokreta Španaca i Portugalaca da iz svoje zemlje proteraju Mavare sa Pirinejskog poluostrva i da ga osvoje ponovo što upravo i označava reč „reconquista“ – ponovno osvajanje.

Kada govorimo o odlasku poslednjeg mavarskog vladara Boabdila interesantno je pomenuti jednu legendu koja je vezana za njegov izlazak iz ALHAMBRE. Naime, kaže se da se Boabdil, zajedno sa svojom majkom i ostalom svitom koja ga je pratila, poslednji put okrenuo ka Alhambri plačući i da mu je njegova majka na to rekla: „Plači sada kao žena kada to nisi znao da braniš kao muškarac.“

Koliko je to istina ne znamo, ali svakako je Boabdil stvarno imao razloga za suze.

Turizam u Granadi počinje naglo da se razvija nakon vladavine Franka.

Alhambra

Grad je poznat po istorijskim građevinama iz doba Mavara ali i renesanse i gotike. Svakako jedna od najvažnijih acosijacija na Granadu jeste utvrđenje Alhambra čiji naziv znači – crvena tvrđava. Smatra se da ime vodi poreklo od crvene gline od koje je utvrđenje napravljeno. Izgrađena je u 13. i 14. veku kao palata za Mavarske kraljeve. U utvrđenju se nalazi i manastir iz tog perioda kao i Lavlja palata (Palacio de Leones) po kom je Alhambra poznata, a koja se sastoji od centralnog dvorišta (Patio de los Leones) okruženog predivnim stubovima izrađenim do perfekcije i najsitnijih detalja.

Od 1984. ovo utvrđenje se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine. Zidine i cvetni vrtovi koji se nalaze unutar utvrđenja, nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim, a na svakom koraku pratiće vas mirisi cvetova narandža i bajkovitih ruža. Procenjuje se da godišnje oko 2 miliona turista poseti ovo utvrđenje.

Tapasi

Mali zalogaji koji se služe uz poručeno piće u gradovima širom Španije – tapasi, sasvim su uobičajeni u svim barovima u Granadi. U većim gradovima na mnogim mestima se naplaćuju, a Granada je među onima gde ćete ih uvek dobiti gratis. Od neizbežne španske šunke (jamón), kroketa, do raznih vrsta sireva i preukusnih maslina sa raznim punjenjima po kojima je poznata čitava Andalusija, do velikih porcija sa mesom, krompirima i pirinčem, uvek ćete se iznova iznenaditi varijacijama i količinom koju služe, i naravno bogatim ukusima.

Federiko Garsija Lorka

Federiko Garsija Lorka (Federico García Lorca) svakako je jedna od najpoznatijih ličnosti ovog grada čija se dela smatraju španskim nacionalnim blagom. Na žalost, njegivo stvaralaštvo je rano prekinuto jer su ga nacionalisti streljali na samom početku građanskog rada, 19. avgusta 1936. Do danas nije otkriveno gde je veliki pesnik sahranjen.

Sakromonte

Četvrt u Granadi koju naseljava uglavnom romska zajednica, važi za kraj pravog, vatrenog flamenka. Od 90-ih počnje da se razvija i kao turistička atrakcija grada.

Kada posetite Granadu, jedno je sigurno – nemoguće je ostati ravnodušan ili sa mlakim utiskom. Fuzija ukusa, zvukova, topline, spoj kultura i gostoljubljivost navešće vas da se prvom sledećom prilikom vratite ponovo.

Olivera Marković