Muzej PRADO

Ne propustite da vidite u MADRIDU

Arapska osmatračnica s kraja IX v. tokom vekova pretvorila se u metropolu od preko 3 miliona stanovnika koji će  uvereno da vam kažu da je od njihovog grada lepši jedino raj. Razne su ga dinastije širile i ulepšavale, a vreme mu je ugrađivalo priče, legende i anegdote. Tako će vas danas srdačno dočekati vedri i nasmejani Mediteranci u zelenom i najvećim delom godine sunčanom Madridu. Njegove su ulice i trgovi uvek živi, istorija i kultura su na svakom koraku, a barovi su puni pesme, igre i izvrsnog ića i pića.

Zadovoljićete i duh i telo.

Počećemo od centra grada i najznačajnih muzeja.

MADRIDSKI MUZEJI

            U Madridu bi vam trebalo vrlo mnogo vremena samo da obiđete sve muzeje. Ima ih tridesetak važnijih, računajući i specijalizovane poput Prirodnjačkog, Železničkog ili Pomorskog. A gde su tek razne galerije i fondacije sa svojim namenskim salama i neprestanim i vrednim izložbama! Uz sve to, šetajući od jednog do drugog mesta, lako ćete na kakvoj kući, u uličici, na nekom trgu, u parku i ispod nadvožnjaka otkriti reljef, fontanicu, kip, spomenik… Kad ne bi bio tako mnogoljudan i prostran, celi grad bi ličio na jedan muzej.

Muzej PRADO

Kraj Velaskesovog ćete spomenika proći, kod Gojinog ćete ući, a kod Muriljovog izaći 

Prado, što znači poljana, na njoj je bio podignut, jedna od najvećih svetskih pinakoteka, smešten je u neoklasičnom zdanju arhitekte Huana de Viljanueve iz XVIII v. i pruža najpotpuniju kolekciju španskog slikarstva od XII do XVIII v. Možete se izvrsno zabaviti Velaskesovim portretima kepeca, velikaša i borbonskih vladara, saosećati sa Gojinom sirotom nevestom koja je po prvi put obula cipele za svoje venčanje sa bogatim starcem i obula ih naopako, ili pokušati da uronite u mračne predele duše preko slika iz njegovog crnog perioda. Kad ste se zasitili Španaca, obiđite najznamenitije Flamance, Holanđane, Italijane, Nemce i Francuze.

Ako vas noge još drže, popnite se do severnog dela potkrovlja i u jednoj kružnoj sali pogledajte od turističkih poslanika neretko zapostavljenu prekrasnu zbirku dekorativne umetnosti, posuđe od plemenitih metala i dragog kamenja, «Blago Delfina», po imenu naslednika Luja XIV, oca španskog kralja Filipa V.

Godine 2007. završena je „Zgrada Jeronima“ nazvana tako jer predstavlja produžetak prema klaustru Jeronimskog manastira iza glavne zgrade, a ima i nadimak „Moneova kocka“ zato što ju je projektovao poznati španski arhitekta Rafael Moneo u obliku kocke; to je najveće proširenje muzeja u njegovoj dvovekovnoj istoriji. U njemu je deo kolekcije iz XIX veka koja je nekad bila u „Kući valjanog odmora“, održavaju se privremene izložbe i smeštene su jedna koncertna i jedna konferencijska sala. S Viljanuevinim zdanjem povezana je podzemnim prolazom.

U «Kući valjanog odmora», zgradi iza muzeja koja je u XVII v. bila sala za zabave pri danas nepostojećem dvorskom kompleksu, smešten je „Centar za muzejska izučavanja“, takozvana „Pradova škola“ sa muzejskom bibliotekom od preko 70.000 knjiga i hiljadu časopisa; u njoj se obrazuju stručnjaci za različite specijalnosti istorije umetnosti i obavljaju se istraživanja u toj oblasti.