španska umetnost – Granadisima

April 22, 2021

IZLETI PO OKOLINI MADRIDA

Španija je administrativno izdeljena na 17 autonomnih oblasti i jedna od njih je madridska, u samom centru Iberijskog poluostrva. Ako ste odlučili da se udaljite iz grada, možete poći na sever, u planinu Gvadaramu, da proskijate zimi ili se rashladite leti. Na severozapadu je manastir El Eskorijal i mnogo novija Dolina palih. U južnom delu je palata Aranhues, a na istoku književna Alkala de Enares i slikoviti Ćinćon. Raznovrsni doživljaji čekaju vas na bilo kojoj od četiri strane.

ZIDINE BUITRAGA NA RECI LOSOJA (BUITRAGO DE LOZOYA)

U Ulici Lanca presecan je put onima koji su hteli da izbegnu plaćanje putarinu

Buitrago de Lozoya; fotografija preuzeta sa www.descubrir.com

Na 74 km severno od Madrida, u meandru reke Losoje, na gotovo 1000 m nadmorske visine možete provesti divan dan u ovom prastarom i slikovitom mestu. Još su Rimljani tu osnovali naselje, Arapi su sazidali tvrđavu, a u srednjem veku je postao značajna pijaca. Gotsko-mudeharski grad iz XIV v. danas je u ruševinama, no dobar deo tvrđave je očuvan. Uđite kroz kapiju na tornju i započnite šetnju. Sa stepeništa uz same zidine imaćete fantastičan pogled na okolinu. Potom ćete stići do crkve Santa Marija del Kastiljo iz XV v. sa mudeharskim tornjem i galerijom pod stubovima u plamenoj gotici, a odatle na Trg Kastiljo gde se održavaju svečanosti vezane za koridu. Sa ovog trga se ulazi u tvrđavu, a iza nje je jedno krilo zidina sačuvano još iz arapskog vremena. U novom delu, u zgradi Opštine posetite mali Pikasov muzej sa zbirkom grafika, crteža i keramičkih predmeta koje je gradu poklonio Pikasov berberin, rodom iz Buitraga. Pravi doživljaj! Ovdje će vam svaki kutak i svaki kamen ispričati neku priču.

KRALJEVSKI MANSANARES (MANZANARES EL REAL)

Od Rimljana, preko Vizigota i Arapa do španskog Kraljevskog Mansanaresa

Manzanares el Real; fotografija preuzeta sa esmadrid.com

Mesto je osnovano 1248, no u to vreme je većina stanovnika Madrida odlazila u Andaluziju u rat protiv Mavara, pa su ga naselili žitelji obližnje i severnije Segovije. Rivalstvo dva grada okončano je tako što je Alfonso X pripojio Kruni ovo naselje koje je tako steklo naziv ‘kraljevsko’. Palatu-tvrđavu, poput zamka iz bajke, sagradila je plemićka porodica Mendosa u XV v. i vidi se nadaleko s puta. Unutar nje je muzej španskih zamkova i zbirka tapiserija. Zatim možete obići i Stari zamak o kome se malo zna, kao i Crkvu Naše Snežne Bogorodice, koju je po svoj prilici osnovao markiz od Santiljane u XIV v. A onda se prepustite čarobnoj prirodi ovoga kraja koji je 1992. uključen u mrežu svetskih rezervata biosfere. Najzaštićeniji deo je Pedrisa u kojoj su pronađeni crteži čoveka iz bronzanog doba i koja pleni svojim čudnim oblicima stena, potom prekrasna priroda gornje doline reke Manzanares i najzad jezero Santiljana u koje možete zabaciti i udicu. Uživajte u čarima odmora u prirodi.

EL ESKORIJAL (El ESCORIAL)

Ovde ćete videti El Grekova platna i Čelinijevog Hrista od belog mermera

El Escorial; fotografija preuzeta sa wikipedia.com

Na padinama planinskog venca Gvadarama počiva monumentalno i strogo zdanje El Eskorijal podignuto po nalogu Filipa II u XVI v. a koje je izvršilo ogromni uticaj u španskoj umetosti. Bilo je zamišljeno kao višenamensko, tako da ćete unutra moći da vidite baziliku sa veličanstvenim nadoltarskim naslonom, biblioteku sa 40.000 knjiga, među kojima i inkunabule Alfonsa X Mudrog i Svete Tereze, Muzej sa sa delima Flamanaca, Italijana i Španaca, prebogate kraljevske odaje i osmougaoni kraljevski panteon u mermeru i bronzi. O manastirskom delu brinu se fratri iz reda Avgustinaca. Lepi vrt zanosno miriše na šimšir, a obiđite i dve prinčevske “kućice”, zaista male u poređenju s glavnom građevinom i popularno zvane Gornja i Donja. Ovu drugu je zamislio isti arhitekt kao i muzej Prado, pa ćete uočiti sličnost. U smiraj dana pođite na takozvanu stolicu Filipa II udaljenu par kilometara i uživajte u nezaboravnom panoramskom vidiku.

DOLINA PALIH (VALLE DE LOS CAÍDOS)

Ovde su grobovi Franciska Franka i osnivača falange Prima de Rivere

Valle de los Caídos; fotografija preuzeta sa elmundo.es

Na 15 km od El Eskorijala, prema želji generalisimusa Franka podignuto je spomen obeležje za 40.000 žrtava španskog građanskog rata. Predelom dominira granitni krst od 150 m visine podignut na steni okruženoj borovom šumom. U njoj je ukopana bazilika-grobnica za poginule na obe zaraćene strane. Ispred je ogromna zaravan od 30.600 m² na kojoj se nalazi Benediktinska opatija. Kraj glavnog oltara u bazilici je Frankov grob prekriven belom pločom, a nasuprot njemu grob Hosea Antonija Prima de Rivere, vođe španske falange. Međutim, 24. oktobra 2019. odlkukom Vrhovnog suda Frankov grob je premešten na groblje Mingorubio gde je sahranjen pored svoje žene Karmen Polo. Izgradnja ovog spomeničkog kompleksa trajala je od 1940. do 1959, a u njoj su učestvovale hiljade političkih zatvorenika republikanskog opredeljenja. Prinudni rad je trebalo da doprinese smanjenju kazne, ali mnogi nisu nikada doživjeli slobodu, jer su poginuli u besprimernim uslovima rada. Od 300.000 zatvorenika u 19 arhiva se nalaze podaci samo za polovinu, a ostali su verovatno sahranjeni po raznim zajedničkim jamama.

KRALJEVSKA PALATA U ARANHUESU

U predivnim vrtovima slušajte Rodrigov Koncert za Aranhues

Palacio Real de Aranjuez; fotografija preuzeta sa patrimonionacional.es

Na ušću reka Taho i Harame, oko 50 km južno od Madrida, nalazilo se kraljevsko imanje za odmor koje je pod dinastijom Borbona pretvoreno u dvorsku rezidenciju. Ovde ćete uživati u baroknoj arhitekturi i divnoj prirodi. Palata je podignuta u XVIII v. i moći ćete da posetite njene raskošne odaje: Salon ogledala, ili Porcelanskog posuđa, Salu za pušenje, Kraljevsku kapelu i jedan zasebni paviljon pod imenom Ratarska kuća. U nepreglednim vrtovima koji se rasprostiru na 300 hektara možete se predati čarima zelenila i prirode i umirujućem šumu vode iz fontana. Danas je ova oblast poznata po gajenju jagoda i špargle. Ako se zadesite u Madridu između aprila i oktobra, sednite na stanici Atoća u parni Voz jagoda sa drvenim vagonima u kome će vas domaćice poslužiti korpicama ovoga voća. Vozna karta uključuje i posetu glavnim spomenicima. Dobro došli i lep provod.

