SKRIVENI MADRID

Kao što porodice imaju svoje tajne, tako i veliki gradovi imaju mesta i događaje koji se ne otkrivaju na prvi pogled. Ljudska mašta brzo stvara priče na koje ćete nabasati na svakom koraku. Burna prošlost nekih zgrada gotovo uvek će ih u kasnijim vremenima “naseliti” duhovima, lepe poetske legende o ljubavi i milosrđu daće imena ulicama, poznate slike imaće nepoznatu istoriju ili poruku, a neki spolja običan restoran može vam ponuditi neobičnu večeru. Vaš radoznali duh biće naprosto očaran ovom  avanturom.

PALATA LINARES

Svojim lepim licem ovo zdanje ne budi sumnje prolaznika

Palata Linares

U srcu Madrida, na Trgu Sibeles, uzdiže se Palata Linares, dvospratnica iz XIX v. u francuskom stilu koja pored slika najpoznatijih slikara epohe i tapiserija izrađenih u Kraljevskoj fabrici krije i neke tajne. Prema legendi, markiz od Linaresa i nepriznata kći njegovoga oca, rođena iz veze sa sluškinjom koja je tragično umrla, venčali su se ne znajući da će njihova incestuozna ljubav biti početak mnogih nevolja. Istraživači paranormalnih pojava 90-ih godina su u zgradi «uhvatili» psihofonije mladog ženskog i majčinog žalobnog glasa. Istovremeno je snimljen video materijal na kome su se kasnije pokazale slike koje uživo nije video niko iz ekipe. Zgrada je obnovljena 1994. i pod imenom Američka kuća pretvorena je u centar iberoameričke kulture u kome se priređuju književne i filmske večeri, promocije autorskih dela, izložbe i druge kulturne manifestacije. No priča o duhovima i dalje živi, istraživači i dalje traže dokaze, a vi odlučite hoćete li oslušnuti ili ne.

PALATA SVETOG KRSTA (PALACIO DE SANTA CRUZ)

Neki engleski putopisci su zabeležili  da nikada nisu videli tako lep i otmen zatvor

El Palacio de Santa Cruz (foto: wikipedia)

 Svoj prvi zatvor, sagrađen blizu veoma stare crkve Svetoga Krsta, Madrid je dobio u  XVI v. Kad  je 1621. postao prestonica Imperije, stara zgrada je srušena i podignuta je nova veća u stilu poznatom kao austrijski, kao što je slučaj s manastirom El Eskorijal. Različitim prepravkama i proširivanjima svaki put su se bavili najpoznatiji dvorski arhitekti, a poslednji put 1941. sagrađen je novi deo. Zdanje je prestalo da ima zatvorsku funkciju 1846. i od tada su u njemu različita ministarstva, a danas je sedište ministarstva spoljnih poslova. Kako su se tokom II Svetskog rata u štampi stalno pojavljivala imena znamenitih vladinih zgrada drugih evropskih zemalja, direktor jednih uglednih novina predložio je da se zgradi da ime “Palata Svetoga Krsta” i tako je ostalo palata. Danas odatle ambasadori idu kočijama da kralju predaju akreditive. Govori se da po njoj lutaju duhovi zatvorenika mučenih i osuđenih na smrt. Ako ste se zadesili na obližnjem Glavnom trgu (Plaza Mayor), svratite da proverite, ali moraćete da pribavite dozvolu za ulazak.

TRG ANTON MARTIN

Dobar deo života je proveo u ogorčenju, a posle smrti je proglašen svecem

Plaza de Antón Martin (foto: flickr)

