DVANAEST ZRNA GROŽĐA ILI GROŽĐE SREĆE

Nova godina se približava, a sa njom i neki lepi i zanimljivi običaji. O jednom od njih  ćemo vam danas pričati.

Nova godina je praznik pun optimizma i nade da će sa promenom kalendara doći i do promena, naravno na bolje, u našem životu, kako privatnom tako i profesionalnom.

Ali ima i onih koji misle da bi toj očekivanoj sreći trebalo dati malo podstreka pa onda slede tradiciju dvanaest zrna grožđa ili grožđa sreće, ili zrna sreće.

Ova tradicija se sastoji u tome da se 31. decembra tačno u ponoć kada sat počne da otkucava 12 sati, sa svakim otkucajem sata, pojede jedno zrno grožđa.

Veruje se da je svako zrno jedan mesec u godini i ko pojede svih dvanaest imaće sreće cele godine. Ovaj običaj je nastao u Španiji i odatle se preneo u mnoge zemlje Latinske Amerike.

O značaju ove tradicije i to koliko je popularna u Španiji govori i činjenica da se na Kapiji sunca (Puerta del Sol), u centru Madrida, još od 1962. godine Madriđani i svi koji se tamo zateknu okupljaju da bi zajedno pojeli tih 12 zrna sreće. Sve to prenosi televizija, a jedino se 1973. ovaj događaj nije prenosio iz Madrida već iz Barselone.

O ovom običaju postoje dve teorije. Prva je da je počela još 1880. godine kada je španska buržoazija počela da imitira francusku koja je na privatnim zabavama pila šampanjac i jela grozđe.

Ubrzo posle toga, kada su Madriđani počeli da izlaze na Kapiju sunca da  pred ponoć jedu grožđe kako bi ismevali madridsku buržoaziju, ovaj događaj je polako počeo da dobija drugi značaj i da prerasta u tradiciju.

Druga teorija kaže da je 1909. godine u oblasti Alikantea izuzetno dobro rodilo grožđe. Kada su tamošnji proizvođači videli da imaju previše grožđa koje možda neće prodati, uspešno su popularizovali ovaj običaj koji je i danas deo španske kulture i tradicije.

U Španiji se jede sveže grožđe dok se u nekim zemljama Južne Amerike jede suvo grožđe.

Dovitljivi trgovci su i u ovome našli šansu da zarade. Sada se mogu naći čak i teglice ili konzerve sa 12 zrna gožđa pripremljenih da se što brže pojedu, oljuštenih i sa izvađenim  koščicama. 

Da bi ovaj običaj bio upotpunjen, za doček nove godine trebalo bi da se nosi crven donji veš.

ZANIMLJIVOSTI (španska prezimena)

Danas ćemo vam o Španiji ispričati nekoliko zanimljivih stvari koje možda niste znali, a trebalo bi da znate ako želite da upoznate tu lepu i raznoliku zemlju.

Da li vam je poznato da žena prilikom udaje u Španiji ne uzima muževljevo prezime? Ta mogućnost nije predviđena. Tradicionalno svaka osoba ima dva prezimena, prvo je očevo a drugo majčino i ta prezimena nosi celog života.

Pa kako to onda izgleda u jednoj porodici koja ima i decu?

Evo primera:

Žena                                                                 Muž

Laura Castro Flores                                    Antonio García Muñoz

 

Dete

Fernando  García Castro

 

Dakle, kad se dete rodi, dobija prvo prezime oca i, na drugom mestu, prvo prezime majke, što su zapravo prezimena deda po očevoj i majčinoj liniji.

Naravno, žena uvek može da kaže da je supruga tog i tog, ali u zvaničnim dokumentima stoje samo njena dva prezimena, to jest, prvo prezime oca, pa prvo prezime majke.

Ako upoznate dvoje ljudi (muškarca i ženu) sa istim prezimenima, to znači da nisu supružnici, već brat i sestra.

Kada smo već kod prezimena, da vas pitamo još nešto. Da li znate šta znači kada nekoj devojci kažu da joj je „prošao pirinač“?

Da bismo došli do toga reći ćemo vam nekoliko stvari  vezanih za obavljanje čina venčanja u Španiji.

U vreme Frankove diktature crkveni brak je bio jedini važeći, što znači da dvoje ljudi venčano u crkvi ne moraju da se venčavaju i na građanski način.

Danas su se stvari promenile mada je za većinu Španaca i dalje crkveno venčanje važnije, iako nema zakonsku vrednost.

Građansko venčanje se ne proslavlja kao i crkveno, bar ne kod većine Španaca.

Posle sklapanja braka u crkvi, mladence pri izlasku zasipaju pirinčem. Kao i žito, pirinač je simbol obilja, sreće i rodnosti.

Otuda i šaljivi izraz da je nekoj devojci prošao pirinač, odnosno da joj je prošlo vreme za udaju.

 

Sledeće nedelje ćemo Vam pisati o običaju dvanaest zrna groždja, kao i o mišiću Peresu (Ratoncito Pérez).

Granadisima Blog

Poštovani posetioci našeg bloga,

Pre nego što Vam se predstavim i objasnim zašto sam se odlučila da napravim ovaj blog moram da kažem da on nije samo moja ideja i da neću samo ja raditi na njemu. Moje drage kolege i đaci škole Granada učestvovaće u pripremi i pisanju tekstova koje ćemo objavljivati.

Dakle, moje ime je Gordana Vranić. Mnogi posetioci ovog bloga znaju da ja držim prvu školu španskog jezika u Beogradu.

S obzirom da neizmerno volim svoj posao jer isto toliko volim i Španiju, odlučila sam da tu svoju ljubav prenesem i svima Vama i da Vam na izvestan način približim tu divnu zemlju. Možda ćete se posle praćenja našeg bloga osećati
kao da ste bili u Španiji iako niste. Upravo to i želimo.
Kao što znate, kada učite jedan strani jezik potrebno je upoznati kulturu, istoriju i običaje zemlje čiji jezik učite.

Prema tome, svima vama koji volite Španiju ili je posećujete iz raličitih razloga, posvećujemo ovaj blog u kome ćete naći niz informacija o istoriji, kulturi i običajima naroda Španije.

Potrudićemo se da Vam damo i neke zanimljive detalje o Španiji koje niste znali, o nekim skrivenim mestima koje samo Španci poznaju. Pozivamo i sve  vaskoj i ste bili u Španiji da nam se pridružite i da svojim iskustvima pomognete da oni koji nisu bili dobiju odgovarajuće informacije koje bi im pomogle kada krenu na put.

Svako iskustvo i svaka informacija biće dobrodošli i nama koji smo bili tamo, ali mnogo toga još nismo videli ni upoznali.

Želim da uživate čitajući ovaj blog isto kao što ćemo uživati i mi koji budemo radili na njemu.

Gordana Vranić
Profesorka španskog jezika i vlasnica škole GRANADA