ALKALA DE ENARES (ALCALÁ DE HENARES)

Ovde se dodeljuje Nagrada Servantes, najviše priznanje u hispanskim književnostima

El Museo Casa Natal de Cervantes, Alcalá de Henares; fotografija preuzeta sa: telemadrid.es

U Alkali de Enares, starom latinskom Komplutumu, kardinal Sisneros je 1499. g. osnovao univerzitet čiji je centar bio Škola San Ildefonso. U tom zdanju sa fasadom u stilu španske renesanse, prekrasnim unutrašnjim dvorištima i svečanom salom sa gipsanim ukrasima učili su neki od najvećih pisaca španskog Zlatnog veka, Kevedo i Tirso de Molina. A tu se 1547. rodio i velikan Servantes. Njegova kuća-muzej je rekonstrukcija kuće iz XVI v. na mestu gde se pretpostavlja da je živela piščeva porodica. Neizostavno je posetite. U crkvi San Ildefnso nalazi se grob kardinala Sisnerosa od mermera iz Karare. U starom jezgru ovog malog gradića pronaći ćete i ostatke Nadbiskupske palate, nekoliko crkava, ali i tragove drugih dveju kultura. Arapi su ga osnovali i dali mu ime, tvrđava na reci Alkala, još 719., a Jevrejska četvrt sa svojom glavnom ulicom, mnogim radnjama i slepim bočnim uličicama oslikava njihovo vekovno prisustvo. Provešćete divan i zanimljiv dan na ovom izletu.

ĆINĆON (CHINCHÓN)

Kupite beli luk i anis i probajte smešne kolače

Plaza Mayor, Chinchón; fotografija preuzeta sa: esmadrid.com

Na oko 50 km od Madrida nalazi se verovatno najživopisnije selo u pokrajini. Poznato je po svojm Glavnom Trgu (Plaza mayor) iz srednjeg veka, nepravilnog oblika i sa galerijom stubova koji nose 234 balkona. Ako ste ljubitelji umetnosti svakako ćete posetiti Crkvu Uznesenja u mešavini gotskog i baroknog stila čiji je paroh bio Gojin brat, tako da ćete videti Bogorodičino Vaznesenje, sliku ovoga velikoga slikara. Potom možete obići Sahat-kulu koja je jedini ostatak crkve porušene u ratovima s Napoleonom, nekoliko kapelica, zamak grofova od Kabrere i avgustinski manastir iz XVIII v. pretvoren u hotel, ili kako to Španci zovu, stajalište (el parador). Prilično za ovako malo mesto, zar ne? A onda u nekoj poslastičarnici probajte kolače koji su duhovito oblikovani i odgovarajuće nazvani fratrova jaja i iskušenicine sisice, pa posedite na Glavnom trgu i zamislite da prisustvujete prikazivanju Hristovog stradanja na Veliku subotu, ili koridi u avgustu. Pri odlasku ponesite za uspomenu tipične proizvode, beli luk i anis.

March 16, 2021

CRKVE I MANASTIRI U MADRIDU

Od svih crkava koje su postojale u Madridu ostala je samo jedna trećina, ali se njihova umetnička vrednost ne sme zanemariti. Razlog toj velikoj nesrazmeri su različiti istorijski tokovi i uslovi. Dok je hrišćanstvo bilo i vera i štit protiv islama i judaizma, njegova je uloga bila veća i jača, pa je bilo i više verskih građevina. Ipak ih je ostalo dovoljno raznolikih i po starosti i po veličini – od XII do XX v. i od kapelica, preko manastira do katedrala – da se uputite u jednu prijatnu turu za dušu.

CRKVA SVETOG NIKOLE

Sudeći po arheološkim ostacima, neki istoričari smatraju da je prvo bila džamija

U blizini Trga Orijente i Kraljevske palate, kad se strmim uličicama uvučete u stari grad, naći ćete se ispred nevelike crkve koja je još 1202. bila proglašena parohijskom. Stoga uglavnom preovlađuje mišljenje da je kao takva sagrađena u XII veku i da nije bila džamija. U svojoj dugoj istoriji, ova trobrodna bazilika je više puta restaurirana, a njen toranj, svakako najznačajniji deo građevine, proglašen je nacionalnim spomenikom. Podignut je u stilu mudéjar, svojstvenom španskim Mavarima toga razdoblja, a njime se odlikuje i konstrukcija središnjeg broda i glavnog oltara. Međutim, vrh tornja je tipično madridski i izveden je u XVIII v. Obratite pažnju i na lep barokni portal sa reljefom Svetog Nikole od dvorskog skulptora religioznih tema iz XVIII v. Luisa Salvadora Karmone. Dopašće vam se ovaj spomenik sa neobičnim spojem različitih epoha.

CRKVA SVETOG PETRA STAROGA

Nedokučivi putevi gospodnji ostavljaju tragove u carstvu zemaljskom

U istom delu grada kao i crkva Sv. Nikole, samo bliže Glavnom trgu (Plaza Mayor), nalazi se i ova prastara crkva. Ne zna se tačno kada je sagrađena, ali se prvi put spominje 1202. g. Za svoga veka pretrpela je nekoliko izmena i dogradnji, a najznačajniji i najstariji očuvani deo joj je toranj stila mudéjar iz XIV v. Podignut je od cigle, jednostavno ukrašen i sa potkovičastim lukovima nad prozorima. Pored ovoga tornja je renesansni portal s početka XVI v. Unutra se ističe rebrasti čeoni deo desnog broda, verovatno iz XV v. Ostalo je iz polovine XVII v. kada je hram bio renoviran i kada je u vrh levog broda postavljena kapela jednoga člana porodice Luhan, one iste koja je nedaleko odatle sagradila palatu od koje se danas čuva jedino toranj na Gradskom trgu (Plaza de la Villa). Grobnicu fra Antonija de Luhana koja se tu nalazila možete videti u Arheološkom muzeju. Sklapajte istorijsku slagalicu, pa ćete dobiti celu priču.

CRKVA SVETOG ISIDORA

Sv. Isidor se svečano proslavlja svakog 15. maja i tada počinje sezona koride

Crkva Sv. Isidora u Madridu, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/colegiata-de-san-isidro

U ulici Toledo, jednoj od onih kojom se izlazi sa Plasa Major, nalazi se jedna od najvažnijih madridskih crkava čiji je značaj lako shvatljiv ako se zna da je Sveti Isidor Ratar zaštitnik prestonice još od XIII v. Ova monumentalna građevina sa statusom katedrale do izgradnje Naše gospe Almudene, pravi je predstavnik madridskog baroka iz XVII v. Zanimljivo je da se tu do XVIII v. nalazila jezuitska škola, a kada je Karlos III izbacio jezuite, krajem XVIII v. preuredio ju je čuveni arhitekta Ventura Rodriguez. Odmah posle toga u nju je premešteno, kaže se, netaknuto telo Sv. Isidora i ostaci njegove žene Sv. Marije de la Kabese, takođe veoma poštovane, koja u Madridu ima i svoju ulicu. Upoznajte ovaj par tako čisto madridskih svetaca.