            Prema legendi, u XVII v. izvesni Anton Martin iz grada Kuenke srećno je živeo dok mu jednoga dana nisu ubili brata. Zatrovan mržnjom, neumorno je tragao za ubicom dok ga nije uhvatio i predao vlastima. No nije se zadovoljio smrtnom presudom već se stalno naslađivao zamišljajući osuđenika obešenog. Jednom prilikom upozna nekog kaluđera po imenu Jovan Božiji čiji je najviši životni cilj bio da pomaže bolesnim ljudima i udovoljava njihovim potrebama, i on ga posavetuje da oprosti bližnjem svom, a ne da mu želi smrt. Kaluđerove reči su delovale prosvetljujuće, pa se Anton svom snagom založio da oslobodi zatvorenika. Kad je u tome uspeo, zajedno su otišli da pomažu kaluđeru, a po njegovoj smrti došao je u Madrid i osnovao bolnicu Božja ljubav. Trg na kom je živeo i umro od tada nosi njegovo ime, a nalazi se u starom centru grada, na ivici Književne četvrti. Jedna od ulica koja se odatle spušta zove se Ulica božje ljubavi. Prošetajte, možda ćete i vi doživeti neko prosvetljenje.

OPERSKI KAFE (EL CAFÉ DE LA OPERA)

Ako želite da probate pravu opersku večeru, ovo je mesto nezaboravno!

            Gledan spolja, ovaj restoran vam možda i neće pivući pažnju, ali vas unutra čeka iznenađenje. Šta bi vam drugo mogli poslužiti uz samu Operu, u ulici Arieta 6, ako ne večeru s pevanjem. Dok se budete sladili ukusnum jelima i napajali plemenitim vinima, konobari-pevači će vam u pratnji klavira i gudača pevati  najpoznatije arije, duete i romanse iz tipično španskih sarsuela i poznatih opera. Ipak, pričuvajte se, jer vrhunac dolazi negde kod dezerta. Uz čašu vrsne kave, španskog penušavog vina, sve će vas pozvati da zajedno nazdravite uz slavna sazvučja. Ova neobična kompanija broji 10 mladih nada lirike, pored tri pijanista i umetničkog direktora, imaju svoj program i bez restorana, a stekli su ugled ne samo u Španiji, nego i van nje. Pre nego što dođete, provežbajte malo glas i neku ariju!

TAPA

Ako niste probali tape,  kao da niste bili ni u Madridu, ni u Španiji

Kad obilazeći grad zastanete u bilo kom baru da se osvežite čašom piva ili vina, uz nju ćete dobiti nešto da ne pijete “na suvo”. A to nešto je jako tipično ne samo u Madridu, nego i na drugim mestima u Španiji. Tapa znači poklopac, a postoje dve slične priče o ovom lepom običaju. Jedna kaže samo to da se čaša poklapala nečim suhomesnatim da vino ne bi vetrilo. Koliko je to uvjerljivo zavisi od brzine kojom je neko pio. Druga priča potiče iz XVII v. Zabeleženo je da je 1600. u Madridu postojala 391 krčma, a broj im je rastao s porastom stanovnika. Krčmari nisu bili baš na dobrom glasu, a optuživani su ne samo da su u vino sipali vodu, nego i da je bilo puno muva i buba. Da insekti ne bi upadali, čaše su počele da se poklapaju tanjirićima, a na njih se stavljao zalogaj onoga što se imalo. Danas su tape posebna kulinarska turistička atrakcija i ne zna se koliko ih vrsta ima. Negde ćete ih dobiti uz piće, a negde se umesto na večeru ide na njih.  Prošetajte Madridom od tape do tape!

ZELENI MADRID

Zeleno je boja prirode, deluje smirujuće i opuštajuće. Španci imaju na umu još jedno njeno značenje, a to je sloboda, makar se ono lako izvodi i spaja s prirodom. Dakle, ako ste se setili romanse Garcije Lorke Zeleno, volim te zeleno…i ako ste siti stege, užurbanosti, boja, mirisa i zvukova grada, pođite u parkove da slušate i udišete prirodu, da se razonodite i odmorite. U Madridu ih ima dosta, u centru i van njega, a dovoljno su prostrani i različiti da se samo prošetate, ili da provedete ceo dan na pikniku sunčajući se i zabavljajući se.  

