Gastronomija – Granadisima

June 2, 2021

PAELJA

Danas ćemo vam predstaviti jedno od najtipičnijih španskih jela. Reč je o paelji koje ima više vrsta, s mesom, bez mesa, s plodovima mora ili s različitim kombinacijama navedenih sastojaka. Ovo je samo jedan od recepata koje možete naći na Internetu. Današnji recept je s plodovima mora, ali se često pravi i sa zečetinim i piletinom, piletinom i svinjetinom, a za vegetarijance, naravno, postoje i paelje s različitim vratama povrća. Koje ćete sastojke odabrati zavisi od vašeg ukusa.

Ukoliko nemate sveže plodove mora možete koristiti i zamrznute.

Sastojci

400gr pirinča za paelju (tj. okruglog zrna)
1 crvena paprika isečena na trake
1 veliki paradajz iseckan na kockice
2 iseckana češnja belog luka
6 kašika maslinovog ulja
2 kašike sitno iseckanog peršuna
2 kašike slatke aleve paprike
300gr komadića grdobine
250gr dagnji
150gr kolutova lignji
12 škampa
1,5 l bujona od plodova mora
so
šafran (ili prehrambena žuta boja)

Izrada

U velikom loncu zagrejati bujon od plodova mora i dodati šafran.
Zagrejati 4 kašike maslinovog ulja u posudi za paelju od 30cm (može i veliki tiganj ali ne mnogo dubok) na srednjoj vatri. Propržiti lagano grdobinu, škampe i lignje nekoliko minuta, pa skinuti sa vatre i ostaviti sa strane.

Dodati dve kašike ulja koje je ostalo i propržiti crvenu papriku i paradajz isečen na kockice. Dodati beli luk, listove peršuna i alevu papriku sve vreme mešajući. Smanjiti vatru i dodati pirinač, pa mešati dok ne postane blago pržen; tako da će ostati rastresit.
Sipati bujon i kuvati do vrenja oko 3 minuta mešajući pirinač sve vreme. Dodati sve plodove mora raspoređujući ih po paeljeri (posudi za paelju). Dodati so po potrebi. Smanjiti vatru i ostaviti da se kuva na laganoj vatri dok pirinač ne upije svu tečnost (oko 14 minuta). Nije potrebno da se meša. Ako bude potrebe može se dodati još bujona.

Kada je sva tečnost isparila, ostaviti pirinač još malo da odstoji.

Poslužite ga i prijatno!

July 21, 2020

ANDALUZIJSKI GASPAĆO

Danas ćemo se pozabaviti jednim letnjim receptom, izuzetno zdravim jer se ništa ne kuva. Idealan primer mediteranske kuhinje.

Pošto smo već dosta zagazili u juli očekuju nas letnje vrućine. U to vreme u Španiji se jede gaspaćo (hladna supa). To je tipičan andaluzijski recept koji ima bezbroj varijanti. Danas ćemo vam predstaviti recept jednog od najpoznatijih španskih kuvara, Karlosa Arginjana. I on sam ima više varijanti istog recepta pa ćemo mi iz tog velikog broja izdvojiti onaj koji možete i sami doterivati, oduzimati mu ili dodavati sasatojke.

Za ovaj gaspaćo nam treba:

pola kilograma zrelog paradajza
pola zelene paprike
pola crvene paprike
pola glavice crnog luka
češanj belog luka
pola krastavca, ne prevelikog
1dcl maslinovog ulja
4 kašike vinskog sirćeta
kriška hleba iseckana na kockice
so
parče pršuta
kuvana jaja

Paradajz oljuštiti i iseckati na kockice. I sve ostale sasatojke (zelenu i crvenu papriku, crni i beli luk, krastvac i hleb) iseckati na kockice i sjediniti sa paradajzom.

Svemu tome dodati maslinovo ulje, vinsko sirće i so. Mikserom umutiti sve sastojke i potom procediti supu u drugu posudu. Sve staviti u frižider da se ohladi i tako služiti.

Kada se gaspaćo sipa u tanjir, mogu mu se dodati kocke leda, a za garnirung možete dodati malo prepečenih kockica hleba, sitno iseckanu šunku i kuvana jaja isečena na pola.

Savet: Da biste lakše oljuštili paradajz uklonite tvrdi deo sa vrha i tupom stranom noža pređite celu površinu kao da ga ljuštite. Zatim čete ga lako oljuštiti i bez namakanja u vrelu vodu.