MANASTIR KRALJEVSKIH BOSONOGIH KALUĐERICA

U njega su se povlačile otmene dame i darovale mu svoje bogate miraze

Tapiserije u Manastiru, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/monasterio-de-las-descalzas-reales

Ćerka Karlosa I i Isabele od Portugala, Huana od Austrije, rodila se u palati na mestu na kome je kasnije, 1557. osnovala manastir franjevačkih bosonogih kaluđerica i u čijoj glavnoj kapeli je sahranjena. Spolja strogo zdanje od crvene cigle i granita jedno je od najvažnijih madridskih verskih spomenika i redak primer urbane renesansne arhitekture XVI v. Unutra ćete primetiti mnoge dekorativne elemente stare gotičke palate. Freske iz XVII v. krase stepenište i predstavljaju Filipa IV sa porodicom. Veličanstveni plafon je delo baroknog slikara Klaudija Koelja i njegovih učenika. Na prvom spratu je mali klaustar sa kapelicama punim umetničkih dela i predmeta zlatarskog umeća, a tu je i velika sala tapiserija. Tako ćete u strogom centru Madrida, između Kapije sunca (Puerta del Sol) i Trga Kaljao (Plaza Callao) na Gran Viji imati prilike da se divite Muriljovim, Surbaranovim, Riberinim, Rubensovim i Ticianovim platnima.

MANASTIR UTELOVLJENJA

Uvek je uživao naklonost Krune i dobijao velike i vredne poklone

Na blagoj uzvišici blizu Kraljevske palate nalazi se ovaj avgustinski manastir s početka XVII v. kojeg je osnovala Margarita od Austrije. Kao sva religiozna arhitektura toga doba, odslikava jednostavnost i skromnost. Kompleks je četvougaon i ima crkvu, klauster, vrt, pevnicu i relikvijar. Sve okolne kuće gledaju na njega. U unutrašnjosti ćete upoznati tipičan kastiljanski ambijent s drvenim vratima i gredama, i sa plavim i belim pločicama iz Talavere, grada u Kastilji s keramičkom tradicijom od XV v. Pored portreta kraljevskih mecena, kako iz austrijske, tako i iz burbonske kuće, videćete sjajnu kolekciju slika i skulptura od polihromnog drveta iz XVII v. U relikvijaru dignite pogled na svod oslikan Kardućovim freskama, a među relikvijama svetaca, zanimljiva je staklena posuda s krvlju Sv. Pantaleona. Pošto je u požaru krajem XVIII v. bila uništena, crkvu je obnovio neoklasični arhitekt Ventura Rodriges, a freskama je oslikao italijanski slikar Luka Đordani. Vreme posete je ograničeno, rezervišite na vreme!

KATEDRALA BOGORODICE OD ALMUDENE

Prema legendi, kip Bogorodice doneo je u Španiju sam apostol Jakov

Kraj Trga oružja u Kraljevskoj palati nalazi se danas zvanična glavna madridska katedrala. Priča o Bogorodici zaštitnici grada seže daleko u prošlost, a ime Almudena je arapskog porekla, jer je kip Majke Božje pred saracenskom najezdom bio skriven u rimskoj zidini nad kojom su oni podigli svoju tvrđavu. Sa gradnjom hrama se započelo 1883, u njoj je učestvovalo nekoliko generacija arhitekata, a otvorena je tek 110 godina kasnije. Spolja je to strogo i neoklasično trobrodno zdanje sa sivo-belom fasadom, a unutrašnjost je neogotička. Pod njom je neoromanička kripta u kojoj se čuva kip Bogorodice od Almudene iz XVI v. Poslednje oslikavanje izveo je savremenik Kiko Argueljo u vizantijskom stilu povodom venčanja princa Filipa i plebejke Leticije 2004. g.

KAPELA SVETOG ANTONIJA OD FLORIDE

Otkrijte pravi umetnički biser van glavnih turističkih ruta

Kupola Kapele Svetog Antonija od Floride u Madridu; fotografija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/ermita-de-san-antonio-de-la-florida

Na obali Mansanaresa, na mestu nekadašnje palate La Florida, podignuta je krajem XVIII v. crkvica u italijanskom stilu koju je freskama oslikao Goja. Kompozicija prikazuje čudo Svetoga Antonija u kupoli prečnika 6m, kao i apoteozu anđela u trouglastim površima na spoju zidova s kupolom i u polu-kupoli glavnoga oltara sa simbolom Presvetog Trojstva. U kapeli je vršena služba do XX v. kada je zbog opasnosti da se freske oštete od dima sveća pretvorena u muzej. Goja je umro u Bordou, a njegovo telo je preneto u kapelu 1920, pa je tada postala panteon. Druga, istovetna crkvica sagrađena je za službu pored ove, a preko puta njih je spomenik velikom slikaru. Prošetajte se obalom reke i sa najbližeg mosta uživajte u veličanstveniom pogledu na Kraljevsku palatu. Kad ste se dobro umorili, ne propustite da u restoranu Kasa Mingo, preko puta crkve, probate njihov specijalitet, piletinu pečenu sa sidrom (jabukovim vinom) uz času ovog pića tipičnog za severnu pokrajinu Asturiju.

January 23, 2021January 19, 2021

ŠETNJA PO MADRIDU

Sada možemo da nastavimo šetnju po Madridu.

Park RETIRO

U trenucima dok spokojno šetate jedna statua će vas podsetiti da đavo ne miruje

Ovaj predivni park odmah iza Prada nasledio je ime «Odmorište» od nestale kraljevske palate od koje se sačuvala jedino «Kuća dobrog odmora». Za obične smrtnike otvoren je tek krajem XIX v. i danas je jedan od najživljih prostora u Madridu. Tamo će vam gledati u dlan, čitati sudbinu iz tarota, slikati vas, svirati vam svaku vrstu muzike, klovnovi će razveseljavati decu kad su se umorila od igre, moći ćete da iznajmite brodić i zaveslate jezerom ispred monumentalne polukružne kolonade s konjičkim kipom kralja Alfonsa XII ili ćete obići dve palate arkitekte Velaskesa Boska: jednu, Velaskesovu, od crvene cigle i obloženu tipičnim keramičkim pločicama i drugu, Kristalnu, od metala i stakla. Dok uživate i opuštate se, tek da ne zaboravite da postoji i ona druga strana, otkriće vam se kip Palom anđelu, jedini u svetu podignut Sotoni. Do njega je ružičnjak, pa poruku otkrijte sami…

Kristalna palata u Retiru. Slika preuzeta sa: https://madridsecreto.co

Kolumbov trg (La plaza de Colón)

Zaplovio je ka Indiji, ali umesto Indijaca sreo se s Indijancima

Kad od trga Sibeles krenete u kratku šetnju na sever, prvo ćete s desne strane proći pored Nacionalne biblioteke, monumentalnog zdanja iz XIX v. čiju fasadu krase kipovi znamenitih humanista. Potom stižete na prostrani trg na kojem je s jedne strane par postmodernističkih tornjeva od čelika i stakla, a sa druge se uočavaju dve umetničke celine. Na lepom neogotičkom stubu iz 1885. stoji Kolumbo okrenut ka zapadu, a u podnožju su u reljefu opisani prizori sa njegovih putovanja. Iza, prema ulici Serrano, u savremenom Vrtu otkrića, na četiri betonska bloka pročitaćete uklesana imena karavela i moreplovaca koji su pošli u Novi svet i otpočeli veliku kolonijalnu pustolovinu. Pet vekova kasnije, putevi vode u obrnutom smeru, pa ćete na ulicama sigurno primetiti bar nekoga od više stotina hiljada Južnoamerikanaca koliko ih danas živi samo u Madridskoj autonomnoj oblasti.