Kraljevska Botanička BAŠTA (REAL JARDÍN BOTÁNICO)

Krov vrta je jedan kavkaski brest blizu 200 godina star sa krošnjom širokom 40 m2 

Kraljevska botanička bašta, fotografija preuzeta sa: https://www.gardenvisit.com/gardens/madrid_botanical_garden-real_jardin_botanico

Idealna za predah i sređivanje utisaka, tačno naspram izlaza iz muzeja Prado nalazi se Botanička bašta XVIII v. Po želji Karlosa III, za koga kažu da je bio najbolji gradonačelnik, a uz pomoć jednog botaničara, projektovao ga je, kao i Prado, arhitekta Huan Viljanueva u tri stepenaste terase. U to doba Ilustracije poraslo je interesovanje za Južnu Ameriku i Filipine, pa su odande donete brojne vrste ukrasnog, lekovitog i mirisnog bilja. Zatim su se naselile i svakojake ptice stvorivši tako mali ekosistem usred grada. A možete sresti i đake koje su doveli da im pokažu kako raste povrće i voće koje obično vide samo na trpezi. Danas je botanička bašta u nadležosti Visokog centra za naučno istraživanje, glavne državne ustanove koja ga neguje, a on joj za uzvrat daje mogućnosti za rad. Višestruko korisna i lepa oaza u srcu metropole. 

Zapadni park (PARQUE DEL OESTE)

S jedne male zaravni uživajte u pogledu na Palatu okupanu suncem na zalasku

Hram Debod, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/templo-de-debod

            Kako se iz imena vidi, u zapadnom delu grada, sasvim blizu Španskog trga (Plaza de España), nastao je početkom XX v. ovaj park mešavine engleskog i prirodnjačkog stila, pun brežuljaka, padina i krivudavih staza. Svakako najveću njegovu atrakciju predstavlja hram Debod koji je egipatska vlada poklonila Španiji u znak zahvalnosti na pomoći pri spasavanju spomenika u Nubijskoj dolini pre puštanja u rad Asuanske brane. Prenet je kamen po kamen i sastavljen u Madridu 1970. Prilično je dobro očuvan, jedino su mu reljefi znatno oštećeni. Sa mesta na kome je, pruža se divan vidik na planinu Gvadaramu i drugi park, Poljsku kuću, do koga vodi žičara. Ako ste ljubitelj kraljice cveća, ne propustite Ružičnjak i kraj njega Kuću ruža sa stalnom izložbom najlepših primeraka raznih vrsta ovoga cveta. A tu je i Škola keramike i takozvani Park ćupova, kao i osmougaoni mali Muzički hram. Kod tako bogatog izbora pitanje je hoćete li se odmoriti.

MAVARSKO polje (CAMPO DEL MORO)

Po lepom vremenu Kralj ovde priređuje zvanične večere 

Mavarsko polje, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/en/visita/campo-del-moro-gardens

Ovaj ogromni i divni park prekriva padinu iza Kraljevske palate, ali se u njega ulazi odozdo, gotovo sa obale Mansanaresa, pa ga mnogi zato i ne primete. Istorija mu je duga, traje čak od XII v. kada su u njemu logorovale mavarske vojske po kojima je i dobio ime. Potom je bio poprište srednjovekovnih turnira i zabava, pa su se u njemu igrali prinčevi i princeze, a onda je za vreme vladavine Izabele II pretvoren u romantični park engleskog stila sa travnjacima i vijugavim stazama među drvoredima i skulpturama.  Prepoznaćete ga po fontani Tritona prenetoj iz Palate u Aranhuesu i fontani Školjki prenetoj iz Palate u Boadilji, obe nedaleko od Madrida. U donjem delu se nalazi Muzej kraljevskih kočija. I eto, uz malo mašte vaše putovanje na trenutak se dešava u nekom drugom vremenu.