Slika preuzeta sa stranice monplamar.com

April 27, 2020

Torrijas – prženice sa medom

Danas ćemo vam predstaviti tipičan uskršnji slatkiš koji se priprema u celoj Španiji. To može da bude i predlog za lep i lagan doručak, a na našim prostorima je i te kako poznat.

Reč je o prženicama s medom. Ako umesto meda neko voli drugi dodatak može i sa tim da ih posluži. Na primer, sa poslastičarskim kremom (od žumanaca, šećera, brašna i mleka).

Recept je vrlo jednostavan.

Za razliku od naših, španske prženice su slatke. Za njih su nam potrebni sledeći sastojci:

Vekna hleba od prethodnog dana
½ mleka
Kora limuna, a po želji može i kora pomorandže
Štapić cimeta
3 jajeta
Maslinovo ili suncokretovo ulje, po izboru
200 gr meda
60 ml vode

Priprema

U šerpu sipamo mleko i dodamo struganu koru limuna ili pomorandže i štapić cimeta, pa stavimo sve da provri. Zatim mleko skinemo sa ringle, poklopimo ga i ostavimo pet do deset minuta da se svi začinski mirisi što bolje izmešaju.

U međuvremenu umutimo jaja, a hleb isečemo na kriške debljine oko 1,5 cm.

U tiganju zagrejemo ulje.

Svaku krišku hleba potopimo sa obe strane prvo u mleko, pa zatim u jaje i spuštamo u već zagrejano ulje.

Kriške pržiti s obe strane dok ne dobiju zlatnu boju i spuštati ih na papirni ubrus da upije višak ulja. I spremne su za jelo.

Ukoliko ne volite med, možete ih posuti šećerom i tako ih poslužiti.

April 15, 2020April 11, 2020

PTIČICA (LA PAJARITA)

Kao i svaki grad i Madrid ima svoje tajne, neka skrivena mesta na kojima možete uživati u autentučnim prizorima i kupiti ili degustirati najkvalitetnije proizvode koji se desetinama godina prave zanatlijski sa nepromenjenim ukusom i kvalitetom. Pored čuvenih prodavnica turona i bombona od ljubičice o kojima smo već pisali, u najlešem delu Madrida, četvrti Salamanka, krije se radnjica u kojoj ćete naći veliki izbor čokolada i bombona.

Radnju je 1852. osnovao pradeda sadašnjeg vlasnika.

PTIČICA je mala radnja sa vrlo brižljivo uređenim izlogom. Kad se uđe, nailazi se na pult sa starinskom vagom, tradicionalnim staklenim teglama i mnogo kutija različitih veličina u koje pakuju svoje proizvode.

Prijatan ambijent i izuzetna usluga uvek su bili njihov prepoznatljiv znak. A proizvodi se rade zanatlijski sa sastojcima vrhunskog kvaliteta.

Radnja se u početku nalazila na poznatom madridskom trgu Kapija sunca (La Puerta del Sol), a 1969. preseljena je u ulicu Viljanueva (Villanueva, 14) gde se i danas nalazi. U toku svoje duge istorije bila je svedok mnogih istorijskih događaja kao što je ubistvo Hosea Kanalehasa (José Canalejas) 1912, u to vreme predsednika Ministarskog saveta. Pošto je obavio kupovinu u radnji LA PAJARITA, izašao je i stao pred izlog knjižare San Martin (San Martín). Tu je na njega izvršen atentat čime je prekinut program njegovih reformi.

Osim toga, bila je svedok promena koje su se desile na samom trgu, odnosno rekonstrukcija koje je trg doživeo 1856. i 1986.

O slavi ove radnje govori i jedna anegdota. Naime, princeza Kristina de Borbon (Cristina de Borbón), ćerka kralja Alfonsa XIII, sećajući se nekih događaja iz svog detinjstva, ispričala je da je jednom prilikom sa bratom pobegla na ulicu ali su, naravno, odmah otkriveni i vraćeni kući. Princeza se tada prisetila da su ona i brat imali nameru da odu u radnju La Pajarita da kupe slatkiše.

Danas ova radnja ima svoje stalne klijente koji kod njih redovno naručuju. Među njima su španski Senat i Parlament.

O tome koliko je radnja bila popularna govori i to što je jedna sarsuela dobila ime po njoj.

Radnja je, između ostalog, poznata i po tome što kvalitet njihovih slatkiša ne opada. Koriste se uvek iste sirovine i održava se sedamnaest ukusa.

