IZLETI PO OKOLINI MADRIDA

Španija je administrativno izdeljena na 17 autonomnih oblasti i jedna od njih je madridska, u samom centru Iberijskog poluostrva. Ako ste odlučili da se udaljite  iz grada, možete poći na sever, u planinu Gvadaramu, da proskijate zimi ili se rashladite leti. Na severozapadu je manastir El Eskorijal i mnogo novija Dolina palih. U južnom delu je palata Aranhues, a na istoku književna Alkala de Enares i slikoviti Ćinćon. Raznovrsni doživljaji čekaju vas na bilo kojoj od četiri strane.

ZIDINE BUITRAGA NA RECI LOSOJA (BUITRAGO DE LOZOYA)

U Ulici Lanca  presecan je put onima koji su hteli da izbegnu plaćanje putarinu

Buitrago de Lozoya; fotografija preuzeta sa www.descubrir.com

            Na 74 km severno od Madrida, u meandru reke Losoje, na gotovo 1000 m nadmorske visine možete provesti divan dan u ovom prastarom i slikovitom mestu. Još su Rimljani tu osnovali naselje, Arapi su sazidali tvrđavu, a u srednjem veku je postao značajna pijaca. Gotsko-mudeharski grad iz XIV v. danas je u ruševinama, no dobar deo tvrđave je očuvan. Uđite kroz kapiju na tornju i započnite  šetnju. Sa stepeništa uz same zidine imaćete fantastičan pogled na okolinu. Potom ćete stići do crkve Santa Marija del Kastiljo iz XV v. sa mudeharskim tornjem i galerijom pod stubovima u plamenoj gotici, a odatle na Trg Kastiljo gde se održavaju svečanosti vezane za koridu. Sa ovog trga se ulazi u tvrđavu, a iza nje je jedno krilo zidina sačuvano još iz arapskog vremena. U novom delu, u zgradi Opštine posetite mali Pikasov muzej sa zbirkom grafika, crteža i keramičkih predmeta koje je gradu poklonio Pikasov berberin, rodom iz Buitraga. Pravi doživljaj! Ovdje će vam svaki kutak i svaki kamen ispričati neku priču.

KRALJEVSKI MANSANARES (MANZANARES EL REAL)

Od Rimljana, preko Vizigota i Arapa do španskog Kraljevskog Mansanaresa

Manzanares el Real; fotografija preuzeta sa esmadrid.com

            Mesto je osnovano 1248, no u to vreme je većina stanovnika Madrida odlazila u Andaluziju u rat protiv Mavara, pa su ga naselili žitelji obližnje i severnije Segovije. Rivalstvo dva grada okončano je tako što je Alfonso X pripojio Kruni ovo naselje koje je tako steklo naziv ‘kraljevsko’. Palatu-tvrđavu, poput zamka iz bajke, sagradila je plemićka porodica Mendosa  u XV v. i vidi se nadaleko s puta. Unutar nje je muzej španskih zamkova i zbirka tapiserija. Zatim možete obići i Stari zamak o kome se malo zna, kao i Crkvu Naše Snežne Bogorodice, koju je po svoj prilici osnovao markiz od Santiljane u XIV v. A onda se prepustite čarobnoj prirodi ovoga kraja koji je 1992. uključen u mrežu svetskih rezervata biosfere. Najzaštićeniji deo je Pedrisa u kojoj su pronađeni crteži čoveka iz bronzanog doba i koja pleni svojim čudnim oblicima stena, potom prekrasna priroda gornje doline reke Manzanares i najzad jezero Santiljana u koje možete zabaciti i udicu. Uživajte u čarima odmora u prirodi.