Poljska kuća (Casa de Campo)

Uveče njime zavladaju kraljice noći

Park Poljska kuća, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/casa-de-campo

U okolini Madrida, ali ipak dovoljno blizu, nalazi se zeleni prostor od preko 1.700 hektara, tradicionalno omiljeno mesto Madriđana za praznovanje i celodnevne izlete. Lako ćete stići ako iz Zapadnog parka uzmete žičaru, a usput ćete iz ptičije perspektive osmatrati grad. Nekadašnje kraljevsko lovište danas posetiocima svih uzrasta nudi izuzetno raznovrsne sadržaje: tu su Zoo vrt sa akvarijumom i delfinarijumom i njihovim programima, veliki luna park, jezero u kome se može veslati, bazeni i atletske staze, i moderni sajamski prostor sa specifičnim sadržajima od kojih će vas zanimati izložba starih i sportskih automobila Retromobil, ili Međunarodni salon Club Gourmet gde ćete se sigurno nečim ukusnim založiti. Čak i ako vas od svega toga ništa ne privuče, divno ćete se provesti na travi uz svoju piknik korpicu. A u smiraj dana, kad sve atrakcije utihnu i zamru, izlaze poslenice najstarijeg zanata na svetu.

Gradska poljana (Dehesa de la villa)

Neko je pesnički rekao da je divlja ali negovana, neizbežno urbana ali mirisava

Park Gradska poljana, fotografija preuzeta sa: https://www.vidademadrid.com/es/20568/dehesa-villa/

Na severu, uz bok univerziteta  Komplutense, nalazi se jedna od najstarijih zelenih zona u Madridu čiji se prvi pomeni sreću u XII v. kada je kralj Alfonso VII to zemljište poklonio gradu. Do XIX v. je bila deo kraljevske rezidencije u obližnjem mestu El Pardo, a onda je pretvorena u park-šumu. Nedavno je potpuno oslobođena saobraćaja. Omiljeni i tradicionalni izletnički prostor sa drvenim stolićima i klupama među visokim borovima, danas se uveliko primakao gradu, kaže se da više i nije park, nego šuma koju je grad “upio” u sebe. Tu ćete sresti bicikliste, džogere, penzionere koji igraju karte, ljude željne odmora koji ručaju i leže na travi, obične šetače sa njihovim ljubimcima i decu koja se razdragano igraju. Sa vidikovca uživajte u divnom pogledu i radujte se što ste daleko od guste kolone automobila na autoputu koji vodi prema severu. A po baštama na obodu  poljane možete se osvežiti hladnim pićem.

CRKVE I MANASTIRI U MADRIDU

Od svih crkava koje su postojale u Madridu ostala je samo jedna trećina, ali se njihova umetnička vrednost ne sme zanemariti. Razlog toj velikoj nesrazmeri su različiti  istorijski tokovi i uslovi. Dok je hrišćanstvo bilo i vera i štit protiv islama i judaizma, njegova je uloga bila veća i jača, pa je bilo i više verskih građevina. Ipak ih je ostalo dovoljno raznolikih i po starosti i  po veličini – od XII do XX v. i od kapelica, preko manastira do katedrala – da se uputite u jednu prijatnu turu za dušu.

CRKVA SVETOG NIKOLE

Sudeći po arheološkim ostacima, neki istoričari smatraju da je prvo bila džamija

Crkva Svetog Nikole u Madridu. Fotografija preuzeta sa https://letstalkmadrid.com/la-iglesia-de-san-nicolas-the-oldest-church-in-madrid/

            U blizini Trga Orijente i Kraljevske palate, kad se strmim uličicama uvučete u stari grad, naći ćete se ispred nevelike crkve koja je još 1202. bila proglašena parohijskom. Stoga uglavnom preovlađuje mišljenje da je kao takva sagrađena u XII veku i da nije bila džamija. U svojoj dugoj istoriji, ova trobrodna bazilika je više puta restaurirana, a njen toranj, svakako najznačajniji deo građevine, proglašen je nacionalnim spomenikom. Podignut je u stilu mudéjar, svojstvenom španskim Mavarima toga razdoblja, a njime se odlikuje i konstrukcija  središnjeg broda i glavnog oltara. Međutim, vrh tornja je tipično madridski i izveden je u XVIII v. Obratite pažnju i na  lep barokni portal sa reljefom Svetog Nikole od  dvorskog skulptora religioznih tema iz XVIII v. Luisa Salvadora Karmone. Dopašće vam se ovaj spomenik sa neobičnim spojem različitih epoha.

