CHURROS (recept)

Danas ćemo vam predstaviti recept za čuvene španske uštipke (churros) koji se služe s toplom čokoladom. Vrlo su  jednostavni za spremanje i izuzetno popularni  u Španiji. Mogu da se jedu za doručak ili za užinu, a kućna verzija može da bude bolja od mnogih kupovnih.

Na Internetu ćete naći bezbroj recepata, ali su sastojci uglavnom isti. Razlika je u tome da li ih pune ili ih jedu samo sa čokoladom.

Pre nego što vam damo recept reći ćemo vam nekoliko interesantnih stvari.

Španski uštipci vode poreklo verovatno još iz vremena kada su Španijom vladali Arapi.  Čuveni pisci Kevedo (Quevedo) i Lope de Vega (Lope de Vega) pominju ih u svojim tekstovima. Nekoliko vekova kasnije pominju se u „Diccionario general de la cocina“.

Za pravljenje španskih uštipaka izuzetno je važno da imate takozvanu ćureru (mašinica za istiskivanje testa za uštipke). Ukoliko je nemate, može da posluži i poslastičarski fišek.

Ako se pitate gde u Madridu mogu da se jedu dobri uštipci (churros) onda je sigurno jedno od najboljih mesta za to Ćokolaterija San Hines (Chocolatería San Ginés).

Ona postoji već više od sto godina. Za sve to vreme uspeli su da zadrže prepoznatljiv kvalitet, pa ne treba da čudi ako isped njihovog lokala vidite red onih koji čekaju na mesto.

Danas San Hines radi 24 časda dnevno tokom cele godine.

Sastojci:

250 gr pšeničnog brašna

250 ml vode

Kašičica soli  (oko 8 grama)

Šećer za  posipanje (može i ne mora)

Maslinovo ili suncekretovo ulje za prženje

Pribor:

Kuhinjski papir

Poslastičarski fišek

Priprema:

U široku posudu sipamo brašno. U drugi sud sipamo vodu i so i zagrejemo je do tačke ključanja. Kada provri, sipamo brašno i drvenom kašikom mešamo dok ne dobijemo lepljivu čvrstu masu.

Dobijenu masu sipamo u poslastičarski fišek. Ovaj korak je bitan. U uštipcima ne bi trebalo da bude vazduha jer će onda poskakivati u tiganju i možete da se opečete. Na vrhu fišeka bi trebalo da bude nastavak u obliku zvezde da biste dobili tipične uštipke  sa brazdama.

Oblik možete da birate. Mogu biti u obliku mašnica, štapića ili kako već želite. Kako biste dobili dužinu željenu dužinu, koristite makaze da testo presečete kada vam je uštipak dovoljno dugačak.

Uštipci se prže u dubokom ulju zagrejanom na 200 stepeni.

Za prženje se smanji temperatura da ne zagore.

Kada ih izvadite iz tiganja stavljajte ih na kuhinjski papir da upije višak ulja.

Pred poluženje možete da ih pospite običnim ili šećerom u prahu.

Naravno, neizostavan dodatak uštipcima je topla čokolada.

Evo kako možete de je spremite

U posudu sipajte mleko i zagrejte ga. U njega dodajte kakao pomešan sa skrobom ili majcenom i nekoliko kockica ili štanglu-dve čokolade. Mešajte dok ne provri i skinite sa vatre. Kad čokolada prestane da ključa ponovo je vratite na vatru do ključanja i skuvajte do kraja stalno mešajući.

Prijatno!

Donja Apolonijine magdalene (Magdalenas de doña Apolonia)

1,5 šolja brašna

1 šolja neutralne pavlake (šlaga)

1 šolja šećera

5 jaja

Malo narendane kore od limuna

Prašak za pecivo ili malu kašičicu sode bikarbone

Napraviti sneg od belanaca, a onda lagano dodavati šećer i nastaviti sa mućenjem; dodavati žumanca, takođe muteći.  Onda prestati sa mućenjem i dodati pavlaku, narendan limun i sodu. Mešanje nastaviti varjačom i pažljivo, odozgo nadole. Kad je masa ujednačena, sipati je u kalupe. Peći na 180º do 200º stepeni dok magdalene ne narastu i ne dobiju zlatnu boju.

DVANAEST ZRNA GROŽĐA ILI GROŽĐE SREĆE

Nova godina se približava, a sa njom i neki lepi i zanimljivi običaji. O jednom od njih  ćemo vam danas pričati.

Nova godina je praznik pun optimizma i nade da će sa promenom kalendara doći i do promena, naravno na bolje, u našem životu, kako privatnom tako i profesionalnom.

Ali ima i onih koji misle da bi toj očekivanoj sreći trebalo dati malo podstreka pa onda slede tradiciju dvanaest zrna grožđa ili grožđa sreće, ili zrna sreće.