EL ESKORIJAL (El ESCORIAL)

Ovde ćete videti El Grekova platna  i Čelinijevog Hrista od belog mermera

El Escorial; fotografija preuzeta sa wikipedia.com

Na padinama planinskog venca Gvadarama počiva monumentalno i strogo zdanje El Eskorijal podignuto po nalogu Filipa II u XVI v. a koje je izvršilo ogromni uticaj u španskoj umetosti. Bilo je zamišljeno kao višenamensko, tako da ćete unutra moći da vidite baziliku sa veličanstvenim nadoltarskim naslonom, biblioteku sa 40.000 knjiga, među kojima i inkunabule Alfonsa X Mudrog i Svete Tereze, Muzej sa sa delima Flamanaca, Italijana i Španaca, prebogate kraljevske odaje i osmougaoni kraljevski panteon u mermeru i bronzi. O manastirskom delu brinu se fratri iz reda Avgustinaca. Lepi vrt zanosno miriše na šimšir, a obiđite i dve prinčevske “kućice”, zaista male u poređenju s glavnom građevinom i popularno zvane Gornja i Donja. Ovu drugu je zamislio isti arhitekt kao i muzej Prado, pa ćete uočiti sličnost. U smiraj dana pođite na takozvanu stolicu Filipa II udaljenu par kilometara i uživajte u nezaboravnom panoramskom vidiku.

DOLINA PALIH (VALLE DE LOS CAÍDOS)

Ovde su grobovi Franciska Franka i osnivača falange Prima de Rivere

Valle de los Caídos; fotografija preuzeta sa elmundo.es

            Na 15 km od El Eskorijala, prema želji generalisimusa Franka podignuto je spomen obeležje za 40.000 žrtava španskog građanskog rata. Predelom dominira granitni krst od 150 m visine podignut na steni okruženoj borovom šumom. U njoj je ukopana bazilika-grobnica za poginule na obe zaraćene strane. Ispred je ogromna zaravan od 30.600 m2 na kojoj se nalazi Benediktinska opatija. Kraj glavnog oltara u bazilici je Frankov grob prekriven belom pločom, a nasuprot njemu grob Hosea Antonija Prima de Rivere, vođe španske falange. Međutim, 24. oktobra 2019. odlkukom Vrhovnog suda Frankov grob je  premešten na groblje Mingorubio gde je sahranjen pored svoje žene Karmen Polo. Izgradnja ovog spomeničkog kompleksa trajala je od 1940. do 1959, a u njoj su učestvovale hiljade političkih zatvorenika republikanskog opredeljenja. Prinudni rad je trebalo da doprinese smanjenju kazne, ali mnogi nisu nikada doživjeli slobodu, jer su poginuli u besprimernim uslovima rada. Od 300.000 zatvorenika u 19 arhiva se nalaze podaci samo za polovinu, a ostali su verovatno sahranjeni po raznim zajedničkim jamama. 

KRALJEVSKA PALATA U ARANHUESU

U predivnim vrtovima slušajte Rodrigov Koncert za Aranhues

Palacio Real de Aranjuez; fotografija preuzeta sa patrimonionacional.es

Na ušću reka Taho i Harame, oko 50 km južno od Madrida, nalazilo se  kraljevsko imanje za odmor koje je pod dinastijom Borbona pretvoreno u dvorsku rezidenciju. Ovde ćete uživati u baroknoj arhitekturi i divnoj prirodi. Palata je podignuta u XVIII v. i moći ćete da posetite njene raskošne odaje: Salon ogledala, ili Porcelanskog posuđa, Salu za pušenje, Kraljevsku kapelu i jedan zasebni paviljon pod imenom Ratarska kuća. U nepreglednim vrtovima koji se rasprostiru na 300 hektara možete se predati čarima zelenila i prirode i umirujućem šumu vode iz fontana. Danas je ova oblast poznata po gajenju jagoda i špargle. Ako se zadesite u Madridu između aprila i oktobra, sednite na stanici Atoća u parni Voz jagoda sa drvenim vagonima u kome će vas domaćice poslužiti korpicama ovoga voća. Vozna karta uključuje i posetu glavnim spomenicima. Dobro došli i lep provod.