Kolumbov trg. Slika preuzeta sa; https://en.wikipedia.org/wiki/Plaza_de_Col%C3%B3n

Železnička stanica Atoća (ATOCHA)

Pre nego što krenete na put, već u tropskom vrtu ćete se osetiti kao na drugom mestu

Na zemljištu obraslom koviljem podignuta je sredinom XIX v. prva železnička stanica koja je po ovom rastinju dobila ime. Kad je nedugo potom izgorela, sagrađena je nova od kovanog gvožđa i stakla. Bila je poprište mnogih istorijskih događanja, pisci su na njoj smeštali radnje svojih romana, a u novije vreme Almodovar je tu snimao svoj film «Kika». Stanica je danas mnogo veća i prilagođena savremenim potrebama, a u starom delu je napravljen tropski vrt sa 400 biljnih vrsta na 4.000 m². Posle terorističkog napada 11. marta 2004. građani su jedan deo pretvorili u mesto spomena na 192 žrtve. Preko puta se nalazi zgrada Ministarstva poljoprivrede, takođe iz XIX v., sa kupolama ukrašenim keramičkim pločicama na uglovima i vajarskom grupom skulptura u sredini. Pođete li uzbrdo ulicom Atoća, zastanite kod zgrade broj 55. Poznata je po nemilom događaju ubistva 5 i ranjavanja 4 advokata laburista 1977, dve godine posle smrti diktatora Franka, na početku španske tranzicije.

Stanica Atoća. Slika preuzeta sa: https://www.seat61.com/stations/madrid-atocha.htm

KAPIJA SUNCA (Puerta del Sol)

Uobičajeno mesto susreta. Naravno, kod medveda!

Ovde je davno bila tvrđava i istočni prilaz gradu. Kapije više nema, sem u imenu, Kapija Sunca. Trg je prostran i otvoren, u obliku polumeseca. Na njemu su se zbili mnogi presudni trenuci španske istorije, a danas predstavlja neuralgičnu tačku društvenog života. U središtu polukružnog oboda je zdanje iz XVIII v. u čijem tornju je veliki sat sa kuglom. Na masovnim dočecima novih godina, on celoj zemlji odbrojava poslednje sekunde stare godine. Na asfaltu ispred zgrade zastanite u samom geografskom središtu Španije, na oslikanom nultom kilometru od koga se mere svi državni putevi; ako stanete na njega, urbana legenda kaže da ćete se svakako vratiti u Madrid. Onda ćete proći kraj bronzanog konjičkog kipa Karlosa III i zatim kraj znamenje prestonice, spomenika s medvedom koji je otišao pravo u njen grb. Tu su i drugi simboli: ulica Montera poznata, kako se to sada kaže, po seksualnim radnicama i, na jednoj od visokih zgrada, čuvena reklama «Tio Pepe», čika Pepe, marka još poznatijeg aperitivnog vina heres, ili šerija.

Medved – simbol Madrida. Slika preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/puerta-del-sol

GLAVNI TRG (PLAZA MAYOR)

Od lomača Inkvizicije do novogodišnjeg vašara

Od Kapije sunca, idući ulicom Major dolazite na Glavni trg, tipično špansku arhitektonsku tvorevinu. Sagrađen je početkom XVII v. u kastiljanskom stilu, pravugaonog je oblika i okružen trospratnim kućama. Na njemu su javno izvođene presude Inkvizicije, a kasnije održavane koride. Glavni ukrasni element je freskama oslikana fasada starog sedišta pekarskog esnafa, a u centru je konjički kip Filipa III. Iz kafanica u prizemlju zgrada po lepom vremenu se iznose stolovi napolje, a u radnjama sa zanatskom robom možete kupiti originalu baskijsku beretu i mnoštvo drugih suvenira. Brojni izlazi vode sa trga, ulica Toledo do buvlje pijace Rastro, a na sledećem uglu, niz stepenice se stiže do Luka nožara (Arco de Cuchilleros), dela sa tipičnim gostionicama. Nedeljom trg postaje filatelistička tržnica, a svakog decembra se pretvori u ogromni bučni vašar na otvorenom za prodaju veselih božićnih i novogodišnjih ukrasa i sitnica. U okolnim kućama žive obični ljudi, a priča se i da lutaju duše davno spaljenih krivoveraca.

La Plaza Mayor. Slika preuzeta sa: esmadrid.com

BUVLJA PIJACA RASTRO

Za svačiji ukus, potrebu i džep: antikno, staro, retro, novo, moderno…

Nadomak četvrti La Latina, srca starog Madrida, još u srednjem veku su počeli da trguju oko klanica stoke. Rastro je bio veletržnica mesa, a danas se na njemu prodaje sve, od životinja do nameštaja i odeće i to samo nedeljom pre podne. Počinje na Trgu Kaskoro, što je ime mesta na Kubi gde se u poslednjem kolonijalnom ratu istakao španski vojnik Eloj Gonsalo kome je tu podignut spomenik. „Buvljak“ je uvek pun i prodavaca i kupaca i pripazite da vam se novac neosetno ne izvuče, jer tamo svako nudi ili traži nešto dobro, lepo i jeftino. A svakako, ima i svoju priču. Izvjesni čika Cicija obogatio se prodajom starog posuđa i stekao 20 kuća, a hranio se samo hlebom i povrćem.

Slika preuzeta sa: https://www.madrid-guide-spain.com/el-rastro.html

KRALJEVSKA PALATA (PALACIO REAL)

Zamislite da vas dovoze u raskošnoj kočiji i da ulazite u lavirint bajnih salona…

Na uzvišici iznad reke Mansanares na kojoj su Mavari imali osmatračnicu, kasniji hrišćanski kraljevi su sagradili zamak. Legenda kaže da su požar u kom je izgoreo na Božić 1734. izazvale veštice i duhovi sa susedne padine jer im je narušavao mir. Filip V je u XVIII v. poželeo da sagradi najveličanstveniju palatu na svetu od cigle i kamena, kako ne bi ponovo gorela. A onda je, opet po legendi, dao da se iskopaju oči i odseče jezik arhitekti kako ne bi ponovio delo, niti kome preneo svoje znanje. Ipak, kad je ovaj umro u tamnici, nije mu uskratio počasti, pa je njegovu glavu ugradio iznad jednog prozora na prvom spratu. Do 1931. kraljevske porodice su stanovale u palati, a od tada se u njoj samo održavaju zvaniči skupovi i otvorena je za publiku. Na Trgu oružja ispred ulaza počeće vaša kraljevska avantura u bogatim salonima od mermera i mahagonija, punim umetničkih dela najpoznatijih majstora s početaka burbonske epohe. Ipak ne zaboravite da izađete, vi ste iz neke druge bajke.

El Palacio Real. Slika preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/royal-palace-madrid

TRG KORIDE

Ako pogledate mapu cele Španije, uočićete da izgleda kao raširena koža bika

Koride su jedno od poznatih španskih znamenja i održavaju se na mestima naročito i samo u tu svrhu sagrađenim. Madridska arena je jedna od najlepših i najvažnijih sa 24.000 mesta, u stilu mudehar svojstvenom mavarskloj arhitekturi na hrišćanskoj teritoriji. U ovoj borbi čoveka i životinje možete da tražite iskonske simbole sukoba uma i snage, da se setite Minotaura i lavirinta, ali ipak je danas reč samo o omiljenoj narodskoj i dobro komercijalizovanoj zabavi. Bikovi se posebno gaje samo za to i u izvornoj verziji moraju biti ubijeni. Stoga ova prilično krvava predstava ima dosta protivnika među samim Špancima, iako im ne daju da se mnogo čuju. Ako se ni vama ne gleda, priključite se nekoj grupnoj poseti, pa će vas uvesti u arenu, kročićete na pesak koji gaze čuveni toreadori i pokazaće vam druge ključne tačke jer korida sledi strogo utvrđeni protokol. Od mesa ubijene životinje po restoranima u okolini spremaju se specijaliteti. Pored arene nalazi se Muzej koride.