Ova tradicija se sastoji u tome da se 31. decembra tačno u ponoć kada sat počne da otkucava 12 sati, sa svakim otkucajem sata, pojede jedno zrno grožđa.

Veruje se da je svako zrno jedan mesec u godini i ko pojede svih dvanaest imaće sreće cele godine. Ovaj običaj je nastao u Španiji i odatle se preneo u mnoge zemlje Latinske Amerike.

O značaju ove tradicije i to koliko je popularna u Španiji govori i činjenica da se na Kapiji sunca (Puerta del Sol), u centru Madrida, još od 1962. godine Madriđani i svi koji se tamo zateknu okupljaju da bi zajedno pojeli tih 12 zrna sreće. Sve to prenosi televizija, a jedino se 1973. ovaj događaj nije prenosio iz Madrida već iz Barselone.

O ovom običaju postoje dve teorije. Prva je da je počela još 1880. godine kada je španska buržoazija počela da imitira francusku koja je na privatnim zabavama pila šampanjac i jela grozđe.

Ubrzo posle toga, kada su Madriđani počeli da izlaze na Kapiju sunca da  pred ponoć jedu grožđe kako bi ismevali madridsku buržoaziju, ovaj događaj je polako počeo da dobija drugi značaj i da prerasta u tradiciju.

Druga teorija kaže da je 1909. godine u oblasti Alikantea izuzetno dobro rodilo grožđe. Kada su tamošnji proizvođači videli da imaju previše grožđa koje možda neće prodati, uspešno su popularizovali ovaj običaj koji je i danas deo španske kulture i tradicije.

U Španiji se jede sveže grožđe dok se u nekim zemljama Južne Amerike jede suvo grožđe.

Dovitljivi trgovci su i u ovome našli šansu da zarade. Sada se mogu naći čak i teglice ili konzerve sa 12 zrna gožđa pripremljenih da se što brže pojedu, oljuštenih i sa izvađenim  koščicama. 

Da bi ovaj običaj bio upotpunjen, za doček nove godine trebalo bi da se nosi crven donji veš.

TURRÓN

Evo danas još jedne zanimljivosti.

Pre nego što vam ispričamo priču o ovoj radnji moramo vam objasniti šta su turoni.

To je slatkiš, uglavnom u obliku pravougaonika ili  okrugao, napravljen od pečenih badema, ređe lešnika ili oraha pomešanih sa medom i/ili šećerom.

Turon se jede najviše u vreme božićnih praznika i tada se najviše i poklanja.

Prema nekim izvorima, poreklo turona je istočnjačko, još iz vremena kada su Mavari vladali Španijom, a oni su za pravljenje slatkiša često koristili bademe i med.

Druga verzija podržava priču da je turon nastao u provinciji Alikante u XV veku. Tradicionalni recept za pravljenje turona koristi se i danas, pa iako se proizvodi industrijski,  njegov kvalitet ostaje nepromenjen.

Postoje dve vrste turona, tvrdi i meki. Osnovna razlika je u tome da su kod tvrdih turona bademi celi, a kod mekih su samleveni. Svaka tabla turona je pokrivena vrlo tankim listom bele oblande.

Najpoznatiji tvrdi turon je iz grada Alikantea, a meki iz Hihone, u provinciji Alikante.

Razne vrste turona

Sada kad znamo nešto o čuvenim turonima, možemo da pređemo na najpoznatiju radnju CASA MIRA (Kuća Mira) koja se nalazi na Carrera de San Jeronimo 30 u Madridu.

Radnju je osnovao Luis Mira koji je živeo u Hihoni i bio pravi majstor u izradi turona. Jednog dana odlučio je da svoj proizvod predstavi i izvan  Hihone i, naravno, odlučio je da to bude u Madridu.

Prvu radnju otvara 1842. na čuvenoj Plasi Major. Doživeo je veliki uspeh što mu je bilo podstrek da nastavi dalje, tako da 1855. odlučuje da radnju preseli na mesto na kome se i danas nalazi.

Uspeh koji je doživeo duguje izuzetom kvalitetu svojih proizvoda i zahvaljujući tome postao je snabdevač Kraljevske kuće od Izabele II do Alfonsa XIII.

Danas se u Kući Mira mogu naći i proizvodi kao što su peciva, marcipani i mnogi drugi slatkiši.

Osim vrlo primamljivog izloga unutrašnjost radnje krase zidovi obloženi mahagonijem i brojna ogledala.

U dnu radnje nalazi se portret osnivača Luisa Mire.

Radnju danas vodi šesta generacija porodice Mira.