ALKALA DE ENARES (ALCALÁ DE HENARES)

Ovde se dodeljuje Nagrada Servantes, najviše priznanje u hispanskim književnostima

El Museo Casa Natal de Cervantes, Alcalá de Henares; fotografija preuzeta sa: telemadrid.es

U Alkali  de Enares, starom latinskom Komplutumu, kardinal Sisneros je 1499. g. osnovao univerzitet čiji je centar bio Škola San Ildefonso. U tom zdanju sa fasadom u stilu španske renesanse, prekrasnim unutrašnjim dvorištima i svečanom salom sa gipsanim ukrasima učili su neki od najvećih pisaca španskog Zlatnog veka, Kevedo i Tirso de Molina. A tu se 1547. rodio i velikan Servantes.  Njegova kuća-muzej je rekonstrukcija kuće iz XVI v. na mestu gde se pretpostavlja da je živela piščeva porodica. Neizostavno je posetite. U crkvi San Ildefnso nalazi se grob kardinala Sisnerosa od mermera iz Karare. U starom jezgru ovog malog gradića pronaći ćete i ostatke Nadbiskupske palate, nekoliko crkava, ali i tragove drugih dveju kultura. Arapi su ga osnovali i dali mu ime, tvrđava na reci Alkala, još 719., a Jevrejska četvrt sa svojom glavnom ulicom, mnogim radnjama i slepim bočnim uličicama oslikava njihovo vekovno prisustvo. Provešćete divan i zanimljiv dan na ovom izletu.

ĆINĆON (CHINCHÓN)

Kupite beli luk i anis i probajte  smešne  kolače

Plaza Mayor, Chinchón; fotografija preuzeta sa: esmadrid.com

            Na oko 50 km od Madrida nalazi se verovatno najživopisnije selo u pokrajini. Poznato je po svojm Glavnom Trgu (Plaza mayor) iz srednjeg veka, nepravilnog oblika i sa galerijom stubova koji nose 234 balkona. Ako ste ljubitelji umetnosti  svakako ćete posetiti Crkvu Uznesenja u mešavini gotskog i baroknog stila čiji je paroh bio Gojin brat, tako da ćete videti Bogorodičino Vaznesenje, sliku ovoga velikoga slikara. Potom možete obići Sahat-kulu koja je jedini ostatak crkve porušene u ratovima s Napoleonom, nekoliko kapelica, zamak grofova od Kabrere i avgustinski manastir iz XVIII v. pretvoren u hotel, ili kako to Španci zovu, stajalište (el parador). Prilično za ovako malo mesto, zar ne? A onda u nekoj poslastičarnici probajte kolače koji su duhovito oblikovani i odgovarajuće nazvani fratrova jaja i  iskušenicine sisice, pa posedite na Glavnom trgu i zamislite da prisustvujete prikazivanju Hristovog stradanja na Veliku subotu, ili koridi u avgustu. Pri odlasku ponesite za uspomenu tipične proizvode, beli luk i anis.

Književna četvrt (Barrio de las Letras)

Danas ćemo vam predstaviti četvrt u samom srcu Madrida koja je zadržala duh starih vremena. Naime, u ovoj četvrti su se rađali, radili i selili se iz jedne ulice u drugu najveći među najvećima, španski pisci koji su obeležili vekove u kojima su živeli. Njihovim imenima su nazvane ulice u kojima možete naći citate iz njihovih najvećih dela.

Ovaj deo Madrida počinje od Trga Sibeles (Plaza de Cibeles)  sa ikonom ovog grada, fontanom posvećenom boginji zemlje Kibeli, na španskom Sibeles (Cibeles).

Sibeles je napravljena u XVIII veku po nalogu Karlosa III (Carlos III) koji je posle dolaska iz Italije želeo da svoj grad uredi u stilu neoklasicizima. U planu su bile tri fontane, Sibeles, Neptun  i Apolo, kao i Muzej prirodnih nauka, danas muzej Prado i Botanička basta. Karlos III je, između ostalog, uveo i ulično osvetljenje i dao da se popločaju ulice.

Interesanto je da su ovu fontanu radila tri umetnika, jedan je izvajao samu statuu Sibeles i kočije, drugi lavove, a treći ukrase.