*La plaza de toros de las Ventas, Madrid.* Slika preuzeta sa: http://blog.dflatmadrid.com/conocer-madrid/descubre-la-plaza-de-toros-de-las-ventas-pasion-taurina-en-arquitectura-neomudejar/

January 19, 2021

Tri čuvene slike: LAS MENINAS I NAGA I OBUČENA MAJA

S predlogom da posetite muzej Sorolja završila se naša šetnja po muzejima.

Ipak, ne možemo da ne pomenemo tri slike najčuvenijih španskih slikara, Velaskesa i Goje.

To su LAS MENINAS I NAGA I OBUČENA MAJA. Daćemo vam samo nekoliko podataka o tim delima tek toliko da znate šta predstavljaju i zbog čega su važne.

LAS MENINAS

Je li Velaskes osim slikarskih zaista imao i skrivene namere?

Čuveno platno iz XVII v., „Dvorske dame“, jedno je od ključnih u istoriji umetnosti, pre svega zbog svoje mnogostruke perspektive. Neki stručnjaci su čak utvrdili da je naslikano pomoću šest ogledala. Drugi mu pak pridaju magijsku moć koja je trebalo da štiti princezu Margaritu, središnju figuru kompozicije. To su dokazivali povlačenjem linija od srca samog slikara preko dveju dvorskih dama između kojih je infantkinja, do Hosea Nieta u pozadini. Crtež koji se tako dobija tačno pedstavlja sazvežđe Severna kruna (Corona Borealis) čija se najsjajnija zvezda zove upravo Margarita. Tu još nije kraj. Ako se linijama spoje glave svih likova na slici, crtež oslikava zodijački znak Jarca u komu je rođena princezina majka Marijana od Austrije. Konačno, u Hoseu Nietu, hromom dvorskom službeniku i velikom Velaskesovom neprijatelju, neki su želeli da vide oličenje samoga Sotone koji zatvara vrata pakla. Bez sumnje odlično zaokruženo tumačenje, a vi sami prosudite ima li tu nekih tajnih veza.

Slika preuzeta sa: https://www.museodelprado.es/coleccion/obra-de-arte/las-meninas/9fdc7800-9ade-48b0-ab8b-edee94ea877f

OBUČENA I NAGA MAJA

Danas su u Pradu, a nekada je Goja zbog njih morao da podnosi račune sudu Inkvizicije

Maja nije vlastito ime, već označava gizdavu ženu odrešitog ponašanja niže madriske društvene klase. Slike su ovaj naziv stekle u novije vreme, a prvobitno su se zvale «Ciganke» i bile su u vlasništvu Manuela Godoja, ministra kralja Karlosa IV. Dugo se verovalo da lik žene pripada grofici od Albe, te je jedan potonji rođak 1945. dao da se ekshumiraju njeni ostaci ne bi li dokazao nepostojanje sličnosti. No igra se sastojala u tome da su slike verovatno bile diptih i da je obučena maja, manjeg formata, trebalo da sakrije nagu, koja bi se ukazala pokretanjem mehanizma u samom ramu slike. Naga je verovatno bila Godojeva ljubavnica Pepita Tudo naslikana po njegovoj narudžbini u prilično besramnoj pozi, koja nije uznemirila samo Inkviziciju, nego i članove Kraljevske Akademije lepih umetnosti koji su je krili do 1900. A pošta puritanske Amerike odbila je da prima pisma iz Španije koja su 30-ih godina nosila marku sa reprodukcijom ove slike. Šta mislite, ko je tu veći obešenjak, Goja ili Godoj?

Slika preuzeta sa:https://arte2bac.wordpress.com/2013/03/04/goya-las-majas/

December 10, 2020

Madridski muzeji (treći deo) – MUZEJ SOROLJA

I za kraj predstavljanja najzanimljivijih muzeja ostavili smo Muzej Sorolja.

Muzej Sorolja se nalazi u madridskoj ulici Generala Martinesa Kamposa, u kući u kojoj je slikar Hoakin Sorolja radio i živeo sa suprugom i troje dece. Izgrađena je 1911. i ispunila je slikarevu želju da na jednom mestu ima atelje i mesto za život. A naravno, i lep vrt za odmor sred zelenila. Kuća je sačuvala originalni izgled i unutrašnji raspored sa mnogo prostorija u kojima se osim Soroljinih dela mogu videti i predmeti koje je kao kolekcionar tokom života sakupio. To je jedna od najbolje sačuvanih kuća nekog umetnika u Evropi; 1962. postala je nacionalni istorijsko-umetnički spomenik.

Slika preuzeta sa: https://guias-viajar.com/sorolla

Zamisao da kuća postane muzej dala je slikareva supruga koja ju je 1925. testamentom ostavila španskoj državi i time svom suprugu odala počast. Muzej je otvoren 1932. i tada ga je vodio Soroljin sin Hoakin Sorolja Garsija. On je ostavio veliki broj očevih dela za proširenje postojeće zbirke.

Od 2009. muzej je pod rukovodstvom Generalne direkcije za lepe umetnosti koja je u nadležnosti španskog Ministarstva za kulturu i sport.

Dvorište muzeja, slika preuzeta sa: https://www.viator.com/

Za kraj ćemo vam dati nekoliko osnovnih podataka o samom slikaru.

Rođen je 27. februara 1863. u Valensiji, a umro je 10. avgusta 1923. u Sersedilji kraj Madrida. Kao veoma plodan slikar ostavio je za sobom više od 2200 katalogizovanih dela. Njegova platna iz perioda zrelosti označena su kao impresionistička, postimprestionistička i luministička. Poznat je i kao portretista: pozirali su mu značajne ličnosti njegovog doba kao što su lekar nobelovac Santijago Ramon i Kahal, vrlo popularni pisac Visente Blasko Ibanjes, kralj Alfonso XIII, 27. predsednik SAD Vilijam Hauard Taft i mnogi drugi. Pored toga, uradio je portrete članova svoje porodice i izvestan broj autoportreta.

Autoportret, slika preuzeta sa stranice okdiario

Slika preuzeta sa stranice Museo Sorolla

November 3, 2020November 3, 2020

MADRIDSKI MUZEJI (drugi deo)

Već smo vam govorili o Muzeju Prado. Ali Madrid ima tridesetak muzeja i svaki od njih je nešto posebno. Naravno, ne mogu svi oni da se obiđu u samo jednoj poseti Madridu. Mi ćemo vam danas predstaviti nekoliko njih po našem mišljenju. najzanimljivijih. Vi odlučite koji želite da vidite jer Madrid osim muzeja ima toliko zanimljivosti da je teško odlučiti šta prvo da se vidi.

Muzej Thyssen-Bornemisza

Mislite li da je slučajno što se baronica zove Karmen i što je kolekcija u Madridu?

Fasada Palate Viljahermosa. Fotografija preuzeta sa www.museothyssen.org

Zajedno sa Pradom i Umetničkim centrom Kraljice Sofije, ovaj muzej čini čuveni madridski umetnički trougao. U palati Viljaermosa iz XVIII v. od 1992. nalazi se kolekcija barona Hajnriha Tisena-Bornemise koja se sastoji od preko 800 slika, skulptura, tapiserija i zlatnih i srebrnih predmeta. Mnogi kritičari smatraju je najznačajnijom privatnom zbirkom na svetu. Na drugom spratu je staro, uglavnom italijansko slikarstvo do XVII v., na drugom je zbirka dela od holandskih majstora XVII v. do nemačkih ekspresionista, a u prizemlju je samo XX v. sa velikim brojem američkih slikara na jednom mestu. Tako su tematski dopunjeni i Prado i Muzej Kraljice Sofije. Zgrada palate je dobila moderno proširenje u dvorišnom delu gde je od 2002. izložena kolekcija baronice Karmen Tisen-Bornemise sa 600 slika, među njima i onih Gogena, Kandinskog i Renoara, kao i Španaca iz XIX v. Besplatno ju je ustupila na 11 godina. Uživajte, jer pred tolikom lepotom reči su suvišne.