Jagoda, ananas, anis, kafa, menta, limun, pomorandža, čokolada itd, prepoznatljivi su ukusi njihovi bombona.

Svoje ime lokal duguje čuvenom španskom piscu Migelu de Unamunu (Miguel de Unamuno).

Naime, osnivač radnje se sastajao sa grupom prijatelja u kafeu Levante čiji je posetilac bio i pomenuti pisac koji je imao običaj da pravi ptičice od papira. Kada su budućeg vlasnika pitali kako će nazvati lokal on je pogledao u ptičice i odlučio da će se njegov lokal baš tako i zvati.

A kako i samo ime kaže, njihov najpoznatiji proizvod su čokoldice u obliku ptičica.

December 10, 2019December 10, 2019

CHURROS (recept)

Danas ćemo vam predstaviti recept za čuvene španske uštipke (churros) koji se služe s toplom čokoladom. Vrlo su jednostavni za spremanje i izuzetno popularni u Španiji. Mogu da se jedu za doručak ili za užinu, a kućna verzija može da bude bolja od mnogih kupovnih.

Na Internetu ćete naći bezbroj recepata, ali su sastojci uglavnom isti. Razlika je u tome da li ih pune ili ih jedu samo sa čokoladom.

Pre nego što vam damo recept reći ćemo vam nekoliko interesantnih stvari.

Španski uštipci vode poreklo verovatno još iz vremena kada su Španijom vladali Arapi. Čuveni pisci Kevedo (Quevedo) i Lope de Vega (Lope de Vega) pominju ih u svojim tekstovima. Nekoliko vekova kasnije pominju se u „Diccionario general de la cocina“.

Za pravljenje španskih uštipaka izuzetno je važno da imate takozvanu ćureru (mašinica za istiskivanje testa za uštipke). Ukoliko je nemate, može da posluži i poslastičarski fišek.

Ako se pitate gde u Madridu mogu da se jedu dobri uštipci (churros) onda je sigurno jedno od najboljih mesta za to Ćokolaterija San Hines (Chocolatería San Ginés).

Ona postoji već više od sto godina. Za sve to vreme uspeli su da zadrže prepoznatljiv kvalitet, pa ne treba da čudi ako isped njihovog lokala vidite red onih koji čekaju na mesto.

Danas San Hines radi 24 časda dnevno tokom cele godine.

Sastojci:

250 gr pšeničnog brašna

250 ml vode

Kašičica soli (oko 8 grama)

Šećer za posipanje (može i ne mora)

Maslinovo ili suncekretovo ulje za prženje

Pribor:

Kuhinjski papir

Poslastičarski fišek

Priprema:

U široku posudu sipamo brašno. U drugi sud sipamo vodu i so i zagrejemo je do tačke ključanja. Kada provri, sipamo brašno i drvenom kašikom mešamo dok ne dobijemo lepljivu čvrstu masu.

Dobijenu masu sipamo u poslastičarski fišek. Ovaj korak je bitan. U uštipcima ne bi trebalo da bude vazduha jer će onda poskakivati u tiganju i možete da se opečete. Na vrhu fišeka bi trebalo da bude nastavak u obliku zvezde da biste dobili tipične uštipke sa brazdama.

Oblik možete da birate. Mogu biti u obliku mašnica, štapića ili kako već želite. Kako biste dobili dužinu željenu dužinu, koristite makaze da testo presečete kada vam je uštipak dovoljno dugačak.

Uštipci se prže u dubokom ulju zagrejanom na 200 stepeni.

Za prženje se smanji temperatura da ne zagore.

Kada ih izvadite iz tiganja stavljajte ih na kuhinjski papir da upije višak ulja.

Pred poluženje možete da ih pospite običnim ili šećerom u prahu.

Naravno, neizostavan dodatak uštipcima je topla čokolada.

Evo kako možete de je spremite

U posudu sipajte mleko i zagrejte ga. U njega dodajte kakao pomešan sa skrobom ili majcenom i nekoliko kockica ili štanglu-dve čokolade. Mešajte dok ne provri i skinite sa vatre. Kad čokolada prestane da ključa ponovo je vratite na vatru do ključanja i skuvajte do kraja stalno mešajući.

Prijatno!

