Danas ćemo vam predstaviti tipičan
uskršnji slatkiš koji se priprema u celoj Španiji. To može da bude i predlog za
lep i lagan doručak, a na našim prostorima je i te kako poznat.
Reč je o prženicama s medom. Ako umesto meda neko voli drugi dodatak
može i sa tim da ih posluži. Na primer, sa poslastičarskim kremom (od žumanaca,
šećera,
brašna i mleka).
Recept je vrlo jednostavan.
Za razliku od naših, španske prženice
su slatke. Za njih su nam potrebni sledeći sastojci:
Vekna hleba od prethodnog dana
½ mleka
Kora limuna, a po želji može i kora pomorandže
Štapić cimeta
3 jajeta
Maslinovo ili suncokretovo ulje, po izboru
200 gr meda
60 ml vode
Priprema
U šerpu sipamo mleko i dodamo struganu koru limuna ili pomorandže i štapić cimeta, pa stavimo sve da provri. Zatim mleko skinemo sa ringle, poklopimo ga i ostavimo pet do deset minuta da se svi začinski mirisi što bolje izmešaju.
U međuvremenu umutimo jaja, a hleb isečemo na kriške debljine oko 1,5 cm.
U tiganju zagrejemo
ulje.
Svaku krišku hleba
potopimo sa obe strane prvo u mleko, pa zatim u jaje i spuštamo u već zagrejano
ulje.
Kriške pržiti s obe strane dok ne dobiju zlatnu boju i spuštati ih na papirni ubrus da upije višak ulja. I spremne su za jelo.
Ukoliko ne volite med, možete ih posuti šećerom i tako ih poslužiti.
Kao i svaki
grad i Madrid ima svoje tajne, neka skrivena mesta na kojima možete uživati u
autentučnim prizorima i kupiti ili degustirati najkvalitetnije proizvode koji
se desetinama godina prave zanatlijski sa nepromenjenim ukusom i kvalitetom. Pored čuvenih prodavnica turona i
bombona od ljubičice o kojima smo već pisali, u najlešem delu Madrida, četvrti
Salamanka, krije se radnjica u kojoj ćete naći veliki izbor čokolada i bombona.
Radnju je 1852. osnovao pradeda sadašnjeg vlasnika.
Fotografija preuzeta sa @travelreport
PTIČICA
je mala radnja sa vrlo brižljivo uređenim izlogom. Kad se uđe, nailazi
se na pult sa starinskom vagom, tradicionalnim staklenim teglama i mnogo kutija
različitih veličina u koje pakuju svoje proizvode.
Prijatan ambijent i izuzetna
usluga uvek su bili njihov prepoznatljiv znak. A proizvodi se rade zanatlijski
sa sastojcima vrhunskog kvaliteta.
Radnja se u početku nalazila na poznatom madridskom trgu Kapija
sunca (La Puerta del Sol), a 1969. preseljena je u ulicu Viljanueva
(Villanueva, 14) gde se i danas nalazi. U toku svoje duge istorije bila je
svedok mnogih istorijskih događaja kao što je ubistvo Hosea Kanalehasa (José
Canalejas) 1912, u to vreme predsednika Ministarskog saveta. Pošto je obavio
kupovinu u radnji LA PAJARITA, izašao je i stao pred izlog knjižare San Martin
(San Martín). Tu je na njega izvršen atentat čime je prekinut program njegovih
reformi.
Osim toga, bila je svedok promena koje su se desile na samom trgu,
odnosno rekonstrukcija koje je trg doživeo 1856. i 1986.
O slavi ove radnje govori i jedna anegdota. Naime, princeza
Kristina de Borbon (Cristina de Borbón), ćerka kralja Alfonsa XIII, sećajući se
nekih događaja iz svog detinjstva, ispričala je da je jednom prilikom sa bratom
pobegla na ulicu ali su, naravno, odmah otkriveni i vraćeni kući. Princeza se
tada prisetila da su ona i brat imali nameru da odu u radnju La Pajarita da kupe slatkiše.
@rinconesdemadrid
Danas ova radnja ima svoje stalne klijente koji kod njih redovno
naručuju. Među njima su španski Senat i Parlament.
O tome koliko je radnja bila popularna govori i to što je jedna
sarsuela dobila ime po njoj.
Radnja je, između ostalog, poznata i po tome što kvalitet njihovih
slatkiša ne opada. Koriste se uvek iste sirovine i održava se sedamnaest ukusa.
Jagoda, ananas, anis, kafa, menta, limun, pomorandža, čokolada itd,
prepoznatljivi su ukusi njihovi bombona.
@revistaHSM
Svoje ime lokal duguje čuvenom španskom piscu Migelu de Unamunu
(Miguel de Unamuno).
Naime, osnivač radnje se sastajao sa grupom prijatelja u kafeu Levante čiji je posetilac bio i pomenuti
pisac koji je imao običaj da pravi ptičice od papira. Kada su budućeg vlasnika
pitali kako će nazvati lokal on je pogledao u ptičice i odlučio da će se njegov
lokal baš tako i zvati.