MUZEJ KRALJICE SOFIJE

Umetnički centar Kraljice Sofije nalazi se kod stanice Atoća i posvećen je slikarstvu XX v., pa se u njemu između ostalih mogu videti Pikaso, Dali, Miro i Gris. Verovatno je najpoznatiji eksponat Pikasova Gernika vraćena iz Njujorka 1981. Snaga ovog naizgled monotonog crno-belog platna ne može se opisati, sami ćete to doživeti, iako je slika iza blindiranog stakla. Baš u vreme kad je konačno postavljena u ovo zdanje iz XVIII v. koje je sve do 1965. bilo bolnica i ispod koga su prilikom preuređivanja 90-ih godina nađeni mnogi posmrtni ostaci iz doba velikih epidemija, počeli su da se čuju glasovi, alarmi bi se sami od sebe aktivirali, a čulo bi se i kucanje na vrata. Tako je postavka «obogaćena» duhom. Zaposleni su mu dali ime Ataulfo, a o tome čiji duh njime šeta svako ima svoje mišljenje.

No, to nije bio razlog novom proširenju 2005. koje je pod istim krovom obuhvatilo još tri zgrade namenjene izložbama, koncertima i biblioteci. Po posljednjoj reči mode, tu je i kafeterija-restoran sa svojom zbirkom boja, mirisa i ukusa. Ako niste pobegli od utvara, izvolite i prijatno!

AKADEMIJA LEPIH UMETNOSTI

U njenim prostorijama učili su se slikanju Dali i Pikaso

U ulici Alkala 13, nadomak Kapije Sunca (Puerta del Sol), u palati Gojeneće iz XVIII v. smešten je, bez preterivanja, hram španske umetnosti, Kraljevska akademija lepih umetnosti San Fernando. Goja joj je bio jedan od upravnika, a za nju su vezana i mnoga druga značajna imena. Ne treba zaboraviti njene brojne aktivnosti u istoriji i danas. Da nije prosto okamenjena institucija, već da sledi moderne tokove, svedoče stalne izmene u statutima. Tako je 1975. škola premeštena na univerzitet Komplutense i tamo za tri godine izrasla u Fakultet lepih umetnosti. A 1987. u Akademiju su Kraljevskim ukazom stupile i takozvane „umetnosti slike”, fotografija, film, televizija i video. Vas će svakako najviše zanimati muzejski deo koji obuhvata 20 sala na prvom i 16 na drugom spratu. U njima ćete moći da se nagledate Ribere, Murilja, El Greka, Surbarana, Velaskesa i Goje, ali i Rafaela, Ticiana, Rubensa i Van Dajka.

Nacionalni Arheološki muzej

Dve iberske dame pričaće vam o davnim, predrimskim kulturama

Leđima naslonjen na Nacionalnu biblioteku i preko puta Kolumbovog trga nalazi se ovaj značajni madridski muzej osnovan 1867. za vreme vladavine Isabel II. Obuhvata eksponate od praistorije do XIX v., najvećim delom iskopane na španskom tlu, ali takođe ima predmeta iz stare egipatske, grčke, kao i etrurske civilizacije. Hronološki, najstariji periodi su u podrumskim salama, a ostalo je u prizemlju. Čim uđete, videćete vernu kopiju pećine iz Altamire, čuvene po crtežima paleolitskog čoveka. Nemojte zbog toga putovati čak na sever u Kantabriju, jer otkada su bakterije zapretile da unište ovo blago, zabranjene su masovne turističke posete. Samosvojna iberska kultura najbolje je predstavljena poprsjima dama iz Elćea i Baze. Pored rimske, predstavljena je kultura Vizigota koji su vladali poluostrvom posle Rimljana i pre Arapa, pa islamska kultura u kojoj ćete uočiti razliku između one izvorne injenog španskog stila mudehar (mudejar), i na kraju ona romanička. Pravi vremeplov!

Gradski muzej

Po završenom obilasku opustite se uz šum vode sa Fontane Slave

Ako ste se prošetali po četvrtima Malasanja ili Ćueka, u ulici Fuenkaral koja ih deli, na broju 78 vredi pogledati, ako ništa drugo bar divnu baroknu fasadu poznatog arhitekte Pedra de Ribere. Ta zona se zove Tribunal, vrlo je živa i omiljeno je mesto izlazaka mladih, tako da ne može da se desi da vam bude dosadno. A ako vas interesuje istorija Madrida, onda svakako uđite u ovaj muzej osnovan 1929. g. U prizemlju je arheološki deo sa planovima i starim gravirama, a na prvom spratu ćete pratiti urbani razvoj. Između ostalog videćete jednu maketu grada iz 1830, zatim kolekciju lepeza, porcelanskog posuđa izrađenog u Kraljevskoj fabrici porcelana Valjanog odmora (Real Fábrica de Porcelana del Buen Retiro), stare razglednice, fotografije… Na kraju se odmorite u vrtu kod barokne fontane, takođe Riberinog dela, i prikupite snagu da nastavite dalje.

Muzej Amerike

Iskoristite ne tako čestu priliku da vidite originalne predmete Maja, Asteka i Inka

Iako je sasvim nov, ovaj muzej u svojim salama nudi predivne primerke umetnosti američkih prekolumbovskih kultura. Ideja o njegovom osnivanju svakako nije nova, imao ju je već kardinal Sisneros (1436-1517) posle otkrivanja novog kontinenta. Međutim, nastao je tek 1941. i bio smešten u Arheološkom muzeju, dok nije sagrađena današnja zgrada, na obodu univerziteta Komplutense, u koju se uselio 1962. Stalna postavka se sastoji iz 5 delova koji će vam izvrsno predstaviti prekomorske civilizacije: upoznaćete Ameriku, njenu stvarnost, društvo, veru i vrste komunikacije u najširem smislu reči. Prema tome, otkrićete mitove, hronike, puteve ekspedicija, karte, kodekse ispisane majanskim hijeroglifima, prekrasne primerke zlatarskog umeća, svete predmete, a biće vam prikazani i filmovi o načinu života, naseljima, društvenom uređenju, bogovima, ritualima, simbolima i još koječemu. Na kraju ovog čarobnog putovanja, moći ćete čak i da čujete kako zvuče neki indijanski jezici.

Kraljevska FABRIKA tapiserija

Ako sebi dozvolite da popijete nešto u Ricu, stopala će vam utonuti u tepih iz ove fabrike

Fotografija preuzeta sa distritocastellananorte.com

Zanima li vas kako se izrađuju tapiserije, jer se proces gotovo nije izmenio tokom vekova, posetite ovu fabriku, jedinu sačuvanu od svih radionica koje su Borboni osnovali tokom XVIII v. Danas se nalazi iza stanice Atoća i južnog dela parka Retiro. Iz ulaznog hola ćete hodnikom čiji su zidovi ukrašeni eksponatima doći u salu sa razbojima, iz nje u izložbenu salu, a zatim u vrt gde su se širile gotove tapiserije i tepisi. Čuveni slikari, među njima i sam Goja, izrađivalili su takozvane kartone, skice za tapiserije za kraraljevsku kuću. Ovde se nalaze neki od njih, a ostali su u muzeju Prado i manastiru El Escorial, van Madrida. Osnovna delatnost danas je proizvodnja i popravka tepiha koji se nalaze po javnim i privatnim zgradama.