Sibeles, majka zemlje i poljoprivrede, okružena je zgradama Španske banke (Banco de Erspaña) i trima palatama: Palatom Linares (Palacio de Linares) u kojoj se danas nalazi Američka kuća (Casa de América), Palatom Buena vista (Palacio de Buena vista) pretvorenom u generalštab (Cuartel General del Ejército) i Palatom komunikacija (Palacio de las Comunicaciones) u kojoj je danas Centar Sibeles (Centro Cibeles) kao i kancelarija gradonačelnika. Na poslednjem spratu je restoran sa koga se pruža pogled na grad.

Od XVIII veka do danas Sibeles je sa svojim sugrađanima bila svedok mnogih ratova i promena, pa je doživela i izvesna oštećenja. Naime, za vreme građanskog rata Madriđani su svoju najvoljeniju sugrađanku okružili džakovima peska i  zidom od cigli da bi je sačuvali, ali uprkos tome oštećen joj je nos i desna ruka, a i njuška jednog lava.

U XX veku Sibeles je promenila položaj jer sada gleda ka Centru Sibeles dok je ranije bila okrenuta ka fontani Neptun.

Fotografija preuzeta sa Wikimedia Commons

U neposrednom okruženju fontane Sibles nalaze se tri najznačajnija muzeja: Prado (Museo del Prado), Tisen Bornemica (Museo Thyseen-Bornemitza) i Kraljica Sofija (Museo Reina Sofía). Taj kraj oko fontane, poznat kao Umetnički trougao (Triángulo del Arte), od 2008. postao je četvorougao otvaranjem kulturnog centra sa izložbenim prostorom Kajšaforum (Caixaforum).

Umetnički trougao (fotografija preuzeta sa Pinteresta)

Preko puta Muzeja kraljice Sofije nalazi se stanica Atoća (Atocha) sa koje polaze vozovi AVE, prigradski voz i metro. U staničnoj zgradi možete posetiti neverovatno lepu baštu s egzotičnim rastinjem, a na njoj je i najveći sat u Madridu. Trg Atoća krase dve velike glave dece rađene po liku unuka poznatog španskog vajara Antonija Lopesa (Antonio López).

Četvrt ima mnogo trgova sa bezbroj poznatih restorana, kafea i značajnih zgrada.

Tu su Pasahe Dore (Pasaje Doré), bioskop star skoro 100 godina, Štamparija Huan de la Kuesta (Juan de la Cuesta) u kojoj je štampano prvo izdanje „Don Kihota“, zatim Pijaca San Martin (Mercado de San Martín),  spomenik posvećen petorici advokata koji su ubijeni tokom španske tranzicije,  Crkva San Sebastian (San Sebastián) u kojoj je prema verovanju sahranjen Lope de Vega.

Na Trgu Tirso de Molina je statua ovog velikog baroknog pisca. U četvrti su stanovali i čuveni romantičarski pisac Gustavo Adolfo Beker (Gustavo Adolfo Bequer) i impresionistički i postimpresionistički slikar Hoakin Sorolja (Joaquín Sorolla).

Ulica Uertas (Ulica povrtnjaka, Calle de las Huertas), najstarija ulica u Madridu, žila je kucavica ove četvrti koja se završava na Šetalištu Prado (Paseo del Prado). Samo u njoj ima više barova nego u celoj Finskoj, na primer.

Isusova ulica (Calle de Jesús) poznata je po tipičnim barovima  i čuvenim španskim tapasima. El Rábano, La Fábrica, Taberna de la Daniela.

U istoj četvrti nalazi se i Bazilika Isusa od Medinaselija (Basilica Jesús de Medinaceli). U njoj se svakog petka okupljaju vernici da mu poljube stopala i požele tri želje od kojih će se ispuniti samo jedna, a najveće okupljanje je prvog petka u martu kada desetine hiljada vernika dolazi i čeka i po 5 dana da uđe. Na taj dan dolazi i kraljevska porodica.