CRKVA SVETOG PETRA STAROGA

Nedokučivi putevi gospodnji ostavljaju tragove u carstvu zemaljskom

Crkva Svetog Petra Staroga u Madridu. Fotografija preuzeta sa https://www.edicioneslalibreria.es/el-misterio-de-la-iglesia-de-san-pedro-el-viejo/

U istom delu grada kao i crkva Sv. Nikole, samo bliže Glavnom trgu (Plaza Mayor), nalazi se i ova  prastara crkva. Ne zna se tačno kada je sagrađena, ali se prvi put spominje 1202. g.  Za svoga veka pretrpela je nekoliko izmena i dogradnji, a najznačajniji i najstariji očuvani deo joj je toranj stila mudéjar iz XIV v. Podignut je od cigle, jednostavno ukrašen i sa potkovičastim lukovima nad prozorima. Pored ovoga tornja je renesansni portal s početka XVI v.  Unutra se ističe rebrasti čeoni deo desnog broda, verovatno iz XV v.  Ostalo je iz polovine XVII v. kada je hram bio renoviran i kada je u vrh levog broda postavljena kapela jednoga člana porodice Luhan, one iste koja je nedaleko odatle sagradila palatu od koje se danas čuva jedino toranj na Gradskom trgu (Plaza de la Villa). Grobnicu fra Antonija de Luhana koja se tu nalazila možete videti u Arheološkom muzeju.  Sklapajte istorijsku slagalicu, pa ćete dobiti celu priču.

CRKVA SVETOG ISIDORA

Sv. Isidor se svečano proslavlja svakog 15. maja  i tada počinje sezona koride

Crkva Sv. Isidora u Madridu, fotografija preuzeta sa: https://www.esmadrid.com/informacion-turistica/colegiata-de-san-isidro

            U ulici Toledo, jednoj od onih kojom se izlazi sa Plasa Major, nalazi se jedna od najvažnijih madridskih crkava čiji je značaj lako shvatljiv ako se zna da je Sveti Isidor Ratar zaštitnik prestonice još od XIII v. Ova monumentalna građevina sa statusom katedrale do izgradnje Naše gospe Almudene, pravi je predstavnik  madridskog baroka iz  XVII v.  Zanimljivo je da se tu do XVIII v. nalazila jezuitska škola, a kada je Karlos III izbacio jezuite, krajem XVIII v. preuredio ju je čuveni arhitekta Ventura Rodriguez. Odmah posle toga u nju je premešteno, kaže se, netaknuto telo Sv. Isidora i ostaci njegove žene Sv. Marije de la Kabese, takođe veoma poštovane, koja u Madridu ima i svoju ulicu. Upoznajte ovaj par tako čisto madridskih svetaca.

MANASTIR KRALJEVSKIH BOSONOGIH KALUĐERICA

U njega su se povlačile otmene dame i darovale mu svoje bogate miraze

Tapiserije u Manastiru, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/monasterio-de-las-descalzas-reales

Ćerka Karlosa I i Isabele od Portugala, Huana od Austrije, rodila se u palati na mestu na kome je kasnije, 1557. osnovala manastir franjevačkih bosonogih kaluđerica i u čijoj glavnoj kapeli je sahranjena. Spolja strogo zdanje od crvene cigle i granita jedno je od najvažnijih madridskih verskih spomenika i redak primer urbane renesansne arhitekture  XVI v. Unutra ćete primetiti mnoge dekorativne elemente stare gotičke palate. Freske iz XVII v. krase stepenište i predstavljaju Filipa IV sa porodicom. Veličanstveni plafon je delo baroknog slikara Klaudija Koelja i njegovih učenika. Na prvom spratu je mali klaustar sa kapelicama punim umetničkih dela i predmeta zlatarskog umeća, a tu je i velika sala tapiserija. Tako ćete u strogom centru Madrida, između Kapije sunca (Puerta del Sol) i  Trga Kaljao (Plaza Callao) na Gran Viji imati prilike da se divite Muriljovim, Surbaranovim, Riberinim, Rubensovim i Ticianovim platnima.