August 4, 2020

Muzej PRADO

Ne propustite da vidite u MADRIDU

Arapska osmatračnica s kraja IX v. tokom vekova pretvorila se u metropolu od preko 3 miliona stanovnika koji će uvereno da vam kažu da je od njihovog grada lepši jedino raj. Razne su ga dinastije širile i ulepšavale, a vreme mu je ugrađivalo priče, legende i anegdote. Tako će vas danas srdačno dočekati vedri i nasmejani Mediteranci u zelenom i najvećim delom godine sunčanom Madridu. Njegove su ulice i trgovi uvek živi, istorija i kultura su na svakom koraku, a barovi su puni pesme, igre i izvrsnog ića i pića.

Zadovoljićete i duh i telo.

Počećemo od centra grada i najznačajnih muzeja.

MADRIDSKI MUZEJI

U Madridu bi vam trebalo vrlo mnogo vremena samo da obiđete sve muzeje. Ima ih tridesetak važnijih, računajući i specijalizovane poput Prirodnjačkog, Železničkog ili Pomorskog. A gde su tek razne galerije i fondacije sa svojim namenskim salama i neprestanim i vrednim izložbama! Uz sve to, šetajući od jednog do drugog mesta, lako ćete na kakvoj kući, u uličici, na nekom trgu, u parku i ispod nadvožnjaka otkriti reljef, fontanicu, kip, spomenik… Kad ne bi bio tako mnogoljudan i prostran, celi grad bi ličio na jedan muzej.

Muzej PRADO

Kraj Velaskesovog ćete spomenika proći, kod Gojinog ćete ući, a kod Muriljovog izaći

Prado, što znači poljana, na njoj je bio podignut, jedna od najvećih svetskih pinakoteka, smešten je u neoklasičnom zdanju arhitekte Huana de Viljanueve iz XVIII v. i pruža najpotpuniju kolekciju španskog slikarstva od XII do XVIII v. Možete se izvrsno zabaviti Velaskesovim portretima kepeca, velikaša i borbonskih vladara, saosećati sa Gojinom sirotom nevestom koja je po prvi put obula cipele za svoje venčanje sa bogatim starcem i obula ih naopako, ili pokušati da uronite u mračne predele duše preko slika iz njegovog crnog perioda. Kad ste se zasitili Španaca, obiđite najznamenitije Flamance, Holanđane, Italijane, Nemce i Francuze.

Fasada zgrade Viljanueva (Paseo del Prado); fotografija preuzeta sa
https://www.museodelprado.es/museo/ampliacion-jeronimos

Ako vas noge još drže, popnite se do severnog dela potkrovlja i u jednoj kružnoj sali pogledajte od turističkih poslanika neretko zapostavljenu prekrasnu zbirku dekorativne umetnosti, posuđe od plemenitih metala i dragog kamenja, «Blago Delfina», po imenu naslednika Luja XIV, oca španskog kralja Filipa V.

Godine 2007. završena je „Zgrada Jeronima“ nazvana tako jer predstavlja produžetak prema klaustru Jeronimskog manastira iza glavne zgrade, a ima i nadimak „Moneova kocka“ zato što ju je projektovao poznati španski arhitekta Rafael Moneo u obliku kocke; to je najveće proširenje muzeja u njegovoj dvovekovnoj istoriji. U njemu je deo kolekcije iz XIX veka koja je nekad bila u „Kući valjanog odmora“, održavaju se privremene izložbe i smeštene su jedna koncertna i jedna konferencijska sala. S Viljanuevinim zdanjem povezana je podzemnim prolazom.

Zgrada Viljanueva i zgrada Jeronima, *fotografija preuzeta sa*
https://www.museodelprado.es/museo/ampliacion-jeronimos

U «Kući valjanog odmora», zgradi iza muzeja koja je u XVII v. bila sala za zabave pri danas nepostojećem dvorskom kompleksu, smešten je „Centar za muzejska izučavanja“, takozvana „Pradova škola“ sa muzejskom bibliotekom od preko 70.000 knjiga i hiljadu časopisa; u njoj se obrazuju stručnjaci za različite specijalnosti istorije umetnosti i obavljaju se istraživanja u toj oblasti.

Muzej Prado, fotografija preuzeta sa nebrija.com

June 17, 2020

Književna četvrt (Barrio de las Letras)

Danas ćemo vam predstaviti četvrt u samom srcu Madrida koja je zadržala duh starih vremena. Naime, u ovoj četvrti su se rađali, radili i selili se iz jedne ulice u drugu najveći među najvećima, španski pisci koji su obeležili vekove u kojima su živeli. Njihovim imenima su nazvane ulice u kojima možete naći citate iz njihovih najvećih dela.

Ovaj deo Madrida počinje od Trga Sibeles (Plaza de Cibeles) sa ikonom ovog grada, fontanom posvećenom boginji zemlje Kibeli, na španskom Sibeles (Cibeles).

Sibeles je napravljena u XVIII veku po nalogu Karlosa III (Carlos III) koji je posle dolaska iz Italije želeo da svoj grad uredi u stilu neoklasicizima. U planu su bile tri fontane, Sibeles, Neptun i Apolo, kao i Muzej prirodnih nauka, danas muzej Prado i Botanička basta. Karlos III je, između ostalog, uveo i ulično osvetljenje i dao da se popločaju ulice.

Interesanto je da su ovu fontanu radila tri umetnika, jedan je izvajao samu statuu Sibeles i kočije, drugi lavove, a treći ukrase.

Sibeles, majka zemlje i poljoprivrede, okružena je zgradama Španske banke (Banco de Erspaña) i trima palatama: Palatom Linares (Palacio de Linares) u kojoj se danas nalazi Američka kuća (Casa de América), Palatom Buena vista (Palacio de Buena vista) pretvorenom u generalštab (Cuartel General del Ejército) i Palatom komunikacija (Palacio de las Comunicaciones) u kojoj je danas Centar Sibeles (Centro Cibeles) kao i kancelarija gradonačelnika. Na poslednjem spratu je restoran sa koga se pruža pogled na grad.

Od XVIII veka do danas Sibeles je sa svojim sugrađanima bila svedok mnogih ratova i promena, pa je doživela i izvesna oštećenja. Naime, za vreme građanskog rata Madriđani su svoju najvoljeniju sugrađanku okružili džakovima peska i zidom od cigli da bi je sačuvali, ali uprkos tome oštećen joj je nos i desna ruka, a i njuška jednog lava.

U XX veku Sibeles je promenila položaj jer sada gleda ka Centru Sibeles dok je ranije bila okrenuta ka fontani Neptun.

Fotografija preuzeta sa Wikimedia Commons

U neposrednom okruženju fontane Sibles nalaze se tri najznačajnija muzeja: Prado (Museo del Prado), Tisen Bornemica (Museo Thyseen-Bornemitza) i Kraljica Sofija (Museo Reina Sofía). Taj kraj oko fontane, poznat kao Umetnički trougao (Triángulo del Arte), od 2008. postao je četvorougao otvaranjem kulturnog centra sa izložbenim prostorom Kajšaforum (Caixaforum).

Umetnički trougao (fotografija preuzeta sa Pinteresta)

Preko puta Muzeja kraljice Sofije nalazi se stanica Atoća (Atocha) sa koje polaze vozovi AVE, prigradski voz i metro. U staničnoj zgradi možete posetiti neverovatno lepu baštu s egzotičnim rastinjem, a na njoj je i najveći sat u Madridu. Trg Atoća krase dve velike glave dece rađene po liku unuka poznatog španskog vajara Antonija Lopesa (Antonio López).