A kako i samo ime kaže, njihov najpoznatiji proizvod su čokoldice u
obliku ptičica.
Postoji jedna nedelja u godini kada se ulicama širom Španije širi sladunjavi miris tamjana, a zvuk truba i bubnjeva prati pregršt procesija. Atmosfera je svečana i vrlo često nabijena emocijama, pa budi strahopoštovanje čak i u onima koji nisu religiozni. Proslava Uskrsa odnosno Semana Santa (Velika sedmica) je zaštitni znak Španije tokom prolećnih meseci i jedna od najvećih proslava na nacionalnom nivou. Ipak, Andaluzija, na čelu sa Seviljom, poznata je kao najbolje mesto da se ovaj praznik doživi u svom punom sjaju.
Fotografija preuzeta sa esmadrid.com.
Velika sedmica počinje na Cveti (Domingo de Ramos), a završava se na sam dan Uskrsa (Pascua/Domingo de Pascua/Domingo de resurrección). Međutim, pripreme kreću mnogo ranije i zahtevaju nekoliko meseci napornog vežbanja, pa da vidimo zašto.
Učesnici procesije
Svakog dana ovog velikog praznika, različita bratstva (cofradíasi hermandades) izlaze na ulicu formirajući povorku (procesión). Svaka od njih počinje i završava se u crkvi bratstva, a njen glavni deo je takozvani paso, odnosno platforma sa prikazom određene biblijske scene. Ukrašavanje platforme čini važan deo pripreme za praznik; figure Device i Hrista se oblače u skupe odore, a bratstva se takmiče čija će predstava biti najveličanstvenija.
Da napomenemo da su platforme poprilično teške, a na leđima ih nose članovi bratstva zvani costaleros. Ime su dobili prema jednoj vrsti platnenog džaka sa punjenjem (costal) koji nose na glavi i ramenima, a koji je tu da koliko toliko olakša ovaj težak zadatak. Treba imati na umu da svaki costalero u proseku nosi oko 40kg i da većina procesija traje 4-5h, mada se neke protegnu tokom čak 14 sati! Osim toga, oni najposvećeniji će izabrati da idu bosi, što dodatno otežava ovaj zadatak. Međutim, costaleros ne samo da imaju fizički naporan posao, već se od njih zahteva i visok nivo koordinacije. Naime, oni ne vide kuda idu jer su prekriveni platnom, a uputstva im daje predvodnik (capataz) uz pomoć određenih uzvika i kucanjem u drveno postolje koje nose. Sinhronizacija je, dakle, od vitalne važnosti i svi moraju da koračaju kao jedan.
Osim pomenutih „nosača”, procesiju čine i: orkestar koji najavljuje njen dolazak, krst koji nose najmlađi članovi bratstva, crkveni barjak i takozvani nazarenos(negde poznati i kao penitentes) koji su tu kao pratnja. Nazarenos imaju posebne odore sa šiljatim kapama, te na prvi pogled podsete na period inkvizicije koja je svakako obeležila špansku istoriju. Međutim, ne brini ako ih vidiš, jer danas u Španiji nemaju lošu konotaciju.
Kako izgleda grad u toku Velike sedmice
Odmah da kažemo da uži centar većine gradova bude u potpunosti blokiran, te je kretanje poprilično otežano. Taman kad misliš da si uspeo da pronađeš zaobilazni put, ispred tebe se ispreči neka nova procesija i tako u krug. Takođe možeš primetiti da neki ljudi idu svečano obučeni; muškarci u odelima, a žene u haljinama i sa posebnim ukrasom na glavi zvanim mantilla. Ipak, za nas je najveće iznenađenje bilo videti sa koliko emocija određeni pojedinci prate povorke. Bude tu plača, bolnih uzvika, ili pak obraćanja Hristu ili Devici, a ukoliko se radi o noćnoj procesiji, svetlost sveća dodatno doprinosi atmosferi. Emocije se tiču i vremena, pa tako mnogi bojažljivo gledaju vremensku prognozu nadajući se suncu, a neki se ozbiljno potresu ako kiša spreči izlazak pocesije.
Još jedna zanimljivost u vezi sa Velikom sedmicom u Španiji je i činjenica da se određenim osuđenicima može dati pomilovanje. Tradicija datira iz 1759. godine kada je Karlos III dodelio ovo pravo bratsvu „El Riko” iz Malage, nakon čega se običaj proširio na celu Španiju. Danas sva bratstva imaju pravo da predlože osobe za koje smatraju da zaslužuju da budu oslobođene. Predloge razmatra Savet ministara, nakon čega kralj donosi konačnu odluku. Mada neki smatraju da ova tradicija vraća Španiju nekoliko vekova unazad kada je reč crkve bila poslednja, ona i dalje postoji, pa je tako 2018. godine pomilovano pet osuđenika.