MANASTIR UTELOVLJENJA 

Uvek je uživao naklonost Krune i dobijao velike i vredne poklone

Manastir Utelovljenja, fotografija preuzeta sa: https://www.patrimonionacional.es/visita/real-monasterio-de-la-encarnacion

            Na blagoj uzvišici blizu Kraljevske palate nalazi se ovaj avgustinski manastir s početka XVII v. kojeg je osnovala Margarita od Austrije. Kao sva religiozna arhitektura toga doba, odslikava jednostavnost i skromnost. Kompleks je četvougaon i ima crkvu, klauster, vrt, pevnicu i relikvijar. Sve okolne kuće gledaju na njega. U unutrašnjosti ćete upoznati tipičan kastiljanski ambijent s drvenim vratima i gredama, i sa plavim i belim pločicama iz Talavere, grada u Kastilji s keramičkom tradicijom od XV v. Pored portreta kraljevskih mecena, kako iz austrijske, tako i iz burbonske kuće, videćete sjajnu kolekciju slika i skulptura od polihromnog drveta iz XVII v. U relikvijaru dignite pogled na svod oslikan Kardućovim freskama, a među  relikvijama svetaca, zanimljiva je staklena posuda s krvlju Sv. Pantaleona. Pošto je u požaru krajem XVIII v. bila uništena, crkvu je obnovio neoklasični arhitekt Ventura Rodriges, a freskama je oslikao italijanski slikar Luka Đordani. Vreme posete je ograničeno,  rezervišite na vreme!

KATEDRALA BOGORODICE OD ALMUDENE

Prema legendi, kip Bogorodice doneo je u Španiju sam apostol Jakov

Katedrala Bogorodice od Almudene, Madrid. Fotografija preuzeta sa: https://espanaviajar.com/madrid/catedral-almudena/

            Kraj Trga oružja u Kraljevskoj palati nalazi se danas zvanična glavna madridska katedrala. Priča o Bogorodici zaštitnici grada seže daleko u prošlost, a ime Almudena je arapskog porekla, jer je kip Majke Božje pred saracenskom najezdom bio skriven u rimskoj zidini nad kojom su oni podigli svoju tvrđavu. Sa gradnjom hrama se započelo 1883, u njoj je učestvovalo nekoliko generacija arhitekata, a otvorena je tek 110 godina kasnije. Spolja je to strogo i neoklasično trobrodno zdanje sa sivo-belom fasadom, a unutrašnjost je neogotička. Pod njom je neoromanička kripta u kojoj se čuva kip Bogorodice od Almudene iz XVI v. Poslednje oslikavanje izveo je savremenik Kiko Argueljo u vizantijskom stilu povodom venčanja princa Filipa i plebejke Leticije 2004. g.

KAPELA SVETOG ANTONIJA OD FLORIDE

Otkrijte pravi umetnički biser van glavnih turističkih ruta

Kupola Kapele Svetog Antonija od Floride u Madridu; fotografija preuzeta sa https://www.esmadrid.com/en/tourist-information/ermita-de-san-antonio-de-la-florida

            Na obali Mansanaresa, na mestu nekadašnje palate La Florida, podignuta je krajem XVIII v. crkvica u italijanskom stilu koju je freskama oslikao Goja. Kompozicija prikazuje čudo Svetoga Antonija u kupoli prečnika 6m, kao i apoteozu anđela u trouglastim površima na spoju zidova s kupolom i u polu-kupoli glavnoga oltara sa simbolom Presvetog Trojstva. U kapeli je vršena služba do XX v. kada je zbog opasnosti da se freske oštete od dima sveća pretvorena u muzej. Goja je umro u Bordou, a njegovo telo je preneto u kapelu 1920, pa  je tada postala panteon. Druga, istovetna crkvica sagrađena je za  službu pored ove, a preko puta njih je spomenik velikom slikaru. Prošetajte se obalom reke i sa najbližeg  mosta uživajte u veličanstveniom pogledu na Kraljevsku palatu. Kad ste se dobro umorili, ne propustite da u restoranu Kasa Mingo, preko puta crkve, probate njihov specijalitet, piletinu pečenu sa sidrom (jabukovim vinom) uz času ovog pića tipičnog za severnu pokrajinu Asturiju.