Kuća Mira kao i natpis „Deca naslednici Luisa Mire“ (Hijos sucesores de Luis Mira) dokaz su da jedan mali ali dobro vođen porodični posao može da se održi u velikom i zahtevnom gradu kakav je Madrid.

LA VIOLETA

U samom srcu Madrida, na Trgu Kanalehas broj 6, nalazi se čuvena radnja LA VIOLETA  (Ljubičica) koja, između ostalog, proizvodi i prodaje bombone od ljubičice koje su postale prepoznatljiv madridski proizvod. Male su, negde oko 2 cm, u obliku ljubičice sa pet latica i, naravno, ljubičaste boje.

Radnja je osnovana 1915.godine i već tada se šuškalo da kralj Alfonso XIII kupuje čuvene bombone svojoj supruzi, kraljici Viktoriji Euheniji, i ljubavnici Karmen Ruis de Moragas.

Radnju je pomenute godine osnovao Marijano Hil Fernandes iz poznate porodice poslastičara. Ali on je želeo da napravi nešto drugačije i sa svojom suprugom Pilar Terminjo pokrenuo je posao koji danas vode njihove unuke.

Ove bombone se mogu naći i u drugim radnjama ali je LA VIOLETA jedino mesto gde se proizvode.

Radnja od svog osnivanja nikada nije bila zatvarana, čak ni za vreme Građanskog rata.

TORTILJA OD KROMPIRA

Napomena: španska i meksička tortilja imaju zajedničko samo ime. U nastavku ćete videti i zašto.

španska tortilja
meksička tortilja

Ovo je tipično špansko jelo koje može da se služi na više načina.

Sastojci za 4 osobe:

– 8 celih jaja

– 1 kg krompira

– oko 400 ml ulja

–  crnoga luka (ovo nije obavezan sastojak, samo za one kojima se sviđa)

– soli po ukusu

Kromprir se oljušti i iseče na tanke listiće. Ako se pravi sa lukom, onda se i on očisti i sitno iseče, pa se sve zajedno spusti u tiganj sa zagrejanim uljem i isprži tako da krompir ostane svetao. Zatim se potpuno ocedi, a tri kašike od toga ulja se stave u tiganj u kome će se tortilla peći. Krompir (s lukom) pomeša se s dobro ulupanim jajima i solju i izlije se i prži na laganoj vatri. Tiganj stalno pomerati držeći ga za ručku da se tortilja ne zalepi za dno. Drvenom varjačom odlepiti ivice, a kad je odozdo dobilo rumenu boju, poklopiti, prevrnuti i sa poklopca vratiti u tiganj da se isprži i druga strana (ona koja je bila gornja).

Gotova tortilja se servira na velikom plitkom tanjiru, a  seče se na kriške kao torta ili na kockice. U svaku kockicu možete zabosti čačkalicu, pa ćete dobiti tape. Može da se služi topla ili hladna, sa ili bez majoneza, a uz dodatak neke salate imaćete kompletnu večeru.

Ovi sastojci su osnovni i najčešći, ali tortilja može da se obogati seckanom šunkom, tunjevinom, crvenom paprikom ili nečim drugim, shodno ukusu i nameni. A može se praviti i od karfiola umesto krompira.  Uz malo mašte dobićete svoje originalno jelo.

RECEPT (KROKETI)

RECEPTI

Za španske tape ste sigurno čuli, a možda  ste ih i jeli jer je nemoguće da strani turista ne proba nešto tako tipično za Španiju.

O tapama ćemo pisati drugi put jer je to zanimljiva tema i zaslužuje malo više vremena i prostora.

Danas ćemo vam dati recept za krokete koji su u Španiji vrlo popularni, a ako ih napravite videćete i da su izuzetno ukusni. Lako se prave, a mogu se služiti uz piće.

Recept koji vam dajemo je sa interneta ali uvek možete improvizovati i dodavati sve što mislite da bi doprinelo zanimljivom ukusu.

KROKETI SA PRŠUTOM

Potrebni sastojci:

— 200gr sitno seckane pršute (dve malo deblje kriške). Umesto pršute možete staviti tunjevinu, barenu ili grilovanu piletinu, spanać, sir ili šta god vam se dopada ili vam je pri ruci.

— 2-3 jajeta za pohovanje

— brašno

— prezle (ukoliko želite da budu hrskaviji možete i samo narendati hleb malo krupnije)

— ulje za prženje

Za bešamel je potrebno:

— 1l mleka

— 80 gr brašna

— 100gr putera

— malo muskatnog orašćića

— malo soli

PRIPREMA:

U posudu staviti puter da se rastopi. Kada puter postane tečan, skloniti sud sa šporeta i dodati brašno. Promešati brzo da se dobije jednolična masa i da ne ostanu grudvice. Vratiti sud na šporet i dodati pola čaše mleka i sve vreme mešati. Kada se masa lepo sjedinila, dodati ostatak mleka i mešati na slaboj vatri kako se bešamel ne bi zalepio za dno šerpe i zagoreo.