November 25, 2019

Donja Apolonijine magdalene (Magdalenas de doña Apolonia)

1,5 šolja brašna

1 šolja neutralne pavlake (šlaga)

1 šolja šećera

5 jaja

Malo narendane kore od limuna

Prašak za pecivo ili malu kašičicu sode bikarbone

Napraviti sneg od belanaca, a onda lagano dodavati šećer i nastaviti sa mućenjem; dodavati žumanca, takođe muteći. Onda prestati sa mućenjem i dodati pavlaku, narendan limun i sodu. Mešanje nastaviti varjačom i pažljivo, odozgo nadole. Kad je masa ujednačena, sipati je u kalupe. Peći na 180º do 200º stepeni dok magdalene ne narastu i ne dobiju zlatnu boju.

November 19, 2019

DVANAEST ZRNA GROŽĐA ILI GROŽĐE SREĆE

Nova godina se približava, a sa njom i neki lepi i zanimljivi običaji. O jednom od njih ćemo vam danas pričati.

Nova godina je praznik pun optimizma i nade da će sa promenom kalendara doći i do promena, naravno na bolje, u našem životu, kako privatnom tako i profesionalnom.

Ali ima i onih koji misle da bi toj očekivanoj sreći trebalo dati malo podstreka pa onda slede tradiciju dvanaest zrna grožđa ili grožđa sreće, ili zrna sreće.

Ova tradicija se sastoji u tome da se 31. decembra tačno u ponoć kada sat počne da otkucava 12 sati, sa svakim otkucajem sata, pojede jedno zrno grožđa.

Veruje se da je svako zrno jedan mesec u godini i ko pojede svih dvanaest imaće sreće cele godine. Ovaj običaj je nastao u Španiji i odatle se preneo u mnoge zemlje Latinske Amerike.

O značaju ove tradicije i to koliko je popularna u Španiji govori i činjenica da se na Kapiji sunca (Puerta del Sol), u centru Madrida, još od 1962. godine Madriđani i svi koji se tamo zateknu okupljaju da bi zajedno pojeli tih 12 zrna sreće. Sve to prenosi televizija, a jedino se 1973. ovaj događaj nije prenosio iz Madrida već iz Barselone.

O ovom običaju postoje dve teorije. Prva je da je počela još 1880. godine kada je španska buržoazija počela da imitira francusku koja je na privatnim zabavama pila šampanjac i jela grozđe.

Ubrzo posle toga, kada su Madriđani počeli da izlaze na Kapiju sunca da pred ponoć jedu grožđe kako bi ismevali madridsku buržoaziju, ovaj događaj je polako počeo da dobija drugi značaj i da prerasta u tradiciju.

Druga teorija kaže da je 1909. godine u oblasti Alikantea izuzetno dobro rodilo grožđe. Kada su tamošnji proizvođači videli da imaju previše grožđa koje možda neće prodati, uspešno su popularizovali ovaj običaj koji je i danas deo španske kulture i tradicije.

U Španiji se jede sveže grožđe dok se u nekim zemljama Južne Amerike jede suvo grožđe.

Dovitljivi trgovci su i u ovome našli šansu da zarade. Sada se mogu naći čak i teglice ili konzerve sa 12 zrna gožđa pripremljenih da se što brže pojedu, oljuštenih i sa izvađenim koščicama.

Da bi ovaj običaj bio upotpunjen, za doček nove godine trebalo bi da se nosi crven donji veš.

November 1, 2019

TURRÓN

Evo danas još jedne zanimljivosti.

Pre nego što vam ispričamo priču o ovoj radnji moramo vam objasniti šta su turoni.

To je slatkiš, uglavnom u obliku pravougaonika ili okrugao, napravljen od pečenih badema, ređe lešnika ili oraha pomešanih sa medom i/ili šećerom.

Turon se jede najviše u vreme božićnih praznika i tada se najviše i poklanja.

Prema nekim izvorima, poreklo turona je istočnjačko, još iz vremena kada su Mavari vladali Španijom, a oni su za pravljenje slatkiša često koristili bademe i med.

Druga verzija podržava priču da je turon nastao u provinciji Alikante u XV veku. Tradicionalni recept za pravljenje turona koristi se i danas, pa iako se proizvodi industrijski, njegov kvalitet ostaje nepromenjen.

Postoje dve vrste turona, tvrdi i meki. Osnovna razlika je u tome da su kod tvrdih turona bademi celi, a kod mekih su samleveni. Svaka tabla turona je pokrivena vrlo tankim listom bele oblande.

Najpoznatiji tvrdi turon je iz grada Alikantea, a meki iz Hihone, u provinciji Alikante.