Četvrt ima mnogo trgova sa bezbroj poznatih restorana, kafea i značajnih zgrada.

Tu su Pasahe Dore (Pasaje Doré), bioskop star skoro 100 godina, Štamparija Huan de la Kuesta (Juan de la Cuesta) u kojoj je štampano prvo izdanje „Don Kihota“, zatim Pijaca San Martin (Mercado de San Martín), spomenik posvećen petorici advokata koji su ubijeni tokom španske tranzicije, Crkva San Sebastian (San Sebastián) u kojoj je prema verovanju sahranjen Lope de Vega.

Na Trgu Tirso de Molina je statua ovog velikog baroknog pisca. U četvrti su stanovali i čuveni romantičarski pisac Gustavo Adolfo Beker (Gustavo Adolfo Bequer) i impresionistički i postimpresionistički slikar Hoakin Sorolja (Joaquín Sorolla).

Ulica Uertas (Ulica povrtnjaka, Calle de las Huertas), najstarija ulica u Madridu, žila je kucavica ove četvrti koja se završava na Šetalištu Prado (Paseo del Prado). Samo u njoj ima više barova nego u celoj Finskoj, na primer.

Isusova ulica (Calle de Jesús) poznata je po tipičnim barovima i čuvenim španskim tapasima. El Rábano, La Fábrica, Taberna de la Daniela.

U istoj četvrti nalazi se i Bazilika Isusa od Medinaselija (Basilica Jesús de Medinaceli). U njoj se svakog petka okupljaju vernici da mu poljube stopala i požele tri želje od kojih će se ispuniti samo jedna, a najveće okupljanje je prvog petka u martu kada desetine hiljada vernika dolazi i čeka i po 5 dana da uđe. Na taj dan dolazi i kraljevska porodica.

Zanimljivo je da je veliki barokni dramski pisac, Lope de Vega, živeo u ulici Servantes, dok je Servantes je živeo u ulici Lopea de Vege. Njih dvojica nisu bili prijatelji, naprotiv, a zato je još intreresantnije da su im ćerke bile u istom manastiru. Lope de Vega je bio bogat i uvek je živeo u istoj kući, a Servantes je životario i menjao boravišta, ali dok je bio u Madridu, uvek u istoj četvrti. Pretpostavlja se da je sahranjen u zajedničkoj grobnici u Manastiru bosih trinitarki (Convento de las Trinitarias descalzas) u ulici Lope de Vega 18.

Godine 2015. pokrenutra je akcija da se utvrdi da li je Servantes zaista tamo sahranjen. Pokušaj da se analizom DNK utvrdi kome pripadaju tela sahranjena u kripti ovog manastira nije dao rezultate zbog lošeg stanja kostiju. Kako se pretpostavlja, sa njim je, između ostalih, sahranjena i negova žena Katalina i ćerka Lopea de Vege.

Sledeći slavni stanari četvrti su dva pesnika, takođe barokna velikana, i dva velika protivnika: Luis de Gongora (Luis de Góngora) i Fransisko de Kevedo (Francisco de Quevedo), Da bi napakostio Gongori, Kevedo je kupio kuću u kojoj je stanovao Gongora, a njega izbacio na ulicu.

Ako krenemo dalje ovom četrvrti, naići ćemo na ulicu Prado u kojoj se nalazi madridski Ateneum (Ateneo de Madrid) mesto gde je 1936. organizovano glasanje kako bi se demokratskim putem odlučilo da li Bog postoji. Jednim glasom razlike odlučeno je da Bog ne postoji.

Književna četvrt nudi bezbroj mogućnosti za provod. Pored pomenutih ulica, mnoštvo kafeterija i restorana nalazi se na Trgu Svete Ane (Plaza de Santa Ana) sa statuama Federika Garsije Lorke (Federico Garía Lorca) i Kalderona de la Barke (Calderón de la Barca).

Zatim je tu i Špansko pozorište (Teatro Español), čuvena radnja Ljubičica (La Violeta) o kojoj smo već pisali u jednom od naših blogova, kao i Kuća Mira (Casa Mira) sa čuvenim španskim turonima.

U zgradi Plus Ultra izgrađenoj daleke 1910. godine, danas u vlasništvu istoimene osiguravajuće kuće, na prvom spratu se nalazi sat, Kariljon de Mingote, koji osim što pokazuje vreme nekoliko puta dnevno nudi pravi mali spektakl.

Napravljen je 1993. u čast gradu Madridu, izrada je trajala šest meseci u jednoj holandskoj fabrici sa 135 godina iskustva u proizvodnji zvona, a cena je apsolutna tajna. Težak je tri tone. Ima osamnaest zvona i njegov kompjuter može da reprodukuje oko 500 melodija, a moguće je dodati ih još.

Predstavu izvodi pet figura koje je osmislio Antonio Mingote (po kome sat nosi ime): one predstavljaju Goju, Karlosa III, Vojvotkinju od Albe, toreadora Pedra Romera i jednu madridsku manolu (žiteljku četvrti Lavapjes). Figure su visoke 140 cm i svaka se kreće drukčije.

Nastavimo li dalje, naići ćemo na hotel Palas sa 400 soba koji je prvi u Madridu uveo WC i interfon.

Završavamo ovo malo predstavljanje Književne četvrti još jednom zanimljivošću. Svi koji su gledali špansku seriju „Kuća od papira“ (La Casa de papel) prepoznaće nešto od ovoga što ćemo sada ispričati. Neke scene iz ove serije snimane su u Ministarstvu za razvoj (Ministerio de Fomento) jer je bilo nemoguće snimati ih u banci koja, osim sistema za čuvanje trezora, poseduje najsavremenije bezbednosne sisteme, senzore i kamere.

Ali o tome ćemo vam pričati u jednom od narednih članaka.

April 2, 2020March 30, 2020

Gospa iz Elćea

Danas ćemo govoriti o skulpturi koja je ikona i jedna od najvažnijih umetničkih tvorevina u okviru iberijske kulture. To je Gospa iz Elćea (Dama de Elche).

Ko je ona bila? Boginja, plemkinja, kraljica, sveštenica? To je pitanje koje još čeka na odgovor i ostaje tajna.

Gospa iz Elćea izvajana je između V i IV veka pre nove ere od krečnjačkog kamena. Visoka je 56 cm, široka 45 cm i duboka 37 cm, a teška je 65,08 kg. U pitanju je poprsje koje predstavlja gospu savršenih crta lica i bogato okićenu. Na glavi ima ukras u vidu tijare pokrivene velom, preko čela dijademu, a sa strane joj je kosa skupljena u dva koluta koji uokviruju lice i ispod kojih nosi viseće minđuše.

Leđa i ramena su joj zaogrnuta plaštom otvorenim s prednje strane tako da se vide tri reda ogrlica: dva su sa privescima u obliku amfora, a treća ima bar tri medaljona za nošenje amajlija. Ogrtač je pričvršćen fibulom.

Na zadnjm delu ima otvor širine 18 cm i dubine 17 cm zbog čega se pretpostavlja da možda služila za smeštanje urne.

Prvobitno je bila polihromna i imala staklene oči.

Skulptura je pronađena slučajno 1897. u nalazištu La Alkudia (u oblati Elće u Alikanteu). Kako u početku nije izazvala veliko interesovanje, prodata jednom francuskom hispanisti za muzej Luvr. Godine 1941. Gospa iz Elćea je zahvaljujući međudržavnoj saradnji vraćena u Španiju. Bila je izložena u muzeju Prado da bi je kasnije preneli u Arheološki muzej u Madridu gde je i danas izložena.