Mali savet: mleko koje sipamo treba da bude na sobnoj temperaturi ili mlako.

Na kraju dodati malo muskatnog orašćića, malo soli i iseckanu pršutu.

Kako se ne bi napravile grudvice, bešamel treba da se meša 15 do 20 minuta. Kad pri mešanju počnete da vidite dno suda, to je znak da se bešamel dovoljno zgusnuo.

Zatim ostaviti bešamel da se hladi na sobnoj temperaturi i tek onda ga staviti u frižider. Može da se spremi i dan ranije što je čak i bolje.

Kada ga izvadimo iz frižidera, oblikujemo krokete: okrugli, izduženi ili već kakvi nam se svidjaju.

Može se koristiti i kašičica jer nije uvek baš lako oblikovati ih rukom.

Pre nego što krenemo na na posao, u jedan tanjir stavimo brašno, u drugi prezle, a u trećem umutimo jaja.

Svaki kroket treba da uvaljamo u brašno, zatim u jaja i na kraju u prezle.

U dubok tiganj ili šerpu sipamo dosta ulja i stav da se jako zagreje. Kada je ulje spremno pržimo krokete nekoliko sekundi nastojeći da se isprže sa svih strana.

Kada su gotovi, najbolje ih je ređati na tanjir na koji smo prethodno stavili kuhinjski papir da upije višak ulja.

I to je sve. Nadamo se da će vam se recept dopasti i da ćete uživati.

Prijatno!

 

ŠPANSKI KOLAČ

Poštovani prijatelji,

Sigurna sam da svi Vi  znate o španskoj kuhinji bar neke osnovne stvari. U ovoj rubici ćemo se potruditi da Vam damo neke zanimljive i tipčne recepte koje možete i Vi sami da spremite. Pošto je Španija velika zemlja i ima 17 autonomnih oblasti, ima i raznovrsnu kuninju. Potrudićemo se u ovoj rubrici da Vam predstavimo recepte iz svih krajeva.

Danas ću Vam, za početak, dati jedan jednostavan recept koji sam pre mnogo godina našla u časopisu TELVA kao novogodišnju poslasticu  i od tada ga pravim i uživam u njemu ne samo za praznike već u svakoj prilici kada mi se jede nešto slatko, a brzo se pravi.

Ja sam ovaj kolač nazvala ŠPANSKI KOLAČ.

Da budem iskrena, nisam sigurna da li je to baš tipičan španski slatkiš jer ga više nigde nisam ni videla ni probala. Ali to ništa ne menja. Našla sam ga u španskom časopisu pa neka bude tako.

Zašto je ovaj recept dobar?

Pre svega zato što je jednostavan za pravljenje i nije skup.

Savet je da ga napravite dan ranije ali isto je ukusan i ako se jede istog dana.

Potrebni sastojci:

Čokolada za kuvanje od 200 gr

5 jaja

jedna slatka pavlaka

Posebno umutiti žumanca i belanca. Ostaviti da stoje dok se čokolada ne istopi.

Da bi se čokolada bolje istopila u šerpu sipajte vode za jedan prst i na laganoj vatri topite čokoladu stalno mešajući.  Kada je čokolada malo prohlađena prvo se stave žumanca pa se sve izmeša. Zatim se sipaju belanca i meša se da se dobije fina homogena masa.

 U pleh od rerne staviti foliju i napraviti kadicu dužine pleha, a širina kolača će biti širina folije. Folija se dobro namaže puterom pa se u nju sipa masa koja se peče u zagrejanoj rerni na 180 stepeni ravno 15 minuta. Kada sipate masu u kadicu  gledajte da masa bude raspoređena  jednako da ne bi izgorelo na mestima gde je  masa tanja. Kada je kolač gotov  stavi se na kuhinjsku krpu naopako da bi se lakše skinula folija. Dok se kolač hladi umutiti slatku pavlaku sa dve kašike prah šećera i jednom vanilicom. Kada je kolač ohladjen namazati ga šlagom i urolati. Kolač treba da bude umotan u krpu i da tako stoji u frižideru.

Ukoliko Vam kolač pukne nemojte se sekirati. Izgledaće kao piramida i možda je tako i lepši.

Sigurna sam da će Vam se dopasti i da će Vam gosti tražiti recept.

Prijatno!

Mala napomena: Drugarica mi je skrenula pažnju da nije dobro peći u foliji i savetuje pečenje u nekoj posudi koja ima dimenzije kadice. To su najbolje dimenzije jer kolač nije ni tanak ni debeo. Ima savršenu debljinu i lako se urola.