Sada kad znamo nešto o čuvenim turonima, možemo da pređemo na najpoznatiju radnju CASA MIRA (Kuća Mira) koja se nalazi na Carrera de San Jeronimo 30 u Madridu.

Radnju je osnovao Luis Mira koji je živeo u Hihoni i bio pravi majstor u izradi turona. Jednog dana odlučio je da svoj proizvod predstavi i izvan Hihone i, naravno, odlučio je da to bude u Madridu.

Prvu radnju otvara 1842. na čuvenoj Plasi Major. Doživeo je veliki uspeh što mu je bilo podstrek da nastavi dalje, tako da 1855. odlučuje da radnju preseli na mesto na kome se i danas nalazi.

Uspeh koji je doživeo duguje izuzetom kvalitetu svojih proizvoda i zahvaljujući tome postao je snabdevač Kraljevske kuće od Izabele II do Alfonsa XIII.

Danas se u Kući Mira mogu naći i proizvodi kao što su peciva, marcipani i mnogi drugi slatkiši.

Osim vrlo primamljivog izloga unutrašnjost radnje krase zidovi obloženi mahagonijem i brojna ogledala.

U dnu radnje nalazi se portret osnivača Luisa Mire.

Radnju danas vodi šesta generacija porodice Mira.

Kuća Mira kao i natpis „Deca naslednici Luisa Mire“ (Hijos sucesores de Luis Mira) dokaz su da jedan mali ali dobro vođen porodični posao može da se održi u velikom i zahtevnom gradu kakav je Madrid.

October 22, 2019

LA VIOLETA

U samom srcu Madrida, na Trgu Kanalehas broj 6, nalazi se čuvena radnja LA VIOLETA (Ljubičica) koja, između ostalog, proizvodi i prodaje bombone od ljubičice koje su postale prepoznatljiv madridski proizvod. Male su, negde oko 2 cm, u obliku ljubičice sa pet latica i, naravno, ljubičaste boje.

Radnja je osnovana 1915.godine i već tada se šuškalo da kralj Alfonso XIII kupuje čuvene bombone svojoj supruzi, kraljici Viktoriji Euheniji, i ljubavnici Karmen Ruis de Moragas.

Radnju je pomenute godine osnovao Marijano Hil Fernandes iz poznate porodice poslastičara. Ali on je želeo da napravi nešto drugačije i sa svojom suprugom Pilar Terminjo pokrenuo je posao koji danas vode njihove unuke.

Ove bombone se mogu naći i u drugim radnjama ali je LA VIOLETA jedino mesto gde se proizvode.

Radnja od svog osnivanja nikada nije bila zatvarana, čak ni za vreme Građanskog rata.

February 18, 2019

TORTILJA OD KROMPIRA

Napomena: španska i meksička tortilja imaju zajedničko samo ime. U nastavku ćete videti i zašto.

Ovo je tipično špansko jelo koje može da se služi na više načina.

Sastojci za 4 osobe:

– 8 celih jaja

– 1 kg krompira

– oko 400 ml ulja

– crnoga luka (ovo nije obavezan sastojak, samo za one kojima se sviđa)

– soli po ukusu

Kromprir se oljušti i iseče na tanke listiće. Ako se pravi sa lukom, onda se i on očisti i sitno iseče, pa se sve zajedno spusti u tiganj sa zagrejanim uljem i isprži tako da krompir ostane svetao. Zatim se potpuno ocedi, a tri kašike od toga ulja se stave u tiganj u kome će se tortilla peći. Krompir (s lukom) pomeša se s dobro ulupanim jajima i solju i izlije se i prži na laganoj vatri. Tiganj stalno pomerati držeći ga za ručku da se tortilja ne zalepi za dno. Drvenom varjačom odlepiti ivice, a kad je odozdo dobilo rumenu boju, poklopiti, prevrnuti i sa poklopca vratiti u tiganj da se isprži i druga strana (ona koja je bila gornja).

Gotova tortilja se servira na velikom plitkom tanjiru, a seče se na kriške kao torta ili na kockice. U svaku kockicu možete zabosti čačkalicu, pa ćete dobiti tape. Može da se služi topla ili hladna, sa ili bez majoneza, a uz dodatak neke salate imaćete kompletnu večeru.

Ovi sastojci su osnovni i najčešći, ali tortilja može da se obogati seckanom šunkom, tunjevinom, crvenom paprikom ili nečim drugim, shodno ukusu i nameni. A može se praviti i od karfiola umesto krompira. Uz malo mašte dobićete svoje originalno jelo.