Zanimljivo je da je veliki barokni dramski pisac, Lope de Vega, živeo u ulici  Servantes, dok je Servantes je živeo u ulici Lopea de Vege. Njih dvojica nisu bili prijatelji, naprotiv, a zato je još intreresantnije da su im ćerke bile u istom manastiru. Lope de Vega je bio bogat i uvek je živeo u istoj kući, a Servantes je životario i menjao boravišta, ali dok je bio u Madridu, uvek u istoj četvrti. Pretpostavlja se da je sahranjen u zajedničkoj grobnici u Manastiru bosih trinitarki  (Convento de las Trinitarias descalzas) u ulici Lope de Vega 18.

Godine 2015. pokrenutra je akcija da se utvrdi da li je Servantes zaista tamo sahranjen. Pokušaj da se analizom DNK utvrdi kome pripadaju tela sahranjena u kripti ovog manastira nije dao rezultate zbog lošeg stanja kostiju. Kako se pretpostavlja, sa njim je, između ostalih, sahranjena i negova žena Katalina i ćerka Lopea de Vege.

Sledeći slavni stanari četvrti su dva pesnika, takođe barokna velikana, i dva velika protivnika: Luis de Gongora (Luis de Góngora) i Fransisko de Kevedo (Francisco de Quevedo), Da bi napakostio Gongori, Kevedo je kupio kuću u kojoj je stanovao Gongora, a njega izbacio na ulicu.

Fotografija preuzeta sa mibauldeblogs

Ako krenemo dalje ovom četrvrti, naići ćemo na ulicu Prado u kojoj se nalazi madridski Ateneum (Ateneo de Madrid) mesto gde je 1936. organizovano glasanje kako bi se demokratskim putem odlučilo da li Bog postoji. Jednim glasom razlike odlučeno je da Bog ne postoji.

Književna četvrt nudi bezbroj mogućnosti za provod. Pored pomenutih ulica, mnoštvo kafeterija i restorana nalazi se na Trgu Svete Ane (Plaza de Santa Ana) sa statuama Federika Garsije Lorke (Federico Garía Lorca) i Kalderona de la Barke (Calderón de la Barca).

Zatim je tu i Špansko pozorište (Teatro Español), čuvena radnja Ljubičica (La Violeta) o kojoj smo već pisali u jednom od naših blogova, kao i Kuća Mira (Casa Mira) sa čuvenim španskim turonima.

U zgradi Plus Ultra izgrađenoj daleke 1910. godine, danas u vlasništvu istoimene osiguravajuće kuće, na prvom spratu se nalazi sat, Kariljon de Mingote, koji osim što pokazuje vreme nekoliko puta dnevno nudi pravi mali spektakl.

Napravljen je 1993. u čast gradu Madridu, izrada je trajala šest meseci u jednoj holandskoj fabrici sa 135 godina iskustva u proizvodnji zvona, a cena je apsolutna tajna. Težak je tri tone. Ima osamnaest zvona i njegov kompjuter može da reprodukuje oko 500 melodija, a moguće je dodati ih još.

Predstavu izvodi pet figura koje je osmislio Antonio Mingote (po kome sat nosi ime): one predstavljaju Goju, Karlosa III, Vojvotkinju od Albe, toreadora Pedra Romera i jednu madridsku manolu (žiteljku četvrti Lavapjes). Figure su visoke 140 cm i svaka se kreće drukčije.

Nastavimo li dalje, naići ćemo na hotel Palas sa 400 soba koji je prvi u Madridu uveo WC i interfon.

Završavamo ovo malo predstavljanje Književne četvrti još jednom zanimljivošću. Svi koji su gledali špansku seriju „Kuća od papira“ (La Casa de papel) prepoznaće nešto od ovoga što ćemo sada ispričati. Neke scene iz ove serije snimane su u Ministarstvu za razvoj (Ministerio de Fomento) jer je bilo nemoguće snimati ih u banci koja, osim sistema za čuvanje trezora, poseduje najsavremenije bezbednosne sisteme, senzore i kamere.

Ali o tome ćemo vam pričati u jednom od narednih članaka.