Gastronomija
Kao što obično biva u Španiji, i ovaj praznik se odlikuje tipičnim jelima i poslasticama kao što su torrijas(slatke prženice) i bacalao con tomate (bakalar u sosu od paradajza). Takođe, u Kataloniji, Valensiji, Mursiji i još nekim oblastima u Španiji običaj je da kršteni kum svom kumčetu pokloni slatki kolačmona de Pascuasa čokoladnim jajetom.
@mundodeportivo
Koje su to najpoznatije procesije i prema kojim kriterijumima se ocenjuju
Kada smo pitale Seviljance da nam izdvoje 2-3 najlepše procesije u Sevilji, rekoše nam da je to težak zadatak. „Dobro, koji su to onda kriterijumi na osnovu kojih ih ocenjujete?”, bilo je naše sledeće pitanje. Kako su nam rekli, to može biti sam prikaz ili paso (neki od njih su važna umetnička dela), način kretanja nosača (potpuna sinhronizacija odaje utisak da prikaz lebdi u vazduhu), zatim muzika koja ih prati, kostimi, ili, pak, učestvovanje posmatrača i emocije koje u njima povorka budi.
Na kraju dođosmo do sledećeg izbora najlepših procesija u Sevilji:
Cveti
La Estrella
Ponedeljak
San Gonzalo
Utorak
San Benito
Sreda
Los Panaderos
Četvrtak
La Quinta Angustia
Madrugá (noć između četvrtka i petka)
El Silencio, El Gran Poder, La Macarena, La Esperanza de Triana
Petak
El Cachorro
U Granadi bismo svakako izdvojile Cristo de los Gitanos na poslednjoj deonici njenog puta kroz Sakromonte koja počinje oko ponoći. Tu, sa Alambrom u pozadini, pripadnici romske etnije sa svojih prozora pevaju flamenko, a gomila posmatrača Devici i Hristu upućuje različite uzvike.
Još neke poznate procesije su:
Domingo de Ramos u Elćeu – Na Cveti se slavi ulazak Hrista u Jerusalim kada ga je narod dočekao mašući palminim i maslinovim granama. Zbog toga su u Španiji ukrasi od palminog lišća glavni protagonisti na ovaj dan, a kako je Elće grad sa najvećom šumom palmi u Evropi, nadaleko je poznat po lepoti tih ukrasa.
Malaga – Izdvajaju se pomilovanje zatvorenika, te Procesija legionara koji se iskrcavaju u luci.
Valjadolid je poznat po prikazima velike umetničke vrednosti, pre svega u baroknom stilu.
Brojne procesije u Zamori su poznate po tome što su praćene gregorijanskim koralima (jedan vid liturgijskog pevanja).
I mada su neke procesije poznatije od drugih, gde god da se nađeš u Španiji za vreme Uskrsa, iskusićeš nešto potpuno novo i drugačije. Uz to, za svaki grad je dostupan program sa tačnim redosledom povorki i satnicama, pa ćeš moći da odabereš one najzanimljivije.
*Tekst je preuzet sa stranice Pod španskim suncem:
Danas ćemo govoriti o skulpturi koja je ikona i jedna od najvažnijih umetničkih tvorevina u okviru iberijske kulture. To je Gospa iz Elćea (Dama de Elche).
Ko je ona
bila? Boginja, plemkinja, kraljica, sveštenica? To je pitanje koje još čeka na
odgovor i ostaje tajna.
Gospa iz Elćea izvajana je između V i IV veka pre nove ere od krečnjačkog kamena. Visoka je 56 cm, široka 45 cm i duboka 37 cm, a teška je 65,08 kg. U pitanju je poprsje koje predstavlja gospu savršenih crta lica i bogato okićenu. Na glavi ima ukras u vidu tijare pokrivene velom, preko čela dijademu, a sa strane joj je kosa skupljena u dva koluta koji uokviruju lice i ispod kojih nosi viseće minđuše.
Leđa i
ramena su joj zaogrnuta plaštom otvorenim s prednje strane tako da se vide tri
reda ogrlica: dva su sa privescima u obliku amfora, a treća ima bar tri
medaljona za nošenje amajlija. Ogrtač je pričvršćen fibulom.
Na zadnjm
delu ima otvor širine 18 cm i dubine 17 cm zbog čega se pretpostavlja da možda
služila za smeštanje urne.
Prvobitno je
bila polihromna i imala staklene oči.
Skulptura je pronađena slučajno 1897. u nalazištu La Alkudia (u oblati Elće u Alikanteu). Kako u početku nije izazvala veliko interesovanje, prodata jednom francuskom hispanisti za muzej Luvr. Godine 1941. Gospa iz Elćea je zahvaljujući međudržavnoj saradnji vraćena u Španiju. Bila je izložena u muzeju Prado da bi je kasnije preneli u Arheološki muzej u Madridu gde je i danas izložena.
